O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
I KISELI KUPUS NA METI FALSIFIKATORA
3. Maj 2018. godine
Blic
NAŠI PROIZVODI DOBIJAJU ZAŠTITU I SERTIFIKAT KVALITETA ZA EVROPSKO TRŽIŠTE Najveće šanse da ponesu prestižno priznanje za kvalitet i zaštićeno poreklo u EU imaju ariljske maline, futoški kupus i sremski kulen. Kako za „Blic“ kaže Branislav Raketić, rukovodilac grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane Ministarstva poljoprivrede, počeo je dvogodišnji projekat „Razvoj organske proizvodnje i politike kvalitetne hrane u Srbiji“, koji bi trebalo da omogući da tri prehrambena proizvoda budu zaštićena oznakom kvaliteta i porekla. Time bi se organski proizvodi našli u društvu 1.000 odabranih na tržištu EU. Da li su proizvođači spremni da se oprobaju na tržištu EU, dilemu nemaju Futožani, čiji je kiseli kupus već godinama u evropskim prodavnicama, a stiže čak i do Australije i Kanade. To bi nam puno značilo. Mi ovde više nemamo problema sa sertifikacijom i zloupotrebama, ali u Evropi imamo mnogo - kaže Radivoj Ćulum, prerađivač kupusa iz Futoga koji na svetsko tržište plasira kiseli kupus. Kako dodaje, u Španiji, Francuskoj, Nemačkoj i Rumuniji je velika borba sa konkurencijom, pošto cena pravog futoškog kupusa nije konkurentna. Poljaci prave mnogo kiselog kupusa koji je jeftiniji i imaju veliku podršku države. Međutim, njihov kvalitet ne može ni da priđe futoškom - kaže Ćulum. On kaže da bi im sertifikacija pomogla, pošto su prethodnih godina otkrili značajne zloupotrebe imena futoškog kupusa. Od kupaca iz inostranstva saznao sam da im je sa Kosova stizao „futoški“ kiseli kupus. Zloupotreba je bilo u Švedskoj i Engleskoj. Takvi nam pokupe sav kajmak, a država nas ne štiti dovoljno - kaže Ćulum. Goran Puača, predsednik udruženja „Futoški kupus“, kaže da je zarada od futoškog ista kao i od hibridnog kupusa. Cena mu je duplo viša, ali je prinos dvostruko manji. Na dobitku je kupac, koji dobije kvalitetniji kupus - kaže Puača. Dragan Aćimović, jedini proizvođač organskog futoškog kupusa, kaže da sve što proizvede, odmah proda. Kako dodaje, razlike u zaradi u odnosu na neorganski kupus gotovo i da nema. Ariljska malina, koja bi takođe mogla da dobije oznaku kvaliteta, uglavnom se proizvodi kao konvencionalna, a tek u malim količinama kao organska. Radojko Luković, proizvođač organske maline iz ariljskog kraja, kaže da postoji računica za bavljenje ovim vidom malinarstva. Uzgajanje organske maline može da se počne sa zasadom od 10 do 20 ari, jer i ta površina je isplativa - priča Luković. Početna ulaganja su ista kao i kod obične maline, oko 100 evra po aru, s tim što su troškovi sertifikovanja od 300 do 400 evra godišnje za domaće, a 1.300 za evropsko tržište. Zarada sa 10 ari je oko 1.000 evra, kaže on. Tržište postoji, kao i za sve organske proizvode, s tim što je cena za 30 do 40 odsto veća od neorganske maline, ali je i prinos manji za 10 do 20 odsto - kaže Luković. Ako dobije evropski sertifikat, sremski kulen još neće moći na tržište EU, jer se naše svinje vakcinišu protiv kuge, što sprečava izvoz. Naš kulen je specifičan, 95 odsto sastava je meso od buta, pet odsto masnoća, a dodaju mu se samo još kuhinjska so i ljuta paprika, koja je takođe iz Srema - kaže Janošević. Pošto u Srbiji nema organskih svinja, nema ni organskog kulena. Prirodni kulen je proizvod sa dodatnom vrednošću. Na primer, u Hrvatskoj industrijski kulen košta od 1.000 do 1.200 dinara za kilogram, a ovaj iz kontrolisane proizvodnje i do 70 evra - dodaje Janošević.

Antrfile:

USPON ORGANSKE PROIZVODNJE

Organska proizvodnja doživela je bum u Srbiji. Pre šest godina bilo je oko 1.000 organskih proizvođača, a danas ih je više od 3.500. Od toga 451 proizvođač ima sertifikat. Za pet godina vrednost izvoza organskih proizvoda skočio je sa 3,7 miliona, na 23,1 milion evra.
Autor: D. NIŠAVIĆ
Arhiva vesti