O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
ŠPIJUNIRANJE KROZ RUPE U ZAKONU
9. Avgust 2018. godine
Politika
Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti nije jasan ni onima koji treba da ga primenjuju pa sudije misle da će to dovesti do različitih odluka u sličnim slučajevima Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti ni pravnicima nije jasan. Ovaj dokument nije razumljiv čak ni povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji je u Srbiji najveći stručnjak u toj oblasti. Pojedine odredbe teksta su opšte i kao da su samo prepisane iz propisa EU, smatraju upućeni. Pravnici slikovito objašnjavaju problem sa nacrtom ovog zakona. Ako je, kažu, zakonom određeno da se u kuću ulazi na vrata, ipak je ostavljena i mogućnost da se uđe kroz prozor ili odžak. Takođe, pojedini vidovi obrade podataka, poput videonadzora, nisu uređeni, već će biti propisani novim zakonom. Na primer, nije jasno da li je prekršen zakon ukoliko neko postavi kameru u stambenoj zgradi u kojoj živi. Da li naš komšija sme da snima hodnik kojim svakodnevno prolazimo? Da li preko videonadzora sme da nas špijunira i prati kada i s kim ulazimo u stan? Pored toga, i mnoge druge stvari ostale su nedorečene. Postoji zabuna i oko toga ko sme da ima uvid u medicinske kartone, matične brojeve i adrese građana. Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti u ponedeljak je izazvao polemiku na relaciji poverenik za informacije od javnog značaja - Ministarstvo pravde. Špijuniranje kroz rupe u zakonu Sa prve strane Poverenik za informacije od javnog značaja je zatražio od ministarstva da objavi kompletan tekst mišljenja koje je , od Evropske komisije (EK) dobilo povodom Nacrta ovog zakona. Iz ministarstva su istog dana odgovorili da je mišljenje EK i Evrodžasta (Agencija EU za policijsku i pravosudnu saradnju u krivičnim stvarima) o nacrtu zakona - pozitivno. Napomenuli su da mišljenja EK i Evrodžasta nisu jedan dokument u formi mišljenja ovih evropskih institucija, već je reč o zvaničnoj elektronskoj prepisci Ministarstva pravde i ovih institucija u kojoj se kontinuirano radilo na prilagođavanju teksta. „U skladu sa obavezama Srbije u procesu pridruživanja EU, kao i aktivnostima u vezi sa Akcionim planom za pregovaračko poglavlje 23, tekst Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji je usaglašen sa komentarima sa javne rasprave, preveden je na engleski jezik i zvaničnim kanalima komunikacije - elektronskim putem prosleđen Evropskoj komisiji i Evrodžastu", naveli su iz ministarstva. Međutim, Rodoljub Šabić se potom preko svog tviter naloga obratio Ministarstvu pravde: „Uvažena gospodo, ovo što radite je zamajavanje javnosti. Nisam tražio da objavljujete mejlove od par redova, to ste već uradili. Tražio sam da objavite zvaničan dokument EK (datira od 23. aprila) od više strana. Da li i dalje ozbiljno tvrdite da taj dokument ne postoji?", napisao je Šabić. Poverenik nije osgao usamljen u kritikama u vezi sa ovim dokumentom. I Društvo sudija Srbije ocenilo je da Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti treba izmeniti i prilagoditi pravnom sistemu Srbije. Zbog velikog broja izuzetaka od pravila i nedovoljno preciznih odredbi, sudije smatraju da će zakon biti teško primenjiv u praksi na dosledan način, što će, kako dodaju, neminovno uzrokovati donošenje različitih odluka u sličnim slučajevima. Društvo sudija izrazilo je zabrinutost ,da li će zaista biti omogućeno građanima da ostvare Usgavom garantovana prava, između osgalih i prava na privatnost i na pravnu sigurnost, a sudovima - da nesmetano funkcionišu u uslovima koji bi bili pažljivo razmotreni pre uspostavljanja dodatnih nadležnosti". Države članice EU, prema tvrdnjama Društva sudija, pripremale su svoje pravne sisteme za primenu Opšte uredbe tokom dve godine od njenog usvajanja, prateći njenu primenu, i sada se njoj prilagođavaju. Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti ima cilj da uredi opšti režim obrade podataka o ličnosti u skladu sa regulativom EU u ovoj oblasti i u osnovi predstavlja prevod Opšte uredbe EU o zaštiti podataka o ličnosti iz 2016. godine.

Antrfile:

Autor: ALEKSANDAR BOJOVIĆ
Arhiva vesti