|
|
|
OBRATITE PAŽNJU ŠTA PIŠE NA HRANI 9. Februar 2018. godine
BlicMNOGI NE ZNAJU PRAVILNO DA ČITAJU DEKLARACIJE
andriana jankoviĆ
Na gotovo svim upakovanim prehrambenim proizvodima nalazi se etiketa o nutritivnoj vrednosti artikla i sastojcima koje proizvod sadrži.
Problem je što mnogo ljudi ne zna ispravno da protumači ono što piše na deklaraciji
Nutritivna deklaracija često je podeljena na tri glavna odeljka odvojena zadebljanim linijama. Informacije u prvom odeljku ili u prva dva odeljka uglavnom sadrže podatke koji su specifični za dati prehrambeni proizvod, kao što su oni o hranljivoj vrednosti, veličini porcije i kalorijama. Treći odeljak sadrži napomenu o preporučenom dnevnom unosu proizvoda.
Kada je u pitanju čitanje uputstva o sadržaju nutrijenata i energije nekog proizvoda, nutricionista Ljubiša Knežević objašnjava za „Blic” da je upravo to uputstvo vodič ka izbalansiranoj ishrani koji pomaže da se na jednostavan način izaberu proizvodi na osnovu preporučenog dnevnog unosa kalorija.
- Jednim pogledom na uputstvo na etiketi možete steći uvid u količine ugljenih hidrata, masti, vitamina, proteina i minerala koji se nalaze u određenoj porciji namirnice, a sve u okviru prosečnih dnevnih potreba organizma odrasle osobe - priča Knežević.
Većina uputstava o sadržaju, ističe on, daje informacije o tih pet osnovnih nutrijenata, međutim, neki proizvođači daju i informacije o vlaknima, proteinima, kalcijumu i vitaminu C.
- Često je na deklaracijama energetska potrošnja prikazana kroz KJ (kilodžule).
Ipak, oznaka kCal (kilokalorija) češće se koristi za prehrambene proizvode i mi nutricionisti isključivo ovu oznaku koristimo u komunikaciji s pacijentima - kaže Knežević.
Hra n l j iva vrednost nam govori koliko je hranljivih sastojaka sadržano u 100 grama, 100 mililitara ili po jedinici serviranja namirnice, odnosno po jednoj porciji. Važno je razumeti da se energetska vrednost odnosi na 100 grama proizvoda ili porciju, a ne na celo pakovanje, gde ljudi najčešće greše.
Sistem deklarisanja na prednjoj strani pakovanja (FOP) koristi šemu boja na semaforu da bi upozorio potrošače na količinu hranljivih materija koje treba konzumirati umereno. Te hranljive materije su ukupne masti, zasićene masti, holesterol, šećer i so. Proizvod koji sadrži visok nivo ovih materija se označava crvenom bojom, žuta označava umeren nivo, a zelena nizak.
- Informacije o preporučenom dnevnom unosu nutrijenata (GDA) obično se kod odgovornih kompanija nalaze na prednjoj strani proizvoda. Nutritivne deklaracije uglavnom se nalaze na poleđini proizvoda, a uz njih bi trebalo da stoji i podatak o preporučenoj dnevnoj dozi za taj proizvod, kao i nutritivna vrednost jednog komada proizvoda ili porcije - priča nutricionista Knežević.
On kaže da bi, pored jasno definisanog sastava svakog proizvoda, na poleđini pakovanja trebalo da budu naznačene i druge specifičnosti koje mogu da budu bitne za potrošača.
- Ukoliko neki proizvod ima manji procenat masti ili šećera, to treba istaći, kao i ako je proizvod organskog porekla ili sadrži gluten, laktozu ili bilo koju drugu supstancu na koju neki potrošači mogu, na primer, biti alergični... - objašnjava naš sagovornik-.
Antrfile:
KOLIKO ČEGA SMETE DA UNOSITE
Prosečna odrasla osoba dnevno unese oko 2.000 kalorija, dok prosečna preporučena dnevna energetska vrednost za dete do tri godine iznosi 1.200 kcal. Nutricionisti savetuju da se obrati pažnja i na količinu jednostavnih šećera ako su oni posebno naznačeni. Poželjno je da njihova masa bude što manja, a masa složenih šećera veća. Takođe, zasićene masti bi trebalo da budu što manje zastupljene. Kada je u pitanju so, njena količina na deklaracijama je obično izražena u gramima, pri čemu je prihvatljiva količina između 0,1 i 0,6 grama natrijumhlorida na 100 grama namirnice.
Autor: ANDRIANA JANKOVIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
