|
|
|
LEPO JE BITI SRBIN NA KINESKOM PUTU SVILE 29. Septembar 2017. godine
PolitikaKina je od 2013. u zemlje na koridoru „Pojas i put" uložila 50 milijardi dolara, a predsednik Si đinping najavio je nova ulaganja od najmanje 80 milijardi dolara
Dunhuang, Peking - Kina ne žali resurse da promoviše novi koridor ka Evropi, koji manjeviše ide trasom drevnog Puta svile ka Sredozemlju, a koji je sada nazvan inicijativa „Pojas i put". Ovo je utisak reporterke „Politike", koja se na poziv najvećih kineskih dnevnih novina „Ženmin žibao" („Narodne novine"), zajedno sa 300 predstavnika medija iz 126 zemalja, našla u gradu Dunhuangu, inače strateškom mestu na starom putu svile, koji je oaza u pustinji Taklamakan, geografski ispod Mongolije, 1.800 kilometara od Pekinga ka zapadu.
Kina je od 2013. u zemlje na koridoru „Pojas i put" već uložila 50 milijardi dolara. Si đinping je prethodnih meseci najavio nova ulaganja od 80 milijardi dolara, istovremeno tražeći od kineskih državnih banaka da projekat podstaknu s više od 40 milijardi dolara.
Već drugu godinu u Dunhuangu Kinezi okupljaju goste iz celog sveta da promovišu svoju viziju, što je samo jedan od mnogih skupova na kojima Kina traži podršku ostatka sveta za ovaj projekat. Pre toga, Si Đinping je s istim ciljem ugostio 30 svetskih lidera, kao i čelnike Ujedinjenih nacija, Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, a svetskoj eliti predočio je plan i na svetskom forumuuDavosu.
Lepo je biti gost iz Srbije na novom kineskom putu svile. Liju Ting, studentkinja engleskog i volonterka na međunarodnom skupu „Pojas i put" u Dunhuangu, na činjenicu da je između ostalih gostiju zadužena i za one iz Srbije, s oduševljenim osmehom kaže:
- Mi znamo za Srbiju i svi vas volimo. I svi želimo da vas posetimo.
Na trenutak, gost iz Srbije se oseti kao pripadnik nekog dalekog, mitskog naroda za koje Kinezi znaju da su im prijatelji, što nevoljno izaziva poređenja i vraća sećanje na neka skorašnja vremena kada smo s druge strane zajedničke planete bili satanizovani.
DŽang Gaoli, zamenik predsednika vlade i jedan od najmoćnijih ljudi u zemlji, jer je i član najvišeg političkog tela Komunističke partije, obratio se učesnicima skupa porukom da „Pojas i put" jeste kineska inicijativa, ali da će od nje velike koristi imati i sve druge zemlje na tom koridoru.
- Projekat „Pojas i put" značiće napredak za sve zemlje koje mu se priključe. Vlada će nadzirati kineske kompanije koje posluju u inostranstvu, striktno će regulisati svoje investicije i poslovanje i sprečavati rizike u velikim investicionim projektima - rekao je Gaoli.
Po njegovim rečima, dugoročne pozitivne osnove kineske ekonomije ostaju nepromenjene. Kineska ekonomija je razvojno čudo i BDP po glavi stanovnika je dostigao 8.000 dolara. Od 1978. do 2010. godine godišnja stopa rasta kineskog BDPa bila je 9,9 procenata. Tokom dvanaestog petogodišnjeg plana stopa je zadržana na 7,8 odsto. U 2016. kineski BDP po
rastao je za 6,7 odsto, sa doprinosom svetskom ekonomskom rastu većim od 30 odsto. Rast jeste manji, ali nas to ne zabrinjava, jer je sada osnovica veća. Rast zaposlenosti prevazišao je očekivanje, a nivo života ljudi kontinuirano se poboljšava - rekao je Gaoli novinarima sa svih kontinenata.
Svesni da mnogi u svetu zaziru od njihovog ekspanzionizma, kine
ski domaćini ponavljaju da je u ovom slučaju reč o saradnji i povezivanju gigantskih ekonomija sa suprotnih strana sveta. Da je reč o opštem privrednom rastu, otvaranju radnih mesta u zemljama u razvoju. Trude se da uvere ostatak sveta da nije reč ni o kakvom kineskom Maršalovom planu.
Na mapi sveta karte su promenjene, pa je tako Si "đinping postao vodeći svetski zagovornik globalizacije za razliku od Amerike i Evrope, koje su se okrenule protekcionizmu. I ovom prilikom podsećano je na izjavu Donalda Trampa s predsedničke inauguracije: Amerika na prvom mestu. Inače, Tramp je smanjio antikinesku retoriku na kojoj je zasnivao predsedničku kampanju i sada izjavljuje da je spreman da sarađuje s Pekingom na infrastrukturnim projektima na „Pojasu i putu", napominjući da, zbog obima radova, posao treba da dobiju i američke kompanije.
U narednih 30 godina kroz 11 zemalja kroz koje će direktno proći nova ekonomska arterija gradiće se putevi, mostovi, železnica, rafinerije, industrijski parkovi i još mnogo šta. Treba da se izgradi šest koridora dužine veće od 12.000 kilometara, koji će omogućiti transport tereta preko Azije za 18 dana.
Za grandiozni projekat Kina ima para. Ima milijarde dolara domaće
štednje i više od tri hiljade milijardi dolara u međunarodnim rezervama, što je više od četvrtine svetskih rezervi. Stručnjaci procenjuju da će Kina narednih godina na mnoga ulaganja u svetu potrošiti čak 500 miliona dolara. Na ovaj koridor indirektno se naslanja oko 40 zemalja u kojima živi 70 odsto svetske populacije, koje proizvode više od polovine svetskog bruto domaćeg
proizvoda (BDP). Oni naklonjeni projektu u njemu vide investiciju koja će omogućiti ekonomski rast u ogromnom regionu sa mladom populacijom, dok oni nenaklonjeni kažu da kroz inicijativu za „Pojas i put" Kina želi da izveze svoje prekomerne industrijske kapacitete i ugovori nove poslove privlačeći sve u svoju stratešku orbitu. Takođe i da želi da obezbedi centralnu ulogu u svetskoj trgovini, posredno i diplomatiji.
Antrfile:
Autor: JOVANA RABRENOVIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
