|
|
|
GAZDE BI DA MINIMALAC PORASTE SAMO ŠEST ODSTO 15. Jul 2019. godine
DnevnikSMANjENjE POREZA I DOPRINOSA ZAVISI OD PRIVREDNOG RASTA
Čim prođe leto sindikate, poslodavce i Vladu čeka dogovor oko minimalne cene rada u narednoj godini. Odluka o povećanju minimalne cene rada u 2020.godini očekuje se u septembru, a da li će za dva meseca socijalni partneri uspeti da približe svoje računice ili će kao i prethodnih godina Vlada Srbije biti ta koja će odlučiti o visini minimalca ostaje da se vidi.
Ono što se zna jeste da su socijalni partneri saglasni u oceni da se minimalna cena rada za 2020.godinu poveća u odnosu na sadašnju. Sporan je procenat povećanja. Sindikati smatraju da minimalac treba da iznosi blizu minimalne potrošačke korpe, poslodavci da se prihvatljivo povećanje od šest procenata, a ministar finansija u Vladi Srbije nije iznosio procente već samo da će cena rada u 2020.godini biti veća.
Poslodavci tvrde da je za njih prihvatljivo povećanje minimalca za šest procenta, jer sve više od toga ugrožava njihovo poslovanje . Čak i kada izlaze sa ovim predlogom oni ga uslovljavaju dodatnim rasterećenjem zarade. Nacrt Fisklane strategije za naredne tri godine, koji je sačinilo Ministarstvo finansija, najavljuje smanjenje poreza i doprinosa na zarade kao prioritet poreske politike u ovom periodu. Drugim rečima, planira se da se postojeći fiskalni prostor u narednim godinama prvenstveno iskoristi za smanjenje fisaklnog opterećenja zarada.
Kada se posmatraju poreske stope u nekim evropskim zemljama , Srbija ima među najnižim sa 62 odsto opterećenja na zaradu, s obzirom da je ove godine ono manje za jedan procenat. Manje od Srbije ima jedino Bugarska gde su porezi i doprinosi na prosečnu neto zaradu 54 odsto, ali zato su oni u Sloveniji i Hrvatskoj 65 odsto, dok su u Mađarskoj čak 82 odsto. Čak i kada se posmatra prosek poreza i doprinosa na neto zaradu u Centralnoj i Istočnoj Evropi , Srbija ima manje od njega , jer on u tim državama iznosi 70 odsto.
Po oceni Fiskalnog saveta Srbije, koji najavu smanjenja poreza i doprinosa na zarade u naredne tri godine smatra dobrom i potrebnom, postoji više načina da se to i učini. Smanjenjem doprinosa se proporcionalno smanjuje opterećenje svih zarada, dok se povećanjem neopozitov cenzusa na zarade progresivno smanjuje opterećenje od čega najviše koristi imaju radnici sa niskim i ispod prosečnim zaradama.
- Otuda je važno da se u narednom periodu razrade i konkretizuju načelni planovi za smanjenje poreza i doprinosa na zarade: da li će se ići na smanjenje doprinosa, povećanje neopozvog cenzusa ili neku kombinaciju ovih pristupa – ocenio je FS. – Takođe, važno je da se odredi ciljani nivo poreza i doprinosa na zarade kome će se težiti, kao i period i dinamika prilagođavanja u narednim godinama.
Sugestije i preporuke Fiskalnog saveta Srbije u pogledu smanjenja poreza i doprinosa na zarade stimulisale bi privratni sektor na novo zapošljavanje i ubrzanje privrednog rasta. Sve u svemu , dobra namera države da postepeno ide ka smanjenju poreza i doprinosa na zarade zapisana je i u važnom fiskalnom dokumentu od 2020. do 2022.godine, a njena realizacija zavisiće pre svega od finansijskog prostora koji se dobija ukupnim rastom privrede. Tu opet ključnu ulogu ima privatni sektor , od kojeg se očekuje da naredne tri godine ima rast koji će omogućiti dobre finansijske rezultate.
Antrfile:
Zapošljavanje i sitni koraci
Privatni sektor već nekoliko godina traži smanjenje poreza i doprinosa na zarade tvrdeći upravo da od toga zavisi novo zapošljavanje i privredni rast, ali ni sitni koraci koji su u tom pravcu učinjeni – povećan neoporeziti deo zarade i ukidanje doprinosa za slučaj nezaposlenosti u praksi nisu doneli niti veće plate radnika niti novo zapošljavanje. Poslodavci tvrde da je reč o minimalnim povlasticama koje ne mogu dovesti do velikih promena u pogledu visine zarade niti novih radnih mesta, ali da bi znatnije smanjenje poreza i doprinosa to učinilo.
Autor: LJ. MALEŠEVIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
