|
|
|
U VAŠINGTONU O EKONOMIJI, U PARIZU POLITIČKI DIJALOG 20. Jun 2020. godine
PolitikaMorao sam da se borim protiv glasina o razmeni teritorija, što nikako nije politika Donalda Trampa, poručuje Ričard Grenel
Beograd i Priština se nalaze na pragu nove etape razgovora u koju će osim Vašingtona biti uključen i Brisel. Već sledeće subote 27. juna u Beloj kući, pod pokroviteljstvom Ričarda Grenela, izaslanika Donalda Trampa za nastavak dijaloga, sastaće se delegacije Srbije i privremenih kosovskih institucija. Isti sagovornici mogli bi biti učesnici Samita o zapadnom regionu koji organizuje francuski predsednik Emanuel Makron i za koji se spekuliše da bi mogao biti održan 17. jula u Parizu.
Izaslanik SAD za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel izjavio je da u ovoj fazi, koju on naziva prvom fazom dijaloga, mora da se postigne normalizacija ekonomskih odnosa Beograda i Prištine. Potvrdio je da američki predsednik Donald Tramp neće 27. juna prisustvovati razgovorima u Vašingtonu i naglasio da političku fazu dijaloga treba da vode Evropljani. Grenel je u intervjuu za prištinski portal „Ekspres" rekao da je o svojoj viziji o dva koraka razgovarao sa Francuzima i Nemcima. „Ne znam koliko puta to moram da kažem, iako sam bio izuzetno jasan da smo mi, Sjedinjene Države, uvereni da se 20godišnji sukob može rešiti samo ekonomskom normalizacijom", istakao je Grenel i dodao da druga, politička faza dijaloga treba da se dogodi kada počnu da dolaze prvi efekti ekonomije. Grenel je rekao i da traži od Evropljana da započnu liberalizaciju viza za žitelje Kosova i Metohije, jer, prema njegovim rečima, ne može biti ekonomskog razvoja bez vizne liberalizacije.
S druge strane, Berlin, Pariz i Brisel ne sede skrštenih ruku i žele da imaju aktivno učešće u rešavanju kosmetskog problema. Da bi parirali Americi, i EU je imenovala svog posebnog posrednika u razgovorima Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka, koji je već na početku svog jednogodišnjeg mandata naišao na opstrukcije koje dolaze iz Prištine. Kada je posle silnih pritisaka i molbi iz raznih evropskih centara Hašim Tači je na kraju ipak pristao da razgovara sa Lajčakom. Koliko je
razgovor bio plodonosan svedoči da je Tači zatražio posle sastanka da bude dezinfikovana njegova kancelarija. Sastanak u Parizu je trebalo da se održi 1. jula prošle godine, kao odraz nemačkofrancuskog angažmana, ali je odložen jer privremene kosovske institucije nisu htele da ukinu takse od 100 odsto na robu iz centralne Srbije. Uprkos zahtevima Emanuela Makrona i Angele Merkel, tadašnji kosovski premijer Ramuš Haradinaj je odbio da ukine trgovinsku blokadu, a uz to je optužio bivšu visoku
predstavnicu EU za spoljnu politiku Federiku Mogerini da je zajedno sa Edijem Ramom, Hašimom Tačijem i Aleksandrom Vučićem navodno planirala podelu Kosova. A Grenel je, u intervjuu za Foks njuz, objasnio da pitanje razmene teritorija nije ideja aktuelnog američkog predsednika.
„Trenutno sam u drugačijoj situaciji, zbog situacije koju je stvorio DŽon Bolton, a koji se razlikovao od predsednika Trampa u odnosu na Kosovo i Srbiju. Sve vreme sam morao da se borim sa glasinama o razmeni teritorija, što nikako nije Trampova politika. Obe strane kažu da su to čuli od DŽona Boltona. Ovo nije sukob demokrata i republikanaca, već „rat" između zvaničnog Vašingtona i ostatka Amerike", rekao je Grenel.
Član američkog Saveta za spoljne poslove i profesor Univerziteta
DŽordžtaun Čarls Kapčan izjavio je da bi bilo čudno da se organizuje tako veliki sastanak, kao što je susret delegacija Beograda i Prištine 27. juna u Beloj kući, a da se kući vrate bez ikakvog dogovora, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE). Iako se skup održava u trenutku kada su odnosi SAD i Evropske unije možda na najnižem nivou od Drugog svetskog rata, Kapčan smatra da i Evropa mora da se uključi u proces, jer je Balkan njen deo i teži članstvu u EU kao krajnjem cilju. Stoga EU, smatra, mora da bude deo ove jednačine.
Govoreći o ideji korekcije granica, odnosno razmene teritorija Kapčan je naveo da mu je poznato da se o tome neko vreme razgovara. Prema njegovim rečima, to je bilo veoma kontroverzno pitanje sve dok Trampova administracija nije počela da je odbacuje. U slučaju realizacije, to bi bilo veoma sporno pitanje na Kosovu i u izvesnoj meri u Srbiji, smatra on.
A predsednik Srbije Aleksandar Vučić sledeće nedelje će, posle sastanka sa Lajčakom i pre eventualnog puta u Vašington ukoliko on bude na čelu delegacije Beograda - u Moskvi razgovarati sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Vučić nema dileme da će glavni razgovori o Kosovu biti uz posredstvo EU. „Mi ćemo svakako da prihvatimo razgovore sa EU, jer se nalazimo na evropskom putu. Ali ne možemo da kažemo ni Grenelu da nećemo da razgovaramo. Jednostavno, nije fer, a i suviše su velika sila. Ali će glavni pregovori da se vode pod okriljem EU", rekaoje Vučić.
Antrfile:
Mas: EU će igrati važnu ulogu
Nemački šef diplomatije Hajko Mas u intervjuu za Dojče vele naveo je da samo uz EU može biti rešenja kosovskog problema. Ponovio je da sve države zapadnog Balkana žele evropsku perspektivu. „Ako je žele, onda i politička rešenja, posebno sada u konfliktu Kosova i Srbije, moraju biti uz Evropsku uniju", kaže Mas. Socijaldemokratski političarje, kako dodaje, „veoma siguran" da će EU igrati važnu ulogu u nastavku pregovora.
Majk Pompeo uputio pismo Hotiju
Priština - Američki državni sekretar Majk Pompeo rekao je juče da Kosovo mora biti spremno da nastavi pregovore sa Srbijom što je pre moguće, prenosi Tanjug. „Pozdravili smo odluku vaše vlade o ukidanju svih mera reciprociteta za srpsku robu, što je označilo ključni korak u ponovnom pokretanju procesa dijaloga", naveo je Pompeo u pismu koje je uputio premijeru privremenih kosovskih institucija Avdulahu Hotiju, uz čestitke za njegov izbor.
Autor: DEJAN SPALOVIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
