O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Senzacija na startu: Krunićeva izbacila sedmu na svetu!
29. Avgust 2017. godine
Srpska teniserka Aleksandra Krunić savladala je u prvom kolu US Opena Britanku Džoanu Kontu, sedmu igračicu sveta, rezultatom 4:6, 6:3, 6:4,
Sve što treba da znate o novoj Vladi
27. Jun 2017. godine
Beograd -- Nova Vlada imaće 18 ministarstava i tri ministra bez portfelja. Vulin i Đorđević zarotirali mesta. Nova lica: Goran Trivan i Nenad Popović.
Dočekana 21 delegacija, ko sve dolazi na inauguraciju?
23. Jun 2017. godine
Beograd -- Prijem povodom stupanja na dužnost predsednika Srbije Aleksandra Vučića biće održan od 18.00 u Palati "Srbija" na Novom Beogradu.
Stupa na snagu Zakon o sprečavanju nasilja u porodici
01. Jun 2017. godine
Na snagu stupa novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji treba da spreči nasilje u porodici pre nego što do njega dođe.
Najmlađi srpski roker: Heroji uvek idu napred
31. Maj 2017. godine
Najmlađi roker u regionu Nikola Džoni Ranković (13), koji je svojim talentom i ogromnom energijom osvojio publiku i zadobio poštovanje starijih kolega, uveliko se priprema za još jedan humanitarni koncert, piše pesme, planira veliki broj koncerata tokom leta, ali ne posustaje ni u pripremama za lond...
Avioni sleteli u BG, stigla deca "zarobljena" na Kipru
18. April 2017. godine
Oba aviona koja su otišla na Kipar po trinaestoro dece iz Srbije koja su od nedelje uveče bila zarobljena na aerodromu u Larnaki sletela su u Beograd.
Demonstranti se ogradili od političkih stranaka i dali rok
10. April 2017. godine
"Protest protiv diktature" saopštio je da je "protest nastao kao vid potrebe da se nezadovoljstvo građana čuje" i ogadio se od uticaja političkih stranaka.
SNOLIKE CRNO-BELE FOTOGRAFIJE
1. Septembar 2017. godine
Danas
Izložba „Male priče“ reditelja Dejvida Linča od večeras u sve tri galerije Kulturnog centra Beograda Beograd - Bilo je to davne 1967. godine, kada se, tada jednom od najboljih studenata na Akademiji likovnih umetnosti u Pensilvaniji, Dejvidu Linču, dok je jedne noći radio na mračnoj slici bašte, učinilo da vetar izbija iz platna i da se biljke pomeraju. „Gledao sam u te pokrete i čuo njihov zvuk, kada sam pomislio: ‘O, pokretna slika!’ I to je bilo to“, prisećao se godinama kasnije. Taj gotovo epifanijski trenutak, koji podseća na scene iz njegovih filmova u kojima drvo i drugi predmeti često govore, okrenuo ga je ka kinematografiji. Danas Linča poznajemo upravo kao autora nadrealističkih filmova poput „Glave za brisanje“, „Plavog somota“, „Hotela izgubljenih duša“ (1997) i „Bulevara zvezda“ ili serije koja je pomerila granice televizije (i to čini i dalje) „Tvin Piks“. Iako je nakon samo tri semestra napustio Akademiju i posvetio se snimanju filmova, Linč zapravo nikada nije u potpunosti odustao od „nepokretnih slika“. Nastavio je da crta, slika, fotografiše... A deo tog opusa Dejvida Linča naći će se ekskluzivno u Srbiji. U Kulturnom centru Beograda večeras u 20 sati biće otvorena izložba „Male priče“, koja će trajati do 30. septembra. Izložbu čini 56 crno-belih fotografija velikog formata sa svim odlikama njegovih filmova - čudesno preplitanje realnih segmenata i fantazmagoričnih intervencija i kompozicija. Iz KCB-a su saopštili da ovom izuzetnom i konzistentno osmišljenom izložbom žele da pruže uvid u Linčovo vizuelno stvaralaštvo s kojim srpska javnost nije imala prilike da se upozna za razliku od njegovog kinematografskog opusa, koji ima kultni status. „Male priče“, koje su producirali Galerija Item iz Pariza i Evropska kuća fotografije, u kojoj je izložba premijerno prikazana 2014, ekskluzivno će, po autorovoj želji, biti prikazana samo u sva tri galerijska prostora KCB-a, i nigde drugde u okruženju. Izložbu će pratiti brojni programi: predavanja, tematska vođenja stručnjaka/stvaralaca iz različitih oblasti, edukativno-kreativne radionice za srednjoškolce i mlađu studentsku populaciju i filmski program. Ove fotografije vode nas u linčovskih svet noćnih mora i amorfnih stvorenja poznat u njegovoj filmografiji. Svaka fotografija priča malu priču o neverovatnom svetu Dejvida Linča. Ova postavka je miks čudnih zbivanja. Njeni junaci su muve, praziluci, lutke, cepelini... koji se nalaze u snolikom prostoru. Tome doprinosi i njihov kolorit - naime, sve fotografije su crno-bele. „Pravio sam i fotografije u boji. Ali ovo je svet u kome smo. Crno-belo ima neku magiju u sebi. Odvodi vas od realnosti. To je najbolji način da se vratite kroz vreme. I pri tome je grafički lepše, čistije. Ali ne smeta mi boja za određene stvari. Sve to zavisi. Postoje crno-bele ideje i postoje ideje u boji. ‘Plavi somot’ je film u boji, a ‘Glava za brisanje’ i ‘Čovek slon’ su crno-beli filmovi. Sve zavisi od ideje, raspoloženja, osećaja...“, izjavio je Dejvid Linč jednom prilikom govoreći o postavci „Male priče“. Neke od fotografija sadrže i tipografiju. „Reči u slikama i fotografijama su važne da bi vas naterale da razmislite šta se tu još događa. Često me slova uzbuđuju kao određeni objekti. Ponekad isecam slova i lepim ih na slike ili fotografije. Ponekad samo izgledaju dobro. Ponekad su reči naziv slike“, objašnjava on. Linč se u slikarstvo zaljubio još kao dete. Voleo je da crta. Majka nije želela da mu daje bojanke, već je ubedila njegovog oca da donosi kući stare papire iz kancelarije. Crtao je, kako kaže, noževe, pištolje, avione... Nešto slično može se videti u njegovim filmovima, ali i na fotografijama koje će biti izložene u KCB-u - mračni i nasilni svet pun pištolja i noževa. „Mnoge ideje su izazvane svetom u kome živimo. A trenutno je taj svet jako mračan. Postoji tu uvek i neka doza apsurdnog humora koji volim. Ne morate uvek da patite da biste prikazali patnju“, smatra Linč, koji navodi Frensisa Bejkona kao svoj umetnički uzor. Zanimljivo je da on kaže da, iako su njegovi radovi uvek vezani za svet snova, mu se ideje za njih nikada ne javljaju tokom spavanja. „Volim logiku snova. Postoji mnogo stvari u snovima koje vam govore o stvarnosti na čudne načine. I film može to da radi. Spajamo apstraktne stvari kako bi izrazili nešto što je teško reći rečima. To je magična stvar vezana za film. Zvuk i slike kada se spoje mogu da naprave fantastičan efekat“, govori Linč. Kako kaže, za njega je svaki medij podjednako važan. „Ideje vas vode na različita mesta. Ideje sve diktiraju. Ako imate filmske ideje, onda pišete scenario“, zaključuje Linč. Njegova dela iz oblasti vizuelnih umetnosti izlagana su u najprestižnijim muzejima i galerijama širom sveta i deo su brojnih i značajnih javnih i privatnih kolekcija.

Antrfile:

Autor: M. KRTINIĆ
Arhiva vesti