13. Februar 2021. godine
Politika

Jedan razgovor o poboljšanju izbornih uslova biće održan uz medijaciju evroparlamentaraca, najverovatnije na

engleskom jeziku, dok će drugi biti „unutarsrpski dijalog" bez stranaca

Slobodan pristup mediJima, isti predizborni uslovi za sve i prestanak pritiska na birače osnovni su zahtevi partija takozvanog patriotskog bloka uoči najavljenog međustranačkog dijaloga. To su slični zahtevi koje imaju i bojkotaške partije, ali je razlika u tome što se ovi drugi zalažu za strano mešanje u izbore u Srbiji. Zato će, po svemu sudeći, vlast i opozicija o istim temama razgovarati u dva odvojena dijaloga u različito vreme.

Jedan razgovor o poboljšanju izbornih uslova biće održan uz medijaciju evroparlamentaraca, koji će najverovatnije biti vođen na engleskom jeziku, dok će drugi biti „unutarsrpski dijalog", gde neće imati mesta za strance. Osim različitih podela u opoziciji, na patriotsku i građansku, proevropsku i prorusku, koja se zalaže za tržišnu ili komandnu privredu, junski izbori su iskopali i nove rovove. Partije i pokreti koji su mahom bojkotovali parlamentarne izbore zalažu se za posredovanje političara iz Evrope, dok oni koji su izašli na birališta smatraju da se do poboljšanja izbornih uslova može doći u dogovoru s vlašću.

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić kaže za „Politiku" da je potrebno da se o izbornim uslovima čuju i stavovi partija koje ne žele da učestvuju u međustranačkom dijalogu ako mu prisustvuju predstavnici Evropskog parlamenta ili bilo koji strani posrednici. Predložio je da 1. marta bude prva videokonferencija na kojoj bi sem lidera SPSa učestvovali i predstavnici EP, s Dejvidom Makalisterom na čelu. Posle t(Uga će tek biti poslati pozivi i zavisno od odgovora biće poznato kako će izgledati razgovori i na koje konkretne teme. „Očigledno je da postoje i političke stranke koje ne žele da učestvuju u dijalogu s predstavnicima vlasti uz prisustvo evropskih posrednika. To znači da će morati da postoji i druga platforma za razgovore i s drugim strankama. Dijalog s partijama koje ne žele posredovanje stranaca verovatno će biti organizovan, ali još ne znam

kada jer nije utvrđen termin, a ni detalji", kaže za naš list Dačić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u drugoj polovini januara, posle obilaska Savskogtrga, govoreći o predstojećem dijalogu vlasti i opozicije, rekao da postoji tehnički problem na kojem radi predsednik skupštine Dačić. Navodi da ima veliki broj političkih stranaka koje nisu pod uticajem stranaca i koje ne žele

da im stranci određuju kako će njihova zemlja da izgleda, a koji žele da razgovaraju s predstavnicima vlasti. „A postoje i oni koji imaju tutore i mentore spolja, koji žele da im stranci budu ti koji će ih dovesti na vlast pošto ih narod neće. Videćemo, možda napravimo dva dijaloga jer ne možemo nikoga da odbacimo. Ko zna kako će to da izgleda, ali svakako smo spremni da razgovaramo", kazao je tada Vučić. Lider SRSa Vojislav Šešelj navodi da srpske političke elite moraju pokazati da su u stanju da svoje političke probleme rešavaju sami i dodaje da problemi koji postoje nisu nerešivi. Smatra da bi mnogo toga moralo da se promeni u predizbornim uslovima da bi sve stranke bile ravnopravne i kao prvo navodi da bi trebalo da se zabrani jednoj stranci da drutoj par

tiji prikuplja potpise da bi podneli izbornu listu. Protiv toga je da se u kampanji deli bilo šta osim propagandnog materijala kao što su leci, posteri, novine ili knjige.

Milan Stamatović, predsednik Zdrave Srbije, pak smatra da bi najvažniji zahtev bilo odvajanje izbora jer, kako navodi, nije logično da u isto vreme budu organizovani predsednički, parlamentarni i lokalni

izbori. „Različita je kampanja i interesovanje ljudi. Takođe, zalažemo se da budu instalirane kamere na biračkim mestima", dodaje Stamatović.

Miloš Jovanović kaže da je za ovu stranku najvažnije otvaranje medija, kao i da izborni proces bude transparentan, u koji građani ne bi imali sumnje. Lider Demokratske stranke Srbije zalaže se za više debatnih emisija na televizijama s nacionalnom frekvencijom. Jovanović je i najglasniji protivnik dijaloga uz posredovanje stranaca jer, kako navodi, Srbi nisu neko pleme da bi nam neko morao posredovati u razgovoru. Za „Politiku" kaže da mu deo opozicije nije jasan, kao ni vlast i konstatuje da on ima odgovornost za vođenje države, ne bi prihvatio posredovanje ni EU parlamentaraca, ni Rusije,

ni bilo koje druge države. „Mislim da je stvarno degradirajuće za državu da 2021. moramo da pričamo o stanju demokratije u Srbiji i da to radimo sa strancima. Traženje da u dijalogu učestvuju stranci tumačim kao neku vrstu nezrelosti naših političkih elita i jednu vrstu kompleksa inferiornosti koji smo razvili i koji nema razloga da postoji s obzirom na našu istoriju i na sve ono što značimo kao narod u istorijskom smislu. Fali nam dostojanstva i jedne vrste samopoštovanja", ističe Jovanović. Dodaje da ako su toga svesni naši političari, onda nikakvo mešanje u unutrašnje poslove ne bi dolazilo u obzir. „Želim da učestvujemo u dijalogu koji bi se vodio između Srba. Ne bi bilo pošteno, ni korektno, da se one stranke koje se zalažu za dijalog bez spoljnog posredovanja ostave po strani", rekao je Miloš Jovanović.

Protiv dijalog u kome bi učestvovali stranci su i Zavetnici, a Milica "đurđević Stamenkovski kaže da „Zavetnici, kao suverenistička stranka, smatraju da rešavanje takvih pitanja treba da ostane unutrašnja stvar države i građana". „Kakvu poruku šaljemo kao političko društvo, pozivajući strance za posrednike? Da nismo u stanju da postignemo kompromis o izbornim uslovima, da nemamo elementarnu političku kulturu i da smo duboko prdeljeni i kao takvi podložni spoljnom uticaju? Pogotovo je besmisleno da u dijalogu posreduju predstavnici EU koja hronično gubi demokratski kapacitet i koja očito ne može da uredi prilike ni u svom dvorištu", kaže za naš list Milica Đurđević Stamenkovski.

Na pitanje da li su spremni da učestvuju u dijalogu koji bi organizovala država, ali bez stranaca, prva na izbornoj listi Zavetnika na junskim izborima kaže da jesu. „Mi ćemo dati konkretan doprinos borbi za poštene izborne uslove. Spremni smo da razgovaramo i ponudimo konstruktivne ideje. Zalažemo se da se suverenitet i pravo odlučivanja otrgne iz čeličnog partijskog zagrljaja i vrati u ruke naroda. Pripremili smo niz predloga koje ćemo izneti na okruglim sto

lovima na kojima planiramo učešće i koje imamo u planu da i sami organizujemo", ističe Milica Đurđević Stamenkovski.

A Milan Stamatović, lider Zdrave Srbije, navodi za naš list da Srbija ima dovoljno stručnih i pametnih ljudi koji mogu da se uključe u rešavanje ovog problema u vezi s organizacijom izbora. Smatra da treba da

postoji razuma u našoJ zemlji da se to reši bez uticaja i upliva stranih interesa jer, kako navodi, stranci imaju svoj prikriveni interes, a to Srbiji ne treba. „Ako bi stranci bili prisutni u međustranačkom dijalogu o izbornim uslovima, onda ne vidim svrhu našeg učešća. Ne vidim šta dobijaju oni koji u tome učestvuju. Međutim, ukoliko bi se organizovao sastanak vlasti i političkih partija koji zastupaju stavove za razgovor bez stranaca, onda bi se stvorili uslovi da se lakše i brže dođe do dogovora koji bi svi poštovali", zaključuje Milan Stamatović.

Antrfile:

Šešelj: Nismo protiv posmatrača, već staratelja

Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj kaže za „Politiku" da je dijalog vlasti i opozicije neophodan i da se postepeno rešavaju nagomilani problemi u vezi s izbornim uslovima, ali da su protiv posredovanja bilo koga, pa i predstavnika Evropskog parlamenta. „Radikali nemaju ništa protiv onih koji će biti posmatrači u tom dijalogu, bili oni stranci i novinari, ali dijalog mora da se vodi između vladajućih i opozicionih partija. Nama posrednici i staratelji, uz to i stranci, nisu potrebni u unutarpolitičkim odnosima. Pogotovo ne oni koji se prave pametni i još žele da nametnu svoje mišljenje. Oni koji se zalažu za posredovanje stranaca očekuju da ih oni dovedu na vlast", kaže Šešelj.

Autor: DEJAN SPALOVIĆ

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine