23. Septembar 2022. godine
Danas

Ne prestaju reakcije svetske javnosti i zvaničnika na govor ruskog lidera

Beograd // Kao što se manji požar ne gasi većim požarom, tako se ni rat Vladimira Putina ne može ugasiti većim ratom, komentariše za Danas Srećko Đukić, bivši ambasador Srbije u Belorusiji, pretnju predsednika Rusije trećim svetskim ratom uz korišćenje nuklearnog oružja.

Sagovornik Danasa podseća da je na tek završenom samitu Šangajske organizacije za saradnju, u Samarkandu, premijer Indije Narendra Damodardas Modi, pred TV kamerama celog sveta, posavetovao je Putina da ovo nije vreme ratova nego demokratije, diplomatije i dijaloga, a Putin je, dodaje Đukić, brže bolje odgovorio da će on rat u Ukrajini što pre završiti.

„Slično su mu i drugi govorili. Međutim, partija rata opet je odnela pobedu nad partijom mira u Kremlju. Putinov ratni projekt u Ukrajini, da ne pominjemo povlačenje NATO na granice 1997. godine, doživeo je na prvom koraku poraz - vazdušna invazija na Kijev razbijena je u param parčad. Usledilo je Zmijsko ostrvo, krstarica Moskva, raketiranje Krima i poraz pod Harkovom vidimo strateškog značaja za Moskvu. Svoj neuspeh Kremlj bi da plati novim životima - mišljenja je sagovornik Danasa.

Prema njegovim rečima, nova eskalacija rata koju nameće Rusija ima svoje granice, unutrašnje i spoljne, koje mi u ovom momentu ne možemo sasvim da saznamo.

„Putin preti, kaže ne blefira, upotrebiće sve da zaštiti Rusiju koju još niko ne napada. Koliko će Rusija i njeni građani sve to moći da izdrže i da podnesu i da li su baš masovno svi za nesagledivu partiju rata, za sigurnu i pogibeljnu izolaciju i sve ono što je prate u drakonskim sankcijama? Spoljni svet će se zbijati oko Ukrajine još više nego što je do sada to činio. I ovom novom Putinovom objavom ratne spirale, praktično su otvorena vrata za svaku vrstu konvencionalnog naoružanja koje se može slati Ukrajini, do aviona i krstarećih raketa. Možda će partija mira prevagnuti nad fobijom partije rata u Kremlju“, zaključuje Srećko Đukić.

Ukaz predsednika Rusije Vladimira Putina o delimičnoj mobilizaciji predstavlja korak ka daljoj eskalaciji sukoba, izjavio je FoNetu docent Fakulteta političkih nauka (FPN) dr Milan Krstić, ali je dodao kako ne veruje da će, u ovom trenutku, teritorijalno doći do širenja sukova van Ukrajine.

„Ovo zasigurno jeste korak u pravcu dalje eskalacije. Ne verujem da će teritorijalno doći do širenja van Ukrajine u ovom trenutku. Mislim da je neophodno da sada sve strane sednu iskreno za pregovarački sto“, rekao je Krstić u serijalu razgovora Agreman o spoljnoj politici.

On smatra da je najveća odgovornost na strani Rusije, koja je počela sukob, ali rešenje vidi u davanju bezbednosnih garancija Rusiji da se NATO neće dalje širiti: „Zapad je zaista pogrešio, jer je širenjem na neki način slao negativne poruke Rusiji... potrebno je i da Rusija odustane od maksimalističkih ciljeva u Ukrajini.“

Govoreći o tome kako Srbija može da iskoristi stav o teritorijalnom integritetu Ukrajine u kontekstu Kosova, Krstić je rekao da Srbija pokušava da ukaže na to još od situacije sa Krimom 2014. godine, ali da bi ta argumentacija bila jača da je uvela sankcije Rusiji, makar na simboličnom nivou.

Ocenio je da Rusija ima pre indirektan, nego direktan uticaj na javno mnjenje i da su tome, pored kulturnih i istorijskih veza i percepcije Rusije kao sile kontra Zapadu, doprineli mediji bliski vlasti koji proteklih 10 godina glorifikuju Vladimira Putina.

S. Čongradin i agencije

Antrfile:

Zveckanjem oružja Putin priznaje grešku

Mnogi strani listovi su naslovne strane današnjih izdanja posvetili jučerašnjem obraćanju naciji ruskog predsednika Vladimira Putina u kojem je proglasio „delimičnu mobilizaciju“ rezervista. Fajnenšel tajms na naslovnici piše da je Putin izjavio da će upotrebiti nuklearnu silu ako bude ugrožen „teritorijalni integritet“ Rusije, te je proglasio delimičnu mobilizaciju 300.000 rezervista. List navodi da je to upozorenje „izazvalo uzbunu“ na Zapadu, ali ukazuje da su pojedini proglašenje mobilizacije ocenili kao „znak slabosti“.

„Putinovo zveckanje oružjem predstavlja priznanje velike greške koju je napravio prilikom invazije na Ukrajinu, ali njegove nuklearne pretnje ne treba odbaciti: ako se njima loše upravlja, rizikuje se katastrofa“, navodi se u glosi teksta objavljenog na prvoj strani današnjeg izdanja. M. K.

Romanova: Kriminalaci na prvoj liniji fronta

Kako gubici rastu, očajna Rusija se sprema da regrutuje najmanje 50.000 osuđenika za borbu u Ukrajini, sa kontingentom kriminalaca koji je navodno već poslat na prve linije fronta, uključujući serijske ubice i kanibale, tvrdi Olga Romanova, ruska novinarka i aktivistkinja za ljudska prava.

Romanova, koja vodi nevladinu organizaciju „Rusiju iza rešetaka“, rekla je za Daily Beast, a preneli su brojni zapadni mediji, da su neki od zatvorenika koji se bore u Ukrajini, a kojima je pomagalo njeno udruženje, otkriveni preko video-snimaka.

„Putinov plan je da regrutuje najmanje 50.000 osuđenika“, rekla je Romanova, dodajući da je bliski Putinov saveznik, oligarh Jevgenij Prigožin primećen u ruskim zatvorima, gde je navodno obećao zatvorenicima njihovo puštanje ako budu služili na ratištu u Ukrajini šest meseci.

Prigožin, koji nosi nadimak „Putinov kuvar“, navodno je poslao preko 3.000 zatvorenika u Ukrajinu.

Na listi se nalaze, kako je rekla Romanova, serijske ubice, razbojnici i najmanje jedan kanibal.

„Prvobitno je plaćena grupa Vagner, koju je vodio Prigožin hvatala uglavnom one osuđene za ubistvo. Međutim, sada njihova mreža obuhvata sve, uključujući i ljudoždere“, rekla je Romanova. J. D.

Brisel negira non-pejper Šolc-Makron

Priština - Brisel je negirao autentičnost papira koji je prošle sedmice objavio albanski portal Albanian post, prenela je Prishtina Insigh.

„Mi obično ne komentarišemo medije koji objavljuju navodne dokumente EU, ne komentarišemo ni autentičnost ni suštinu, ali u ovom slučaju, ono što je objavljeno nije tačno, nikada ranije nismo videli takav papir i ne dolazi od tima EU koji se bavi Dijalogom“, rekao je Peter Stano, portparol za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Evropske unije, za Prištinu putem e-pošte.

U članku objavljenom u subotu se navodi da taj non-pajper prati umešanost francuskog predsednika Makrona i nemačkog kancelara Šolca u proces dijaloga sa Srbijom, piše Prishtina Insigh.

Takozvani non-pejper iznosi desetogodišnju viziju budućnosti odnosa između Kosova i Srbije i kaže da je ovaj „novi okvir“ predstavljen i kosovskim i srpskim premijerima.

Autor: S. ČONGRADIN

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine