|
|
|
LOBIRAJU ZA POTPISE, DRUGIMA BROJE GREHE 3. Januar 2023. godine
Večernje novostiIZBORNA GROZNICA VEĆ TRESE SANU, IAKO JE GLASANJE ZA NOVO RUKOVODSTVO ZAKAZANO TEK ZA TRI MESECA
Podršku imaju Dušan Kovačević, LJubodrag Dimić, Slavenko Terzić...
LOBIRANJE za rukovodeće funkcije u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti - mesta predsednika, dva potpredsednika i generalnog sekretara, uveliko traje, iako su do izbora ostala još puna tri meseca. Izborna skupština zakazana je za 30. mart, a kao i dosad, najviše pažnje privlače kandidati za novog predsednika. Svako ko pretenduje na ovo mesto, prvo mora da prikupi potpise 20 akademika, što je uslov za kandidaturu.
Sagovornici "Novosti" iz SANU kažu da šansu da dobije podršku 20 kolega ima dramski pisac akademik Dušan Kovačević. Među onoma koji se pominju kao konkurenti su i istoričar LJubodrag Dimić, pisac Miro Vuksanović, profesor Kosta Čavoški...
Kako izbore za rukovodstvo naše najvažnije naučne i umetničke institucije teško prolazi i bez kontroverzi, kolorit javnih i tajnih lobiranja, pa i saplitanja ni ovog puta ne izostaje. To je i te kako osetio istoričar Slavenko Terzić koji se pominje kao jedan od najozbiljnijih kandidata za šefa SANU. U krugovima koji lobiraju za druge kandidate njemu se spočitava da je "rusofil" i "kandidat vlasti", pa se sad "popisuju" svi njegovi raniji "gresi".
Međutim, kako kažu naši izvori, ni aktuelni predsednik Vladimir Kostić, iako je najavio da se neće kandidovati za novi mandat - nije bez ambicija da ostane na čelnoj poziciji SANU.
- Kostić lobira po odeljenjima da ga predlože, ali šanse za to nisu velike, jer nema podršku ni svog matičnog odeljenja medicinskih nauka - ističu sagovornici "Novosti".
Da podsetimo, Kostić koji je na mestu predsednika Akademije proveo osam godina, nedavno je najavio da se neće ponovo kandidovati za tu funkciju.
- Ovo je moje poslednje obraćanje, svojom voljom i bez ikakvih pritisaka, nalazim da bi svaki moj pokušaj produženja vršenja ove funkcije, uz potpunu neizvesnost da li bi me akademici uopšte ponovo uzeli u obzir, bio nametljiv, preteran ili bez trunke pristojnosti. Jednostavno, vreme je za druge - rekao je Kostić na proslavi Dana SANU u novembru.
Odmah nakon te izjave, neformalno je počela izborna trka, ali za podnošenje formalnih kandidatura još je rano. Da se još ništa zvanično ne zna potvrdio nam je i akademik LJubomir Maksimović.
- Verovatno akademici između sebe razgovaraju o mogućim kandidatima, ali više detalja znaće se u januaru - kaže Maksimović za "Novosti".
Kada je u pitanju procedura, predsednik SANU bira se na svake četiri godine između redovnih članova, predlaže ga 20 akademika, a izabran bude kandidat koji dobije većinu od ukupnog broja svih članova SANU u radnom sastavu umanjen brojem onih koji žive u inostranstvu ili su godinu dana bili van redovnih aktivnosti.
Glasanje je tajno, glasa se na papirima između nominovanih kandidata.
Antrfile:
UTICAJ BROJNIJIH ODELJENJA
BUDUĆI da je broj glasova presudan, najveći uticaj imaju odeljenja sa najvećim brojem članova. U SANU trenutno postoji osam odeljenja - za matematiku, fiziku i geo-nauke, hemijske i biološke nauke, tehničke nauke, medicinske, zatim odeljenja jezika i književnosti, društvenih, istorijskih nauka, i Odeljenje likovne i muzičke umetnosti. Najbrojnije je Odeljenje medicinskih nauka, a najmanje članova ima Odeljenje društvenih nauka.
Autor: LJ. BEGENIŠIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
