|
|
|
OD PARA ZAVISI ŠANGAJSKA LISTA 17. Avgust 2017. godine
Večernje novostiZA OSTANAK BEOGRADSKOG UNIVERZITETA MEĐU 500 NAJBOLJIH VAŽNO ULAGANJE U NAUKU
Ugroženo funkcionisanje instituta
UNIVERZITET u Beogradu (UB) uspeo je da se plasira između 201. i 300. mesta na Šangajskoj listi najviše zahvaljujući naučnim rezultatima svojih saradnika na fakultetima i institutima.
Međutim, odmah posle objavljivanja odličnog rezultata, prof. dr Ivanka Popović, prorektor UB, upozorila je da za opstanak u društvu 500 najboljih univerziteta "moramo imati siguran okvir u finansiranju nauke".
Sa njenim stavom slaže se i dr Duško Blagojević, predsednik Zajednice instituta Srbije, koji kaže da je neophodno, sa jedne strane, povećati izdvajanja za nauku, a sa druge, uvesti institucionalno-projektni model finansiranja, koji bi istraživačima dao određenu sigurnost.
Za listu koja je objavljena pre dva dana, analizirani su naučni rezultati iz 2015.
Naše mesto na Šangajskoj listi može, naravno, da bude ugroženo, a posebno "visi" jer je funkcionisanje instituta, koji su u sastavu UB, ugroženo na više nivoa - smatra dr Duško Blagojević. - Naš predlog je da se svima koji su svojim dosadašnjim radom pokazali izuzetne rezultate obezbede uslovi za rad, da ne moraju da strepe da li će im biti odobren naredni projekat. Sa takvim principom, naučna zajednica može da garantuje opstanak na Šangajskoj listi, pa možda i da se jednog dana popnemo za sto mesta.
Naš sagovornik kaže da se već oseća pad broja naučnih radova, koji najviše utiču na rang na Šangajskoj listi, te da ćemo se suočiti i sa njegovim posledicama.
A nešto slično upravo se dogodilo Univerzitetu u Zagrebu, koji je prošle godine ušao na listu, između 401. i 500. mesta, da bi, zbog manjka naučne produkcije i izdavanja, već ove godine ispao.
Da su ulaganja u nauku i rang na Šangajskoj listi u direktnoj vezi, potvrđuje i prof. dr Vladimir Popović, državni sekretar zadužen za nauku u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. On kaže da je upravo zbog poboljšanja uslova u nauci u izradi novi model finansiranja - projektno-institucionalni.
Ako se oslanjamo na Strategiju naučnog i tehnološkog razvoja, koja predviđa i povećavanje izdvajanja za nauku, nemamo razloga za brigu - kaže prof. Popović. - Stalno se govori da su izdvajanja za nauku 0,4 odsto BDP-a, ali na to treba dodati i sredstva koja kroz kredite stižu za opremu istraživačima. Ukupno je reč o 0,8 odsto BDP-a. Nedavno se, na primer, država obavezala da će za projekat Instituta "Biosens" obezbediti 14 miliona evra, koliko i EU.
On kaže da će novim Programom finansiranja razvoja i finansiranja nauke od 2018. do 2022, kao i novim projektnim ciklusom, biti stvoreni bolji uslovi za rad naučnika.
Antrfile:
VAŽNA I ULAGANJA PRIVREDE
NI u jednoj razvijenoj zemlji istraživanja ne finansira samo država.
Potrebno je da su u taj posao mnogo snažnije uključi privreda. Nažalost, velike kompanije izgubile su sektor razvoja i istraživanja, a male nisu dovoljno snažne da bi ga pokrenule - kaže prof. Popović.
Autor: I. MIĆEVIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
