|
|
|
BOJKOT - POSLEDNJA TAČKA KOJA SPAJA SZS? 12. Maj 2020. godine
BlicBivši predsednik Srbije Boris Tadić tvrdi da Savez za Srbiju više ne postoji
Otkad je krajem 2018. godine formiran, Savez za Srbiju suočio se sa procenama da neće biti dugog veka, te da devet organizacija osnivača koji se nalaze na potpuno različitim stranama ideološkog spektra ne mogu da deluju na koherentan način.
Nešto više od godinu i po dana nakon toga, ovakva predviđanja se izgleda ostvaruju.
Prvi meseci delovanja Saveza, kao i početni uspesi protesta građana, donekle su opovrgavali teze o nemogućnosti opstanka ove organizacije. Međutim, otkako je SzS zvanično stao na čelo protesta, oni su počeli da gube na masovnosti, a međusobne razmirice, ideološke razlike i politička sujeta lidera isplivavale su na površinu.
Nakon svega pola godine, neslaganja su postala tolika da je jedina ideja koja ih je držala na okupu bila ona o bojkotu i “borbi za slobodne i poštene izbore”. Paradoksalno danas zvuči da bi upravo ova, jedina “tačka spajanja”, mogla da bude i poslednja “tačka postojanja” SzS, ideja koja će i zvanično ugasiti ovu organizaciju.
REŠENJE ILI PROBLEM? Najave da će ovako nešto uslediti došle su početkom februara kada je Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića rešio da se ogluši o ideju bojkota i učestvuje na lokalnim izborima u Šapcu. Gotovo na isti način SzS je napustio i Milan Stamatović i njegova Zdrava Srbija. Predsednik opštine Paraćin Saša Paunović, tada visoki funkcioner DS-a, pokušao je da ovu, oko bojkota i članstva u Savezu za Srbiju duboko podeljenu partiju, ubaci u “izborni kolosek”, a nakon što to nije uspeo, napustio je DS i tako je Savez izgubio još jedno od jakih uporišta.
Ipak, čini se, lavinu teških udaraca na račun SZS pokrenuo je Pokret slobodnih građana, svojom odlukom da izađe na predstojeće izbore.
- Nisu me ubedili da je bojkot rešenje - rekao je prilikom saopštavanja odluke o izlasku na izbore lider PSG Sergej Trifunović.
Bivši predsednik Srbije Boris Tadić predložio je, nedugo zatim, da opozicija na izbore ipak izađe sa “Listom za bojkot” i dodao da se “ideja bojkota se raspala, a pitanje je i da li Savez za Srbiju i dalje postoji”.
- Nastala nova realnost, izazvana vanrednim stanjem i pandemijom, a potom i odlukom PSG da izađe na izbore. Ja sam predložio kompromisno rešenje - da opozicija ujedinjena izađe na izbore na listi koja bi se zvala “Lista za bojkot”. Stranke bi jasno stavile do znanja da neće učestvovati u radu parlamenta, ali i da su protiv Vučićeve vlasti - rekao je, između ostalog, Tadić.
Za lidera Dveri Boška Obradovića bojkot je sporan zbog toga što je pasivan.
- Ja sam ih pozvao da zajedničkim snagama krenemo u osporavanje ovog nedemokratskog i protivustavnog izbornog procesa.
Ja ne mogu da budem u kilavom Savezu za Srbiju koji nema ideju kako da se suprotstavi ovoj vlasti - rekao je Obradović.
MISIJA NA KRAJU Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar objašnjava za “Blic” da je SzS, na neki način, “priveo svoju misiju kraju”, da ništa novo u političkom smislu ne može da isporuči te da je želja lidera da on nekako opstane do izbora.
- Moja je procena je da će Savez za Srbiju postojati do izbora 21. juna, ali više zbog toga što će na taj način pokušati da zadrže neko jedinstvo opozicije, nego što je činjenica da je ova ogranizacija funkcionalna. Mi ćemo posle izbora svedočiti drugačijim koalicionim aranžmanima, koji će biti postavljani na drugačijoj političkoj platformi i sa drugim akterima.
Niko iz Saveza nije bio spreman da ga uruši tako što će izaći na izbore. Napravili su kompromis, da se ne dovodi u pitanje postojanje Saveza dok se izbori ne završe - kaže Klačar za “Blic”.
Na pitanje koji je ključni razlog koji je doveo do SZS u situaciju u kojoj se sada nalazi, sagovornik “Blica” kaže da postoje tri takva razloga, a da su dva ključna, od kojih je prvi nemogućnost da ponudi bilo šta novo u političkom smislu.
- Njihova ključna politika bila je bojkot parlamenta i izbora, uz vrlo jaku distancu prema SNS. Onog momenta kada se došlo do kraja u pogledu zalaganja za ove ciljeve, oni više u političkom smislu ne mogu ništa novo da ponude - objašnjava.
Drugi razlog je, kaže, vrlo realan.
- Ne mogu da postanu alternativa vlasti, Savez za Srbiju na ovoj platformi nikako ne može da ugrozi političku moć SNS - dodaje.
Na treći razlog su, navodi Klačar, još ranije upozoravali eksperti i analitičari.
- Vrlo je teško da jedan raznorodan i nekoherentan savez uspe da funkcioniše - kaže.
Na pitanje da li postoje šanse da se Tadićeva “Lista za bojkot” ipak pojavi na glasačkom listiću, Klačar odgovara da je tako nešto malo verovatno.
- Mislim da su šanse da se tako nešto dogodi vrlo male, tim pre što su se neki akteri vrlo čvrsto izjasnili oko bojkota, ali uvek treba ostaviti procenat šanse. Čini mi se da opozicija neće imati jedinstvenu bojkot kampanju, tu će biti više poruka, sa različitih adresa - zaključuje Klačar.
Antrfile:
Sanda Rašković Ivić
Postojimo, uslovi za izbore još gori
POTPREDSEDNICA NARODNE STRANKE Sanda Rašković Ivić kaže, s druge strane, da SzS postoji.
- Svako ima pravo na svoje mišljenje.
Naravno, SZS postoji, niko nije izašao iz saveza, koliko ja znam. Postoje određena iskakanja, ali to je normalna stvar u svim koalicijama. Mi nismo monolitna organizacija, čini nas više stranaka i svako od nas misli svojom glavom i zato je očekivano da o nekim stvarima mislimo drugačije. Kod nas nema vođe koji zakrivljuje sve i nameće jedan stav - kaže Rašković Ivić.
Ona dodaje i da je ideja bojkota i dalje živa i smislena.
- Dali smo reč da nećemo izaći na izbore, i nećemo je pogaziti. U ovom trenutku je aposlutno neprihvatljivo izaći na izbore, situacija je mnogo gora nego pre uvođenja vanrednog stanja.
Za ova dva meseca imali smo funkcionersku kampanju samo jednog čoveka i izbrisani smo sa spiska demokratskih zemalja - smatra Rašković Ivić.
Autor: IGOR ŽARKOVIĆ DANIJELA LUKOVIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
