|
|
|
PRODAVNICE BEZ - PRODAVACA 17. Novembar 2019. godine
PolitikaStručnjaci smatraju da najviše treba da strahuju radnici sa nižim nivoom veština, koji bi lako mogli da budu zamenjeni robotima
Kupovina u prodavnici u kojoj nema nijednog prodavca. Da, to je moguće i uskoro bi moglo da bude realizovano u Sloveniji, jer kompanija „Merkator” planira da se pohvali prvom „pametnom prodavnicom”. U ovom probnom dućanu kupci će ubuduće moći da pazare bez prisustva radnika. Prodavnica će imati video nadzor ulaza i izlaza, elektronski cenovnik, samouslužne blagajne za plaćanje karticama, virtuelnog asistenta za pomoć u kupovini i slično. „Merkator” je ranije uveo mrežu takozvanih tik-tak blagajni, gde su kupci mogli sami da skeniraju i plaćaju robu ili usluge. Takav vid kupovine postoji i u nekim prodavnicama u Beogradu, ali mušterije izgleda nisu oduševljene kao što se očekivalo, jer na takvim kasama maltene i nema redova.
Automatizacija rada nije strana ni većim svetskim kompanijama, što je nedavno pokazao i „Amazon”, lansirajući mašine koje će preuzeti poslove nekoliko hiljada radnika koji su dosad radili na pakovanju porudžbina. Kompanija se pohvalila kako mašine koje će zameniti radnu snagu mogu da spakuju i do 800 paketa na sat, što je znatno brže od rezultata koje postižu ljudi.
Da radnici ipak ne treba da brinu da li će ubrzano početi da gube svoja radna mesta, jer mašine sve češće preuzimaju kormilo, nedavno je podsetio Simeon Tzankov, direktor Svetske banke u odeljenju za razvojnu ekonomiju. Na predstavljanju Izveštaja Svetske banke o globalnom razvoju, posvećenom promenama prirode radnih mesta usled razvoja tehnologije i ljudskom kapitalu, podsetio je na važnu činjenicu, a to je da roboti ipak ne mogu da razmišljaju kao ljudi i da nemaju empatiju.
- U Evropi sada imamo sve više država koje nemaju dovoljno radnika zato što se broj stanovnika smanjuje, tako da moraju da rade što produktivnije. Mašine, međutim, mogu da rade samo rutinske poslove koji se ponavljaju - naglasio je Tjankov.
Stručnjaci smatraju da najviše treba da strahuju radnici sa nižim nivoom veština koji bi lako mogli da budu zamenjeni robotima. Baš zato je i Bil Gejts tražio da se uvede porez na robote, da bi se unapredila pitanja radnika i zaštitio njihov rad. Ima i mnogo onih koji su uvereni da tehnologija donosi nove mogućnosti, otvarajući put za stvaranje novih radnih mesta, povećanje produktivnosti i poboljšanje pružanja javnih usluga.
Da je strah da će roboti i mašine preuzeti mnoštvo poslova donekle utemeljen u realnosti smatra Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, ističući da baš zato i treba da se plašimo automatizacije rada, jer je to budućnost sveta.
- Srbija nije slepo crevo Evrope, već njen važan deo. I kod nas dolaze veliki strani investitori koji sve više idu u korak sa smanjivanjem broja zaposlenih, težeći da uvode mašine u procese rada. Iako su možda na udaru najpre niskokvalifikovani radnici, toga neće biti pošteđeni ni oni sa višim kvalifikacijama - uverena je Savićeva, dodajući da naša država suviše sporo reaguje na nove trendove kad je reč o automatizaciji radne snage. - Prioritet treba da bude obrazovni sistem u koji treba da se ulaže više, jer mladi treba ciljano da se obrazuju za određene struke, pošto već sada nestaju neka zanimanja koja su obeležila prethodne decenije. Na takav način, reformom obrazovanja, mogao bi da se sačuva ljudski kapital - ističe Ranka Savić.
Antrfile:
Strah od mašina je utemeljen
Strah od nezaposlenosti izazvane robotizacijom najvažnija je tema rasprava o budućnosti rada. Za pitanja šta države mogu konkretno da učine, kako da odgovore na ovakve izazove, na koji način da reaguju i gde da ulažu, izveštaj Svetske banke o globalnom razvoju nudi tri rešenja. Najznačajnije investicije u uslovima izmenjene prirode rada jeste ulaganje u podizanje kvaliteta ljudskog kapitala, posebno u ugrožene grupe i obrazovanje u ranom detinjstvu, koje mora biti prioritet da bi radnici izgradili nove veštine koje su tražene na tržištu rada. Treba raditi i na poboljšanju socijalne zaštite, a izveštaj nudi i predloge kako vlade mogu da pokrenu dodatne prihode povećanjem poreske osnovice i unapređenjem poreskih sistema.
Autor: M. BRAKOČEVIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
