O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Agasi: Zastrašujuće je što Novak može još da napreduje
18. Jul 2018. godine
Andre Agasi nije mogao da ne prokomentariše pobedu Novaka Đokovića na Vimbldonu i bio je veoma srećan zbog svog bivšeg pulena.
Čović: 39 miliona, a samo Vujoševiću 600.000 evra?
26. Oktobar 2017. godine
Predsednik Crvene zvezda Nebojša Čović rekao je da je finansijski izveštaj koji se pojavio na društvenim mrežama bajata vest ,koju su pustile – "naše komšije".
Senzacija na startu: Krunićeva izbacila sedmu na svetu!
29. Avgust 2017. godine
Srpska teniserka Aleksandra Krunić savladala je u prvom kolu US Opena Britanku Džoanu Kontu, sedmu igračicu sveta, rezultatom 4:6, 6:3, 6:4,
Sve što treba da znate o novoj Vladi
27. Jun 2017. godine
Beograd -- Nova Vlada imaće 18 ministarstava i tri ministra bez portfelja. Vulin i Đorđević zarotirali mesta. Nova lica: Goran Trivan i Nenad Popović.
Dočekana 21 delegacija, ko sve dolazi na inauguraciju?
23. Jun 2017. godine
Beograd -- Prijem povodom stupanja na dužnost predsednika Srbije Aleksandra Vučića biće održan od 18.00 u Palati "Srbija" na Novom Beogradu.
Stupa na snagu Zakon o sprečavanju nasilja u porodici
01. Jun 2017. godine
Na snagu stupa novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji treba da spreči nasilje u porodici pre nego što do njega dođe.
Najmlađi srpski roker: Heroji uvek idu napred
31. Maj 2017. godine
Najmlađi roker u regionu Nikola Džoni Ranković (13), koji je svojim talentom i ogromnom energijom osvojio publiku i zadobio poštovanje starijih kolega, uveliko se priprema za još jedan humanitarni koncert, piše pesme, planira veliki broj koncerata tokom leta, ali ne posustaje ni u pripremama za lond...
Avioni sleteli u BG, stigla deca "zarobljena" na Kipru
18. April 2017. godine
Oba aviona koja su otišla na Kipar po trinaestoro dece iz Srbije koja su od nedelje uveče bila zarobljena na aerodromu u Larnaki sletela su u Beograd.
Demonstranti se ogradili od političkih stranaka i dali rok
10. April 2017. godine
"Protest protiv diktature" saopštio je da je "protest nastao kao vid potrebe da se nezadovoljstvo građana čuje" i ogadio se od uticaja političkih stranaka.
VELIKA SAM VARALICA NA SCENI
5. Avgust 2018. godine
Večernje novosti
MIODRAG TABAČKI scenograf UNIVERZITET umetnosti nedavno je (na predlog FDU), prvi put u istoriji ovog fakulteta, dodelio dva počasna doktorata: reditelju Dušanu Makavejevu i scenografu Miodragu Tabačkom, dugogodišnjim profesorima i vrsnim pedagozima. Miodrag Tabački je tokom izuzetno bogate karijere uradio više od četiri stotine scenografija, stotinak kostimografija, a od 1977. godine, vođeni njegovim znanjem i iskustvom, obrazovali su se gotovo svi naši reditelji - četrdeset generacija FDU. Ali, ni to nije sve. Pre nego što je završio Akademiju za primenjene umetnosti, diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu. U međuvremenu je stizao da “potpiše” mnoge važne predstave u istoriji našeg teatra, pa i da otkriva tajne zanata kao gostujući profesor na uglednim svetskim univerzitetima. Uostalom, on je naš jedini stvaralac koji ima svoju jedinicu u Svetskoj enciklopediji umetnosti spektakla druge polovine 20. veka... A Ipak, kažete da je scenografija kao disciplina ugrožena ne samo kod nas nego i u celom svetu? - Iako je stara koliko i pozorište, izgleda da je ostala potpuno nepoznata. Čak je u početku nije prepoznavao ni internet, pa kad biste ukucali “scenografija”, izlazila bi “stenografija”... A ona je apsolutno, kao prostor scenskog dešavanja, najgabaritniji, najzahtevniji i, samim tim, najskuplji deo pozorišnog čina. To što košta, razlog je što se trudimo ili da je smanjimo, ili čak eliminišemo. S druge strane, senzibilitet gledališta omogućuje da zahvaljujući govornoj radnji poverujemo glumcima i zamislimo šumu u kojoj se radnja dešava, čak ako na pozornici nema ni jednog jedinog stabla. U tom slučaju se radi o “narativnoj” scenografiji. Kada je reč o prostoru predstave koji treba da dočara određenu atmosferu, tu je stvar još lakša: osim što će publika verovati radnji uverljivih glumaca, pomoći će joj svetlo, muzička pratnja... A Kada je scenografija apsolutno neophodna? - Ona ne mora biti ni velika, ni skupa, ni komplikovana. Dovoljno je da bude tačna, što je najteže postići. Uz brojne velike i glamurozne scenografije koje sam uradio, ne mogu a da ne pomenem da su jednako delovale i bile uspešne one koje su činila, bukvalno, tri zida ili tek nekoliko rekvizita. A U našem umetničkom svetu vaše scenografije važe za najraskošnije i najskuplje? - Moram priznati da sam ja na sceni velika varalica. Mislim da je kvalitet scenskog umetnika u tome da ostvari utisak koji ne mora da odgovara suštini prikazanog. Dovijao sam se koristeći najrazličitije materijale. Primera radi, celi dekor Masneovog “Vertera” u Narodnom pozorištu u Beogradu urađen je od reciklirane topljene plastike. A Publici se ponekad otme uzdah kada se podigne zavesa i na sceni ugleda maštovitu, moćnu scenografiju. S kojom predstavom se to vama desilo? - Gotovo sva izvođenja “Karmine Burane” u sarajevskom Narodnom pozorištu počinjala su aplauzom, čak i kad su bila na otvorenom, u Dubrovniku ili Izraelu, gde fenomen otvaranja zavese nije bio faktor iznenađenja. Dekor je bila slika - kostim, odnosno platno koje je prekrivalo pozornicu i izvođače, sa aplikacijama na tekstilu iz kojeg su virile glave hora. A Da li su digitalizacija i mogućnost projektovanja zamišljene “scenografije” ugrozile onu pravu? - Lično, gotovo da nikada nisam koristio projekciju u pozorištu, a pogotovo ne 3D animaciju. Još uvek nisam preboleo onu koja se mimo moje volje koristila u Vagnerovom “Tristanu i Izoldi” u Sofijskoj operi pre tri godine, iako ju je publika volela. Mislim da za dela klasične dramaturgije digitalne tehnike nisu odgovarajuće. No, ako se desi da mi se ponudi neki materijal za koji smatram da je moguće da se radi digitalno, rado ću se u tome okušati. A Kuriozitet je da ste 1977. godine u svakom beogradskom pozorištu imali bar po jednu premijeru, za razliku od današnjeg vremena? - Poslednja predstava koju sam radio u Beogradu bila je pre četiri godine (“Unosno mesto” u JDP), a poslednja velika i zahtevna scenografija pre čak deset - “Figarova ženidba i razvod” u Narodnom pozorištu. Ali, posle toga sam radio u Diseldorfu, Sofiji, Zagrebu... A Osim u Beogradu, od 1999. godine počeli ste da predajete na mnogim fakultetima u svetu? - Najpre sam otišao na Cetinje, gde je te godine osnovana katedra za pozorišnu režiju. U isto vreme počeo sam sa predavanjima na nekoliko američkih univerziteta i zaključno sa 2013. obišao desetak fakulteta. Inače, te 1999. godine na Praškom kvadrijenalu, najvećoj manifestaciji scenografije i kostimografije u svetu, imao sam samostalnu izložbu na kojoj sam prikazao neke radove u specifičnim scenskim uslovima. Posle toga su me kolege iz SAD pozvale na gostovanja širom te velike zemlje. A Zašto reditelji sve češće preuzimaju i ulogu scenografa u svojim predstavama? - Gotovo svi danas aktivni reditelji bili su moji studenti, i ja strepim od pomisli da je na njihovo bavljenje scenografijom uticao moj rad sa njima. Ako jeste, ja sam kao predavač ponosan. A kao kolega duboko povređen... A Gubi li pozorište tom vrstom improvizacije? - Na moju veliku žalost, ova profesija nema teoretičare, istoričare, a ni kritičare. Veoma bih voleo kada bi kompetentna osoba meni, a i ostalim gledaocima, analizirala i obrazložila učestvovanje reditelja kao scenografa. U predstavi sa realizovanim dekorom vrlo teško mi je da prepoznam šta je deo rediteljskog, a šta deo scenografskog zadatka. A Za utisak luksuza na sceni nije uvek nužno imati puno novca? - Jedno je stvar zanata. Profesionalac tačno zna šta gledalac može da vidi i prepozna, a šta mu se zbog udaljenosti scene i svetla može “podvaliti”. Drugo, a mnogo značajnije, jeste izbor i rešenje prostora koji se prikazuje. Balska sala je sigurno efektnija od gimnastičke svlačionice, na primer. Veoma razlikujem scensko od privatnog, premda ni na jednom od ta dva plana ne dozvoljavam da budem prevaren. Inače, za pozornicu, a i mene lično, dobra kopija važi isto kao original. U životu sam se najeo torti koje su bile sa margarinom, a platio sam ih kao da su s puterom. Pristajao sam na to.

Antrfile:

SOFIJA I SARAJEVO

A KAKVI su vam planovi? - Hvatam zalet za realizaciju mjuzikla “Fantom iz Opere” koji treba da radim u Muzičkom pozorištu u Sofiji, a sa sarajevskim Narodnim pozorištem “organizujem” svoj kalendar, gde pripremam balet “Okovani Prometej”.

ARGENTINSKI TANGO

A VAŠA velika ljubav i hobi je argentinski tango, s kojim takođe putujete po svetu? - Upravo sam se vratio iz Istre, gde sam bio na Porečkom tango festivalu, koji je okupio plesne parove iz Evrope i celog sveta. Inače, deset godina se bavim ovom igrom, u kojoj sam pronašao veliko zadovoljstvo. Iako sam klasični tango plesao od male mature, argentinski sam sasvim slučajno upoznao na otvaranju jedne beogradske izložbe. Bio sam i na festivalima u Buenos Ajresu, Palermu, Barseloni, Italiji, Nemačkoj, okruženju. Nemam stalnu partnerku, to vam je ko šta “nahvata”.
Autor: VUKICA STRUGAR
Nemci vape za radnicima
05. Oktobar 2018. godine
Zbog ovoga se igra Liga šampiona
03. Oktobar 2018. godine
Arhiva vesti