19. Januar 2023. godine
Danas

Evropski parlament novom rezolucijom traži od Srbije da spoljnu politiku uskladi sa Evropskom unijom

strazbur, Beograd // Evropski parlament usvojio je rezoluciju o primeni zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, a u delu tog dokumenta koji se odnosi na Srbiju navodi se da Beograd mora da se uskladi sa spoljnom politikom Unije.

Od 632 poslanika za rezoluciju je glasalo 357, protiv je bilo 180, a uzdržanih 95.

Parlament drugi put zvanično zahteva od EU da zaustavi napredak pregovora sa Srbijom sve dok ona ne ispuni nekoliko ključnih zahteva od kojih se najvažnijim smatra potpuno usaglašavanje spoljne i bezbednosne politike Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, prenela je Beta. EP naglašava važnost potpunog usklađivanja posebno sa politikom sankcija protiv trećih zemalja. Žali zbog kontinuirano niskog nivoa usklađenosti Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU a posebno u pogledu vojne agresije Rusije na Ukrajinu.

Dalja pregovaračka poglavlja biće otvorena tek kad Srbija ojača svoju posvećenost reformama u oblasti demokratije i vladavine prava i pokaže da je u potpunosti usklađena sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, navodi se i naglašava da se Srbija kao zemlja koja teži evrointegracijama - mora pridržavati zajedničkih vrednosti i poštovati prava Unije.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik izjavio je da je Kosovo daleko od ulaska u Evropsku uniju, ali da Priština sa unijom „vrlo odlučno“ radi po pitanju usaglašavanja pozicija prema ruskoj brutalnoj agresiji te da se to očekuje i od Beograda.

„Daleko smo od toga da Kosovo uđe u Evropsku uniju, ali to kreira prostor da se dijalog nastavi. Bez normalizacije tih odnosa, mislim da je teško da se govori o evropskoj budućnosti većine regiona. Takođe, moram otvoreno da kažem, vlasti u Prištini rade sa nama vrlo odlučno po pitanju usaglašavanja pozicija prema ruskoj brutalnoj agresiji i to je nešto što očekujemo i od Beograda“, rekao je on za Juronjuz.

Ponovio je da srpske vlasti sa Unijom treba da rade na reformama, na napretku u dijalogu sa Prištinom i na sankcijama prema Rusiji.

„Moramo da vidimo napredak po pitanju ekonomskih i strukturalnih reformi, uključujući i energiju. Voleli bismo da vidimo jasan plan nove vlade po pitanju diverzifikacije izvora energije, posebno u susret narednoj zimi. Mi svi prekidamo snabdevanje ruskim fosilnim gorivima, gasom i naftom, jer je Rusija postala nepouzdan partner. Mi ne možemo da sarađujemo sa Rusijom, jer je napala Ukrajinu, suverenu zemlju. Fosilna goriva se takođe koriste kao oružje, ali i kao sredstvo uticaja na određene vlade, uključujući i vlade na Zapadnom Balkanu“, rekao je Bilčik, a prenela Beta.

Evropska unija je, dodao je, spremna da radi sa srpskim partnerima, kako bi postala sigurna da Srbija ima druge izvore prirodnog gasa i nafte, ali i drugih oblika energije.

Kada je reč o invaziji na Ukrajinu, istakao je da se Srbija izdvaja kao zemlja koja se nije usaglasila sa brojnim merama, „stopa usaglašavanja je veoma, veoma niska“.

„Sankcije su važne, one su krucijalne. Voz proširenja se kreće kroz veoma specifičnu geopolitičku situaciju, oblikovanu ruskom agresijom. U ovom trenutku, Srbija ne sedi napred, nego na kraju tog voza i nadam se da se to ove godine može promeniti“, dodao je.

Bilčik je naglasio da će otvaranje novih klastera biti teško ukoliko se ne napravi značajan napredak u sve tri oblasti - reforme, dijalog i usaglašavanje sa nama po pitanjima ruske agresije, otvaranje novih poglavlja će biti teško.

Srbija je do sada otvorila 22 poglavlja u pregovorima, od ukupno 35. Privremeno su zatvorena samo dva.

Ministarstvo za evropske integracije Srbije je saopštilo da Srbija „ozbiljno čita“ rezoluciju Evropskog parlamenta (EP), kojom je zatraženo da se pregovori Evropske unije (EU) sa Srbijom uslove sankcijama protiv Rusije.

To je prva reakcija vlasti u Srbiji, nakon što je Evropski parlament 18. januara, glasovima više od 400 evroposlanika, zatražio da se evrointegracije Srbije uslove uvođenjem sankcija protiv Ruske Federacije zbog invazije na Ukrajinu.

„Podsećamo da Rezolucija nije pravno obavezujuća, ali je važno biti svestan stavova parlamentaraca, posebno u odnosu na prioritete EU i njenih članica u ovom momentu“, navodi se u pisanom odgovoru ministarke Tanje Miščević za RSE i dodaje se da je dokument EP „rezultat kompromisnih stavova evropskih poslanika sa širokog političkog spektra“.

Rezolucije nisu obavezujuće, ali odražavaju politički stav Evropskog parlamenta. Srbija od početka rata u Ukrajini, u februaru 2022. godine, odbija da se uskladi sa evropskim sankcijama protiv Rusije, na šta je poziva Brisel jer je zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.

Srbija se u Ujedinjenim nacijama pridružila osudi ruske agresije.

Ministarstvo za evropske integracije Srbije je ukazalo da „nema ukidanja pretpristupne finansijske pomoći Srbiji i da napredak u pregovorima zavisi od brzine našeg reformskog procesa“.

U odgovoru je naglašeno i da Srbija „nije neutralna u odnosu na rat u Ukrajini“.

„Naša država nedvosmisleno podržava teritorijalni integritet i političku nezavisnost Ukrajine. Par dana nakon agresije osudili smo rat koji se vodi na teritoriji te države i pridružili smo se svim rezolucijama u Generalnoj skupštini UN u osudi rata“, navodi se u odgovoru Ministarstva.

Podseća se i da Srbija donira pomoć za razrušeni energetski sistem Ukrajine: „Spremni smo i za svaku drugu vrstu humanitarne pomoći.“

Funkcioner Srpske napredne stranke (SNS) Dragan Šormaz izjavio je danas da će u narednom periodu uslediti žešći pritisci iz Evropske unije s ciljem da Srbija uskladi svoju bezbednosnu i spoljnu politiku sa EU.

Šormaz je agenciji Beta kazao da bi Srbija morala da ispuni sve zahteve iz rezolucije Evropskog parlamenta (EP), koja je usvojena, gde se osim usklađivanja spoljne i bezbednosne politike traži i veća posvećenost reformama u oblasti demokratije i vladavine prava.

„Na vladavini prava i medijskih sloboda i sveobuhvatne demokratije u Srbiji, evropski parlamentarci su i ranije insistirali, ali smo mi to uspevali da prevaziđemo. Međutim, sada, čak i ako bi to popravili, ne bi se ništa promenilo u odnosu EU prema Srbiji. Nama su u suštini evropske integracije zaustavljene. Sada je najvažniji naš odnos prema agresiji Rusije na Ukrajinu“, ocenio je Šormaz.

Prema njegovim rečima, EU je do sada bila veoma tolerantna prema Srbiji kada je u pitanju stav vlasti prema ratu u Ukrajini.

„Nisam siguran da će posle druge uzastopne rezolucije EU biti tolerantna prema Srbiji. Mislim da će sada krenuti stvarni pritisak na Srbiju, jer do sada Srbija skoro da nije ništa osetila zbog neusklađivanja spoljne i bezbednosne politike sa EU“, rekao je Šormaz.

Sa više od tri milijarde evra bespovratne pomoći u protekle dve decenije, Evropska unija je „najveći donator u Srbiji i glavni partner u podršci razvoju i reformama“, podaci su Evropske delegacije u Srbiji.

Antrfile:

Autor: P. D.

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine