|
|
|
KROZ PRIHVATNE I AZILNE CENTRE U SRBIJI LANE PROŠLO 63.408 OSOBA 11. Jul 2021. godine
PolitikaOdnos države prema migrantima različito posmatraju zvaničnici i civilni sektor. Prvi tvrde da smo i dalje za primer svetu, a drugi da se ovom problemu ne poklanja dovoljno pažnje
Ni zvanično zatvaranje balkanske rute, ni epidemija virusa korona nisu zaustavili migrante u potrazi za sigurnošću. Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije prošle godine, kroz prihvatne i azilne centre u Srbiji, prošlo je 63.408 osoba. Da je migranata koji prolaze kroz našu zemlju ipak manje, i to ne samo kada poredimo sa periodom velike migrantske krize 2015. godine, pokazuju najnoviji podaci: u prvih šest meseci ove godine bilo je 28.402 onih koji su na putu ka boljem životu prošli kroz Srbiju.
Beg od rata i dalje je glavni razlog zbog kojeg napuštaju svoje zemlje, a najveći broj migranata dolazi iz Avganistana, Sirije, Bangladeša, Pakistana i Somalije. U našu zemlju stižu uglavnom takozvanom balkanskom rutom - preko Grčke i u najvećem broju slučajeva nastavljaju dalje prema Mađarskoj, odakle najčešće idu na zapad i sever Evropske unije. U Srbiji se, kažu u Komesarijatu za izbeglice, u proseku zadržavaju 23 dana. Ovde mogu da zatraže azil, konkurišu za međunarodnu zaštitu i preseljenje u treću zemlju uz pomoć UNHCR-a ili da se, ako požele povratak u svoju zemlju, obrate Međunarodnoj organizaciji za migracije.
Kakav je odnos države prema migrantima danas, šest godina posle velike migrantske krize? Na ovo pitanje različiti odgovori stižu iz vladinog i nevladinog sekgora. Dok zvaničnici tvrde da smo i dalje za primer svetu, civilni sektor smatra da se prema migrantima sve više odnosimo kao prema problemu koji će nas mimoići.
Migrantima je, navode u Komesarijatu, u Srbiji obezbeđen smeštaj, dobijaju dnevno tri obroka, garderobu, imaju zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Posebna pažnja, naglašavaju, obezbeđena je ženama, deci, starima, bolesnima, trudnicama, maloletnicima bez pratnje.
- Srbija je pristupila upravljanju migracijama pre svega humano, ali i odgovorno i sistemski. Problem mešovitih migracionih tokova, koji uključuju i iregularne migrante i tražioce azila, rešava se na strateškom nivou, odgovornim postupanjem prema samim migrantima, uz maksimalno vođenje računa o interesima građana i zemlje u celini, kao i uz poštovanje susednih zemalja i država članica Evropske unije, koja je i najveći donator Srbiji u oblasti upravljanja migracijama - ističu u Komesarijatu i dodaju da je u javnosti manje empatije i blagonaklonog odnosa prema migrantima nego što je to bio slučaj na početku krize.
Višegodišnji problem bez rešenja, kao i činjenica da je među migrantima sve manje žena i dece, doprineli su situaciji da se građani okupljaju, što uživo što virtuelno, protiv njih.
- Promena stava umnogome dolazi usled snažne kampanje koja se u nekim medijima i na društvenim mrežama usmerava protiv migrantske populacije, a koja najvećim delom počiva na vestima o izmišljenim događajima, dezinformacijama ili iskrivljenim i loše protumačenim činjenicama. Ukoliko bi se takva vrsta dezinformacija zaustavila i suzbila pravilnim i istinitim obaveštavanjem javnosti i iznošenjem pukih činjenica, uz stalno informisanje i upoznavanje sa temom, uticalo bi se dosta na javnost i viđenje celokupne situacije - upozoravaju u Komesarijatu.
Međutim, odijum javnosti posledica je nikad do kraja razvijenog sistema za podršku migrantima, kaže Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, i naglašava da nisu građani jedini koji su promenili dioptriju kojom gledaju na migrante. To je, tvrdi, uradila i sama država.
Politika naše zemlje je sve restriktivnija prema migrantima, naginje ka Mađarskoj. Dobar sistem koji je uspostavljen 2015. godine nije nadograđen i situacija je od 2017. počela da se pogoršava. Migranti će u Srbiji dobiti trenutni krov nad glavom, hranu i garderobu, ali to je sve. Onima koji odluče ovde da ostanu nije omogućena integracija u društvo. A svaki pokušaj da se zaustave migranti je jalov posao - dodaje Đurović za „Politiku”.
Antrfile:
KIRS: tesno sarađujemo i sa policijom
Ministarka kulture Maja Gojković nedavno je u Rimu na sastanku Globalne koalicije za borbu protiv Islamske države podsetila da su naše bezbednosne snage tokom velike migrantske krize otkrile one čiji je cilj odlaska u zemlje EU bio da se bore za ID.
- Komesarijat tesno sarađuje sa policijom i bezbednosnim službama, kako bi saznanja do kojih dođemo u neposrednom radu sa migrantima bila prosleđena nadležnim organima. Srbija je i u međunarodnim okvirima priznata kao pouzdan partner u borbi protiv ekstremizma i terorizma - kažu nadležni.
UNHCR: među migrantima trenutno i 120 dece bez pratnje
Početkom jula 2020. godine na teritoriji Srbije nalazilo se oko 6.000 izbeglica i migranata.
Krajem juna 2021. nešto više od 5.000 izbeglica i migranata je registrovano u Srbiji, a najveći broj ih je smešten u nekom od 19 azilnih i prihvatnotranzitnih centara kojima upravlja Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije, dok je oko 15 odsto njih napolju, na otvorenom, navode u Predstavništvu Agencije UN za izbeglice u Srbiji (UNHCR).
- Među izbeglicama i migrantima smeštenim u centrima nalazi se i gotovo 120 dece bez roditeljske ili starateljske pratnje, koja su na put krenula sama. Većina su dečaci uzrasta od 10 do 17 godina, mada ima i devojčica, a svima njima je, osim zadovoljenja osnovnih potreba, neophodna i psihosocijalna podrška, kao i procedure koje se bave zaštitom deteta, adekvatni uslovi stanovanja za decu, efikasno starateljstvo i dodatna podrška za uključivanje u obrazovne tokove,naročito na srednjoškolskom i univerzitetskom nivou. Zadovoljni smo što su potrebe dece bez pratnje prepoznate i od strane države, a pojedini državni funkcioneri su najavili povećanje i poboljšanje smeštajnih kapaciteta za ovu ranjivu grupu - objašnjavaju iz UNHCR-a.
Autor: VIŠNJA ARANĐELOVIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
