|
|
|
 Kako je rekao, to ne znači da će sigurno te dve zemlje biti prve koje će "proći cilj". "Ima još mnogo da se radi", rekao je Han za austrijsku agenciju APA.
"To je indikativan rok i sasvim moguć rok, ukoliko kandidati ubrzaju svoj put ka Evropskoj uniji. Ako neko želi u Uniju 2025. onda mora da završi pregovore do 2023. godine", rekao je on.
Han je istakao da je glavno pitanje u "domaćem zadatku" za sve zemlje kandidate "kako živeti uz vladavinu prava", a drugo je pitanje granica.
"Svakako nećemo prihvatiti zemlje koje imaju otvorena pitanja sa susedima. Sukobi oko granica kakve imaju Slovenija i Hrvatska više neće postojati u Uniji. Naravno, Srbija mora da reši prvo pitanje Kosova, a tu su otvorena pitanja Srbije i Hrvatske, Crne Gore i Kosova, Albanije i Grčke", rekao je Han.
Han je istakao i da je važno da kandidati pokažu poštovanje evropskih vrednosti, pa je, ne imenujući zemlje, istakao da postoje one koje su iskazale značajnu solidarnost oko migrantske krize.
"Evropa ne može da se posmatra kao bankomat. Stvaranje regionalne ekonomske zajednice na Zapadnom Balkanu, za šta postoje inicijative, nije problem za nastavak integracija, već upravo značajan aspekt budućeg zajedničkog EU tržišta", rekao je Han.
Komesar je istakao da zbog svega navedenog očekuje da se u maju, na Samitu zemalja Zapadnog Balkana u Sofiji, potvrdi evropska perspektiva regiona.
"Biće potvrđeni i zahtevi koje ima Evropska unija. EU takođe mora da nastavi da pruža informacije i edukuje građane, zato što znamo da nema prave euforije među građanima oko proširenja", rekao je Han.
Han se osvrnuo na ubistvo Olivera Ivanovića i rekao da je u pitanju "poziv na buđenje, kako bi svi odgovorni videli koliko je situacija krhka".
"EU ne bi trebalo da zbog toga odbija balkanske zemlje. Devedesetih smo imali talase izbeglica i emigranata zbog sukoba, a emigracija mladih ljudi zbog ekonomskih perspektiva nisu ono što Evropa želi", rekao je Han.
Izvor: B92
|
|
Arhiva vesti
|
