O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Dojče vele: Bez proširenja EU do 2020.
10. Jul 2013. godine
Pristupanje EU postaje sve zahtevniji proces, a atmosfera i raspoloženje u EU ne idu u prilog proširenju. Radio "Dojče Vele" navodi da se danas nezvanično pominju "tri nove članice u narednih deset godina" ili "ceo region do 2025 - 2030".
Iako je svojevremeno 2018. godina delovala kao realnost za pristupanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, sada to više nije slučaj i do novog proširenja verovatno neće doći u ovoj dekadi, ocenjuje radio Dojče vele.
Radio navodi da se danas nezvanično pominju "tri nove članice u narednih deset godina" ili "ceo region do 2025 - 2030".

Deset godina posle Solunske deklaracije kojom je EU potvrdila "evropsku budućnost" Zapadnog Balkana, zvaničnici Unije tvrde da ujedinjenje Evrope nije kompletno bez proširenja na ceo region.

Istovremeno oni ne žele da daju prognoze, niti "lažna ohrabrenja" kada bi to moglo i da se realizuje. Pristupanje postaje sve zahtevniji proces, a atmosfera i raspoloženje u EU ne idu u prilog proširenja.

Dojče vele prenosi reči poslanice Evropskog parlamenta Marije Eleni Kope koja smatra da "nije vreme za smele poteze".

"Posle ulaska Hrvatske generalni je trend, i žao mi je zbog toga, takozvana konsolidacija unutar same EU. To znači da do novog proširenja verovatno neće doći u ovoj dekadi", smatra Kopa.

Kao predstavnica grčkih poslanika, ona kaže da se već odustalo od ideje bivšeg grčkog premijera Jorgosa Papandreua da se tokom sledećeg grčkog predsedavanja EU u prvoj polovini 2014, održi Solunski samit, na kome bi se fokus EU ponovo vratio na Zapadni Balkan.

"Sada, realno, možemo da se nadamo da ćemo u tom periodu moći da pocnemo pregovore sa Srbijom, organizujemo Međuvladinu konferenciju i otvorimo poglavlja 23 i 24. Očekujemo da bi Albanija već u decembru mogla da dobije status kandidata. Za ostale nisu predviđena bitnija dešavanja", kaže Kopa.

Radio navodi da su u EU saglasni da je u poslednjih 10 godina došlo do napretka u regionu, ali da kao dva najveća izazova ostaju pitanja imena Makedonije i nefunkcionalnost Bosne i Hercegovine, za čiju političku situaciju u EU smatraju da se nije popravila "još od Solunskog samita 2003".

Sa mira i stabilnosti, preći na ekonomiju

Radio podseća i na druge izazove u regionu, poput potrebe uspostavljanja zdrave demokratije, nedostataka u oblasti vladavine prava, korupciju i kriminal, slobodu izražavanja i postojeće etničke i bilateralne probleme. Povrh svega, dolazi važno poglavlje ekonomije.

Dojče vele prenosi reči generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju Gorana Svilanovića koji veruje da je došlo vreme da se sa rada na miru i stabilnosti pređe na polje ekonomije.

Prema njegovim rečima, "sve je u ekonomiji - ako nas vide kao jednake, unutra smo, ako ne, nismo". Svilanović pozdravlja i ulazak Hrvatske u EU i vidi to kao ohrabrenje za region.

"Mi to vidimo kao ogromno ohrabrenje, kao činjenicu da je članstvo moguće", kaže Svilanović.

"Ako mogu oni, što ne bi mogli i mi. Možda će nam biti potrebne godine, ali to nam je uprkos svemu dostupno", objašnjava nekadašnji šef srpske diplomatije.

A u pogledu ekonomije, nemački radio podseća da prosek bruto društvenog proizvoda u regionu predstavlja tek 38 odsto proseka zemalja članica Unije.

Kako navodi "Dojče vele", i dok se zemlje regiona žale na "izbirljivost i zahtevnost" EU, istraživanja pokazuju da građani Zapadnog Balkana i dalje žele da postanu deo EU, na prvom mestu zbog nade u ekonomski prosperitet, a zatim dolazi želja za uređenom državom.

"Sa druge strane, EU očekuje 'đake sa najboljim ocenama i vladanjem', ali ne poriče da je upravo politika proširenja bila jedna od njenih najuspešnijih politika, najefikasniji način obezbedhivanja spolja i iznutra", zaključuje taj radio.

Izvor: RTS
Foto: RTS
Arhiva vesti