O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Na Samitu učestvuju i nemačka kancelarka Angela Merkel, austrijski kancelar Sebastijan Kurc, visoka predstavnica EU Federika Mogerini, evropski komesar za proširenje Johanes Han, predsednik Evropske investicione banke Verner Hojer, predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj Suma Čakrabarti i drugi evropski zvaničnici.
Pored Nemačke i Austrije na skup su pozvani i drugi EU partneri - Hrvatska, Francuska, Italija i Slovenija.
Pozvana je i Bugarska, koja je bila domaćin samita EU-Zapadni Balkan u maju u Sofiji, kao i Poljska koja će biti domaćin Samita ZB 2019. Po prvi put na samitu učestvuje i Grčka koja će ;2020. biti i domaćin Samita što se tumači kao nagrada premijeru Aleksisu Ciprasu za rešavanje spora oko imena Makedonije.
Za razliku od prethodnih susreta, u britanskoj prestonici, kako se očekuje, neće dominirati ekonomske teme koje su dominirale na dosadašnjim samitima, nego bezbednosna i politička agenda.
U domenu bezbednosti, kako je najavljeno, u žiži će biti pitanje borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala, trgovine ljudima i narkoticima, terorizma. Lideri Zapadnog Balkana i evropski partneri radiće i na unapređenju političke saradnje radi rešavanja bilateralnih sporova i prevazilaženja problema koji su proistekli iz sukoba devedesetih, kao i sa ciljem jačanja demokratije i rodne ravnopravnosti.
U domenu ekonomije, ciljevi su jačenje ekonomske stabilnosti kroz unapređenje poslovnog okruženja, ohrabrivanje preduzetništva, rešavanje problema nezaposlenosti mladih i poboljšanje regionalne medjupovezanosti.
Uoči samita pominjalo se da će se na stolu naći četiri deklaracije – o ratnim zločinima, nestalim osobama, borbi protiv korupcije i regionalnim odnosima i dobrosusedskoj saradnji, ali je potpisivanje Deklaracije o Regionalnoj komisiji za utvrđivanje činjenica o žrtvama ratova na prostoru bivše Jugoslavije 1990-ih godina (REKOM) skinuto sa dnevnog reda jer, kako je saopšteno, "obećanje predsednika Srbije, Crne Gore, Kosova i Makedonije da će premijeri tih zemalja u Londonu 10. jula, potpisati Deklaraciju o osnivanju REKOM-a nije donelo očekivane rezultate".
Prvog dana samita, u ponedeljak održan je sastanak šefova diplomatija i ministara unutrašnjih poslova kao i više panela sa predstavnicima civilnog društva na temu ljudskih prava i slobode medija, a dan je protekao u znaku ostavki britanskog ministra za Bregzit Dejvida Dejvisa i šefa diplomatije Borisa Džonsona.
Velika Britanija uoči samita je kao domaćin skupa saopštila da "želi snažan, stabilan i prosperitetan region Zapadnog Balkana" jer to što izlazi iz EU ne znači da izlazi iz Evrope.
Po završetku zvaničnog dela Samita o Zapadnom Balkanu, za sve šefove delegacija biće upriličen prijem, čiji će domaćin biti princ Čarls. Berlinski proces je 2014. pokrenula nemačka kancelarka Angela Merkel sa ciljem da Zapadni Balkan približi EU, ali i podstakne saradnju u samom regionu.
Teme dosadašnjih susreta, koji su održani u Berlinu (2014), Beču (2015), Parizu (2016) i Trstu (2017), bile su vezane za jačanje regionalne saradnje, ali je sve bilo zasenjeno izbegličkom krizom i krizom u EU.
Poginuo Kobi Brajant!
27. Januar 2020. godine
Arhiva vesti