Neverovatno je da je samo pre tri godine, nauka tvrdila da su razlike između muškog i ženskog mozga tolike, da bi moglo da se posmatraju skoro kao različite vrste.
To je shvatanje koje je postojalo još sredinom 19. veka, kada su
istraživači tvrdili da mogu da odrede nečiji pol samo gledajući u nečiji
mozak. Sve je to potkrepljivalo onu tezu koja do danas važi - o ženama
kao emotivnijima a muškarcima kao logičnijima. O muškarcima sa Marsa, i
ženama sa Venere. Te razlike u polovima koje baš i ne razumemo, najlakše
su se objašnjavale muškim i ženskim mozgom.
A onda su prošle
godine, pa su naučnici sa Univerziteta iz Tel Aviva, koje je predvodila
Dafne Džoel, rekli da ne nema razlike u polovima kad je mozak u pitanju,
niti načina da se sistematski utvrdi razlika među muškarcima i ženama.
"Svaki mozak je unikatni skup karatkteristika". Svaki mozak je, prema
njima, jedinstveni miks muških i ženskih osobina. Ova studija ispitivala
je mozgove 1.400 ljudi, starosti od 13 do 85 godine. Naučnici su merili
veličinu 29 regija u mozgu koje su ranijim istraživanjima povezane sa
polom. Otkrili su da samo vrlo mali broj mozgova može da se podeli na
muški i ženski, jer velika većina uglavnom ima mešavinu i ženskih i
muških regija. Drugim rečima, mozak nikako ne može da se poveže sa
nečijim polom.
"Većina ljudi ima miks ženskih i muških regija",
kaže Dafna Džoel, neuronaučnik sa Tel Aviva i vođa studije. Vrlo mali
broj mozgova - od nule do osam odsto - sadrže sve muške ili ženske
karakteristike. "Ne postoji samo jedan tip ženskog ili muškog mozga". To
je dovoljno da naučnici promene pristup u proučavanju mozga. Da li će
biti dovoljno da društvo redefiniše svoje stavove o polovima?
"Ljudi su se vezali za ideju da biti muškarac ili žena pretpostavlja da
imate različite ciljeve ili izbor karijere", tvrdi istraživač Margaret
Mekarti, ekspert u razlici u polovima na Univerzitetu Merilend u
Baltimoru. "Ovakve studije se bore protiv ideje da su te razlike
zasnovane na biologiji, kao opozit kulturnim očekivanjima."
Foto: Thinkstock/ilustracija
U prošlom broju Njujork tajmsa, čitali smo o tome zbog
čega su žene slabije u šahu? Ispostavilo se da one uopšte nisu slabije,
sve dok ne počnu da razmišljaju o muško-ženskim razlikama. Istraživači u
Padovi shvatili su da, žene kad nisu znale kog pola je njihov
protivnik, pobeđivale su u otprilike polovine partija, ali kad su
mislile da igraju protiv muškaraca, pobeđivale su svaki četvrti put.
Neverovatno je da su šahistkinje igrale manje manje agresivno i
samouvereno kad su igrale protiv muškaraca - jer su išle sa predstavom
da su one manjina, i gubile su samopouzdanje. Nisu imale ambiciju, i to
je jedan od razloga zbog čega rano odustaju od šaha kao muške zanimacije
ili profesije. "Roditelji treba da šalju ćerke na časove plesa a ne na
šah", uverenje je jednog od roditelja, a koje tako zvuči poznato.
Akademskim svetom i industrijom, poljima nauke i matematike dominiraju
muškarci, ali to definitivno nije zbog strukture mozga, već zbog
samopouzdanja. Muškarci nisu bolji u matematici ili nekoj drugoj nauci -
oni samo misle da jesu, kažu naučnici. To su pokazali testovi sa
srednjoškolcima, uzrastom u kojem su žene bolje u matematici i nauci.
Studija sa Vašington Univerziteta merila je učinak muškaraca i žena, a
onda i njihovo mišljenje o tome kako su prošli na testovima matematike.
Ispostavilo se da su muškarci uvek mislili da su uradili bolje nego što jesu, dok je sa ženama bilo obrnuto.
"Jaz među polovima u nauci, tehnologiji, injženjeringu i matematici
nije obavezno rezultat toga što žene potcenjuju svoje sposobnosti, već
pre posledica što muškarci precenjuju svoje sposobnosti", objasnio je
istraživač Šejn Benč. "Uprkos pretpostavkama, pozitivna iluzija o
sposobnostima mogla bi da pomogne ženama. To samopouzdanje može da ih
štiti i učini da nastave putem nauke, tehnologije, inženjeringa..."
Kako onda razuveriti one koji tvrde da se muškarci i žene ponašaju
drugačije? Džoelov tim je zato analizirao stereotipe ponašanja, kao što
su igranje igara, pravljenje spomenara, ili obično kupanje. Rezultati su
bili različiti, a samo je 0,1 odsto ispitanika pokazalo tipično muško
ili tipično žensko stereotipno ponašanje. Istraživači, međutim, nisu
rekli da nema apsolutno nikakvih razlika između muškog i ženskog mozga,
već da nema jasnih i oštrih razlika. Ipak, neki tvrde da su te razlike
koje postoje isuviše su sitne i pre su posledica okruženja, a ne
biologije.
"Nema smisla govoriti o muškoj i ženskoj prirodi. Ne
postoji jedna osoba koja ima sve muške karakteristike ili druga koja
ima sve ženske karakteristike. Ako postoje takvi, onda su veoma retki",
kaže Benč.
Profesor dr Aleksandar Baucal sa Filozofskog
fakulteta u Beogradu kaže da pitanje psiholoških razlika između
muškaraca i žena spada u red tema o kojima se često i naširoko diskutuje
u privatnom i poslovnom okruženju, kao i u javnosti, i to vrlo retko
hladne glave i bez jakih emocija.
"Ljudske zajednice su
formirale čitav niz veoma čvrstih uverenja o postojanju određenih
psiholoških razlika između muškaraca i žena. Ipak većina tih uverenja
nisu ništa drugo do široko rašireni stereotipi čija 'istinitost' počiva
uglavnom na činjenici da se često ponavljaju i da se prenose od
generacije do generacije", ističe profesor Baucal, prenosi Nedeljnik.
"Problem sa takvim stereotipima je da, čak i kada su u potpunosti
opovrgnuti putem brojnih naučnih istraživanja, oni i dalje ostaju
prisutni u svakodnevnom životu i imaju brojne negativne posledice na
veliki broj i muškaraca i žena. Najveći trik kod stereotipa o muško
ženskim razlikama leži upravo u tome da oni sami sebe reprodukuju.
Naime, ako veliki broj roditelja veruje da su devojčice emotivnije, a
dečaci ne treba da pokazuju emocije onda će se prema svojoj deci
ponašati u skladu sa tim uverenjima. Kada se dete povredi i počne da
plače ili kada plače zato što se polomila omiljena igračka roditelji će
reagovati različito u zavisnosti da li je dete dečak ili devojčica. I to
se neće desiti jednom, već će se dešavati dosledno i tokom celog
odrastanja, pa i kasnije tokom odraslog doba, tako da je veoma verovatno
da će dečaci razviti sasvim drugačije načine doživljavanja emocija i
njihovog izražavanja u odnosu na devojčice. Ako onda neki istraživač
upoređuje emocionalnost kod muškaraca i žena i utvrdi da se oni
razlikuju, čemu pripisati tu razliku? Da li ona potiče iz neke
nepromenljive muške i ženske biologije ili muškog i ženskog mozga ili je
nastala upravo kao posledica raširenih stereotipa? Ako je ovo drugo u
pitanju onda bi stereotipi o muškim i ženskim karakteristikama pre bili
neka vrsta samoostvarujućih uverenja (Pigmalion ili Rozental efekat), a
ne nešto što opisuje "bogom danu" stvarnost. U psihologiji postoje
brojna istraživanja koja su pokazala da se pre može govoriti o rodnim
sličnostima, a ne o rodnim razlikama. Tako je, na primer, jedna velika
meta-analiza broja studija o muško ženskim razlikama, koju je objavila
Dženet Hajd, pokazala da su psihološke sličnosti između muškaraca i žena
mnogo veće nego razlike."
Foto: Thinkstock/ilustracija
Priča o tome da su Muškarci sa Marsa, a žene sa Venere,
čista je predrasuda društvenih normi. Profesor Đina Ripon kaže da smo
svi deo spektruma, i da naš mozak ne može da bude podeljen binarno na
ženski i muški.
"Ljudski mozak je vrlo 'plastičan' i oblikuje
se na osnovu iskustava ljudi. Odrastanje u svetu koji smešta žene i
muškarce u određene uloge takođe će oblikovati njihove mozgove."
Istraživanje je pokazalo da žene kojima su dali da igraju tetris tri
meseca, pokazale su fundamentalne razlike u strukturi mozga - kada su
igrale igre koje podrazumevaju upotrebu logike, porastao je deo mozga
zadužen za prostornu inteligenciju. Profesor Ripon kaže da se naš mozak
menja češće nego što mislimo. Opet, studija Univerziteta u Pensilvaniji
pokazala je da je kod žena bolja povezanost leve i desne strane mozga,
dok je kod muškaraca ta veza jača u prednjem i zadnjem delu. Zato su
žene bolje u analitici i intuitivnosti, a muškarci u kompleksnim
motoričkim sposobnostima. Ona, međutim, tvrdi da nema dokaza da su sve
razlike biološke.
Profesor Baucal kaže da, čak i kad bi se
dokazalo van svake sumnje da postoje određene razlike između muškaraca i
žena, to nikako ne bi značilo da takvi nalazi mogu da opravdaju da se u
nekoj zajednici muškarcima ili ženama umanji pravo da biraju svoju
profesiju ili način života.
"Zamislimo da se, na primer, dokaže
stereotip da su žene emotivnije nego muškarci. Takav nalaz ne bi mogao
da opravda da se svakoj ženi uskrati pravo da bira kako će da živi svoj
život i kojim zanimanjem će da se bavi i to iz dva razloga. Prvi i
najvažniji se tiče činjenice da je pravo da biramo kako ćemo da živimo i
šta ćemo da radimo u svom životu pravo koje ima svako od nas i niko ne
može da nam ga uskrati. Drugi razlog je naučne prirode. Naime to što bi
se pokazalo da su žene u proseku nešto emotivnije nego muškarci, ne bi
značilo da neki muškarci nisu emotivniji od nekih žena. Na osnovu
činjenice da vidimo da neka žena i muškarac konkurišu za neko zanimanje
za koje se veruje da je "muško" ili "žensko" ne bi bilo pametno da
odluku donesemo samo na osnovu njihovog pola."
Upravo su
emocije i tvrdnja da su žene emotivnije bile predmet mnogih studija, a
istraživanje neuronaučnika u Mindlab-u potvrdilo je ono u šta mnogi ne
žele da poveruju: da su muškarci još osetljiviji od žena kada su u
pitanju emocionalni stimulusi. U ogledu koji je čak ponovljen, reakcije
muškaraca na negativne stimuluse bile su duplo jače od reakcija žena.
Ali, kada je trebalo sami da ocene koliko ih je to sve pogodilo, žene
su pojačavale ono što su osećale, dok su muškarci umanjili snagu
sopstvenih emocionalnih reakcija. Jedna studija ne može da potvrdi da su
muškarci emotivniji, ali može jedno -- da su muškarci naučili da drže
emocije za sebe. Studija u Tel Avivu otkrila je nekoliko strukturnih
razlika između muškaraca i žena.
Levi hipokampus, na primer,
koji je povezan sa pamćenjem, obično je veći kod muškaraca. Međutim,
neke žene imaju veći ili banalno rečeno "više muški" levi hipokampus,
dok je hipokampus nekih muškaraca manji od prosečnog hipokampusa žena.
Osnovni zaključak ipak je bio da u svakoj od regija mozga ima značajnih
prekklapanja kod muškaraca i žena. U studiji u Čikagu primećeno je čak,
na primer, da muškarci imaju veću amidalu -- regiju zaduženu za emocije.
Takve razlike u odnosu na žene su male i pod velikim su uticajem
okruženja, ali se i dalje koriste da podrže ideju o binarnoj podeli
mozga, čak i kada podaci otkrivaju mnogo više preklapanja nego razlika
između muškaraca i žena, kaže Lisa Eliot sa Čikago medicinske škole u
Ilinojisu.
Studija koja se ticala vrednosti kao što su
altruizam i ljubav pokazala je da su razlike među polovima kulturološke:
u zemljama u kojima su žene bile ravnopravne sa muškarcima, kao što su
Finska i Švedska, one su isticale značaj pre nego muškarci. U
patrijarhalnijim kulturama, razlika je bila manja među stavovima polova.
Slično je i sa ostalim istraživanjima, a pretpostavlja se da u
egalitarnijim društvima žene više mogu da iskazuju ono što osećaju pre
nego u neravnpravnim društvima.
"Naravoučenije iz cele priče o
muško ženskim razlikama je relativno jednostavno: Za nas kao društvo
biće mnogo bolje da se bavimo razgradnjom stereotipa, a ne njihovom
negovanju", kaže profesor Baucal.
"Razgradnjom stereotipa bi
omogućili svakome od nas da bira svoj život i da u onome što radimo
trošimo svoju energiju da budemo što bolji u tome, a ne na borbu protiv
negativnih očekivanja kao što su da kao muškarac ili žena nešto ne
možemo. Ukratko kada god čujete da su muškarci ili žene u nečemu slabiji
ili bolji setite se onoga što je rekla Simon de Bovoar: 'Ženom se ne ne
rađa, ženom se postaje'. Isto važi i za muškarce. Mislite o tome."
Ista planeta, različite komšije. Ipak, Margaret Mekarti,
neurofarmakolog sa Merilend škole Medicine u Baltimoru, bavi se time
zbog čega muškarci pet puta češće razvijaju autizam u odnosu na žene ili
zbog čega žene dva puta više oboljevaju od depresije u odnosu na
muškarce. Ona kaže da sva ova istraživanja daju sjajnu bazu za
izučavanje bioloških razlika među polovima, iako su ona zanemarljiva u
većini parametara. "Ali poziv da napustimo nazive ženski vs muški ili
žene i muškarci još je isuviše daleko", smatra Mekarti.
