O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Srbija i Vatikan: Posete i dalje samo u jednom smeru
13. Septembar 2019. godine
Izvor: BBC News na srpskom // Photo: Getty Images
Kada su se Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić 2006. godine potpisali kao recenzenti knjige Vojislava Šešelja "Vatikan glavno satanino gnezdo", nisu mogli ni da pomisle da će biti dva predsednika Srbije koji će u Vatikanu biti primljeni na najvišem nivou.

Od tog vremena promenilo se mnogo toga, pa i sam papa, ali se nije promenila činjenica da nijedan poglavar Rimokatoličke crkve nije posetio Srbiju.

Boris Tadić, Nikolićev i Vučićev prethodnik na mestu predsednika Srbije takođe se sastao sa papom Benediktom, u novembru 2009. godine.

"Ja sam od početka mandata radio na poseti pape Srbiji, koju sam smatrao veoma važnom.

Do nje nije došlo jer nije bilo potvrde Srpske pravoslavne crkve (SPC) da je poseta prihvatljiva, a Vatikan na tome insistira zbog svoja dva identiteta - crkvenog i verskog", kaže Boris Tadić za BBC na srpskom.

Iako zbog izostanka posete odnosi Beograda i Vatikana mogu izgledati lošije, odnos Svete stolice prema Srbiji važnom pitanju čini ih znatno boljim.

"Kosovo je pitanje koje dodatno približava Beograd i Vatikan.

Katolička crkva je bila veoma konstruktivna, podržavala je SPC u zaštiti srpskih svetinja i naroda na Kosovu", kaže za BBC na srpskom dopisnik "Nedeljnika" iz Rima Željko Pantelić.

Ni to nije bilo dovoljno da papa Franja ove godine u balkansku turneju, u okviru koje je posetio Bugarsku i Severnu Makedoniju, uvrsti i Srbiju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa papom Franjom u Rimu, i posle sastanka poručio da će "Vatikan čuvati poziciju o Kosovu".

Kontinuitet razgovora Beograda i Vatikana

Posete Vučića i Nikolića Svetoj stolici predstavljaju nove etape susreta srpskih predsednika sa poglavarima katoličke crkve, među kojima je i susret Borisa Tadića sa papom Benediktom.

Audijencija kod pape trajala je oko 25 minuta i bila je u četiri oka, na engleskom jeziku i bez prevodioca, javila je tada italijanska agencija Ansa.

Tadić kaže da su u njegovoj pripremi učestvovali predstavnici Beogradske nadbiskupije na čelu sa Stanislavom Hočevarom, ali i pripadnici zajednice Sant Eđidio, među kojima je i Vićenco Palja.

"Palja i Hočevar su razgovarali još sa Slobodanom Miloševićem - oko reforme obrazovnog sistema, sa Koštunicom i Đinđićem i oko svih drugih pitanja, uključujući i pitanje statusa Kosova.

Ti razgovori su bili kontinuitet razgovora Srbije i Vatikana", kaže Tadić.

Predstavnici Sant Eđidija bili su posrednici u razgovorima tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića i lidera kosovskih Albanaca Ibrahima Rugove o obrazovanju na Kosovu koji su rezultirali sporazumom Miloševića i Rugove 1996. godine.

Tadić kaže da su njegovi razgovori 2009. godine išli u dva pravca - političkom i ekumenskom.

Dok je sa vatikanskim kardinalom Soldanom razgovarao o politici i političkom uticaju Vatikana, sa papom Benediktom teme su bile ekumenske.

"Razgovarali smo o povezivanju zapadnog i istočnog hrišćanstva, prevazilaženju sukoba i uvek je pominjan patrijarh Pavle, kao simbol hrišćanstva.

Govorili smo o neophodnosti uspostavljanja političkog sistema u Evropi koji bi stabilizovao međusobne odnose verskih zajednica, pa time i država", kaže Tadić.

Između susreta Borisa Tadića i Aleksandra Vučića, sa poglavarom katoličke crkve sastao se i Tomislav Nikolić.

Na susretu u Vatikanu 11. septembra 2015. godine, Nikolić je takođe pozvao papu Franju da poseti Srbiju.

Sastanak je održan iz drugog pokušaja - predsednik Nikolić uputio se u Vatikan i 17. aprila iste godine, ali nije stigao na cilj.

Njegovi saradnici tvrdili su da je avionu otkazao motor zbog čega su putnici "leteli po avionu", dok je letelica ponirala velikom brzinom.

Kasnije je u zvaničnim izveštajima pilota navedeno da je greškom posade po komandnoj tabli prosuta kafa, te da je tokom brisanja tečnosti greškom aktiviran prekidač koji je prouzrokovao naglu promenu visine letelice.

Reakcijom pilota i kopilota, avion je stabilizovan i vraćen u Beograd, a poseta je realizovana sa pet meseci zakašnjenja.

Beograd - Vatikan, u jednom smeru do daljeg

Dok su predsednici Srbije redovni gosti u Vatikanu, papa je granicama Srbije najbliže prišao posetama Skoplju i Sofiji ove godine, te Sarajevu i Zagrebu u prethodnim godinama.

"Čitanje istorije koči čitanje današnjice.

Istorijski događaji iz Drugog svetskog rata, koje komunizam nije ni imao nameru da rešava, doprineli su da su problemi ostali - ranije pod tepihom, a sada dolazi vreme da se to mora rešiti", objašnjava razloge izostanka posete za BBC na srpskom otac Aleksandar Ninković iz Beogradske nadbiskupije.

Kaže da je poseta pape, za koje nema saglasnosti SPC, važno pitanje za katolike u Srbiji.

"U Bugarskoj smo imali situaciju da su čak i episkopi, koji su se jače protivili papinoj poseti nego što se to protive srpski episkopi, posle zajedničkog ručka i razgovora bili zadovoljni.

To je bilo snažno svedočanstvo hrišćanskog odnosa prema braći."

Nekadašnji predsednik Boris Tadić kaže da zvuči neverovatno da posledice raskola u hrišćanstvu iz 1054. godine imaju i danas za jednu od posledica da papa ne dolazi u Srbiju.

"Bez posete pape, nema relaksacije odnosa izmeću SPC i Vatikana, a time i Srbije i Vatikana, a shodno tome i Srbije i zapadnog sveta.

To bi moglo biti samo korisno za Srbiju i to je bio moj pristup - da uđemo u političku liniju normalnosti, racionalnosti i podrške Vatikana za ono što je Srbiji važno."

Tadić upućuje na duboko ukorenjeno shvatanje o odgovornosti Vatikana, pre svega za događaje u Drugom svetskom ratu, pogrom nad Srbima na zapadnim prostorima gde su živeli, zaključno sa statusom Alojzija Stepinca čije se proglašenje za sveca traži iz Zagreba.

On dodaje i da je devedesetih u Srbiji Vatikan često označavan kao jedan od krivaca za raspad Jugoslavije.

"Bilo je izvesnih razloga da se tako misli, pre svega zbog odnosa između Vatikana i delova nemačke države, koji su bili inicijatori ubrzanog priznanja Hrvatske i Slovenije i raspada Jugoslavije.

Za taj raspad svakako odgovornost ima i politika Srbije, a ne samo politika Zapada i Vatikana - ali to je u delu konzervativne javnosti proizvelo negativan stav koji je, kako su godine prolazile, postao potpuno nekoristan", zaključuje Tadić.


Jednoglasno o Kosovu

Odnosi Beograda i Vatikana u poslednje dve decenije idu uzlaznom linijom, tvrde sagovornici BBC na srpskom.

"Period političkog neslaganja i najniži momenat odnosa Beograda i Vatikana bio je 1999. godine, kada je papa Jovan Pavle Drugi podržao bombardovanje Srbije tokom krize na Kosovu.

Posle toga, odnosi su došli na veoma visok nivo", podseća novinar Željko Pantelić.

On posebno ističe zajednički rad srpske crkve i Vatikana po pitanju proglašenja Alojzija Stepinca za sveca kroz formiranje zajedničkih komisija i analize ovog osetljivog pitanja.

Ipak, možda najvažnija veza Beograda i Vatikana ostaje odluka Svete stolice da i dalje ne prizna nezavisnost Kosova.

"Vatikan je bio garant očuvanja i hrišćanske, pa i srpske kulturne baštine na Kosovu.

Uprkos pritiscima Katoličke crkve, Vatikan je održao neutralan stav", kaže nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić.

Otac Aleksandar Ninković kaže da odnosi Srbije sa Svetom stolicom napreduju i na drugim poljima.

"Odnosi Svete stolice i Srbije su posebno razvijeni u poslednjih dvadeset godina.

Uspostavili smo razmene studenata, olakšavaju se pristupi arhivima u Vatikanu za srpske naučnike, obučavaju se restauratori, proučava i razmenjuje kulturno nasleđe."

Ninković zaključuje da se na ovaj način glavna želja Vatikana - zbližavanje Istoka i Zapada - provlači kroz sve segmente odnosa sa Srbijom.

Japan ima novog cara
22. Oktobar 2019. godine
Arhiva vesti