28. Avgust 2012. godine

Iako su se temperature ovih poslednjih avgustovskih dana malo ohladile predstojeća jesen će nam biti i te kako paprena. Sve govori u prilog tome da nas čeka ni malo lak period, naročito u pogledu dodatnih opterećenja za ionako tanak kućni budžet. Nakon što su cene goriva samo u toku poslednje nedelje tri puta korigovane stigla je vest o novom poskupljenu – o...

Iako su se temperature ovih poslednjih avgustovskih dana malo ohladile predstojeća jesen će nam biti i te kako paprena. Sve govori u prilog tome da nas čeka ni malo lak period, naročito u pogledu dodatnih opterećenja za ionako tanak kućni budžet. Nakon što su cene goriva samo u toku poslednje nedelje tri puta korigovane stigla je vest o novom poskupljenu – od 1,5 do 2,5 dinara po litru. Benzin evropremijum BMB 95 prodaje se i po ceni od 171,90 dinara za litar na pojedinim pupama, dok običan, bezolovni benzin iz Pančeva može da se nađe po ceni od 159 do 165 dinara po litru. Pančevački D2 košta od 147,40 do 155,90 dinara po litru, a dizel evro kvaliteta i više od  160 dinara. Tečni naftni gas se toči za 78,90 dinara po litru. 

Nekontrolisani rast cena goriva brine i predsednika Tomislava Nikolića, koji je u ponedeljak u razgovoru sa predstavnicima NIS-a pokušao da pronađe odgovarajući model koji bi omogućio da cene goriva budu prihvatljivije za budžet većine građana. No, ono od čega svi mnogo više strepimo jeste domino efekat u privredi, gde se očekuje konsekventan rast cena ostalih proizvoda, namirnica i usluga.

Prema poslednjim istraživanjima prosečno domaćinstvo u Srbiji prihoduje ukupno oko 52.000 dinara. Od toga mesečno odvajamo oko 20.000 dinara na hranu i bezalkoholna pića (43 %). Prosečno u Srbiji se po članu porodice za ishranu mesečno troši oko 6.700 dinara, što znači da se dnevno troši oko 222 dinara ili samo 75 dinara po obroku! Član prosečne tročlane porodice potroši mesečno troši svega 230 grama junećeg mesa, ili 8,8 kilograma hleba, 160 grama limuna, po 100 grama kajmaka i kačkavalja i samo 5,5 litara mleka, što je manje od pune šolje dnevno.

Zastupljenost u medijima

Dodatni problem svakog septembra sa početkom nove školske godine imaju domaćinstva sa decom. Mališanima treba obezbediti nove knjige, školski pribor i opremu, odeću i obuću i mnoge druge potrepštine. Prema istraživanjima svakog meseca nam za podmirenje osnovnih životnih potreba nedostaje polovina jedne prosečne plate, a početkom jeseni smo zbog  troškova oko nabavke đačke opreme i knjiga u minusu i dvostruko više od toga. Opterećenje kućnog budžeta će ovog septembra u najboljem slučaju biti za dodatnih 40.000 dinara, a ukoliko porodica ispraća brucoša na studije moraće da odvoji još toliko . Uz sve ostale obaveze, troškove i račune u septembru će prosečnoj porodici u Srbiji biti potrebno bar oko 110.000 dinara.

Kada su u pitanju troškovi oko osnovaca tu je situacija nešto lakša, pa će se za komplete knjiga za učenike starijih razreda izdvajati između 8.500 i 13.000 dinara. Za osnovnu opremu – ranac, sveske i pernicu sa svim potrebnim stvarima – roditelji će morati da odvoje od 2.400 do 17.000 dinara. Za dodatne đačke rekvizite: flomastere, vodene boje, tempere, bojice i blok za crtanje treba pripremiti još između 600 i 2.400 dinara.

Komplet knjiga za srednjoškolce košta oko 8.000 dinara, dok je cena pojedinačnih udžbenika 500-800 dinara. U zavisnosti od toga da li profesori zahtevaju pribavljanje dodatne literature ovi troškovi se mogu i značajno uvećati. 

U moru poskupljenja koje nas je zahvatilo ne zvuči nimalo ohrabrujuće činjenica da je nezaposlenost u Srbiji u poslednjem kvartalu sa 25 % porasla na 28 %. Kako bi lakše podneli opterećenje krize građani sve češće voće i povrće pazare na komad, pa nije neobično videti da se uzima samo po jedan luk, pet šljiva ili samo grozd grožđa. Na pijacama se takođe odlično prodaju polovna jeftina garderoba i obuća, veš, nakit, ali čak i korišćena sredstva za ličnu higijenu i kozmetika.

Borba sa globalnom ekonomskom krizom počela je sad već davne 2008. godine najpre u SAD-u, da bi se potom proširila i na Evropu i ostale kontinente. Sreća u nesreći za Srbiju i domaću privredu i ekonomiju bila je ta što je bila u velikoj meri nezavisna (zbog nerazvijenosti i zatvorenosti), te se uticaj krize osetio sa zakašnjenjem, tek 2009. u punoj meri. Tako se i broj tekstova u domaćoj štampi menjao, pa je, npr. 2009. bilo čak 9.104 teksta na temu krize, za razliku od 2003. gde je bilo samo 1.402 teksta (što predstavlja povećanje broja tekstova od 6,5 puta). O poskupljenjima smo čitali najviše baš te 2008. godine – 2.622 teksta, dok je nezaposlenost kao tema zanimljivija poslednjih godina – prošle godine bilo je objavljeno 2.443 članka na ovu temu.

Budući da smo svakodnevno preko medija zasuti zastrašujućim podacima o krizi i nemaštini koji nam dodatno narušavaju već oronulu veru u bolje sutra ne čudi što su mnogi građani sa radošću dočekali najavljenu vest da će od ove jeseni biti uvedena po dva sata jeftine struje i danju. Još samo da smislimo od čega da platimo račune…

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine