O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
N1 saznaje: EP predlaže kontrolu javnih servisa, bez pritisa...
08. Septembar 2021. godine
Autor:N1 Beograd /// Foto/Izvor: N1
Jednaka medijska zastupljenost, formiranje nadzornog tela za kontrolu rada javnih servisa i izrada pravilnika za izveštavanje tokom predizborne kampanje, neki su od predloga evropskih poslanika za unapređenje izbornih uslova, saznaje N1. U nacrtu dokumenta o izbornim uslovima koji su napisali predstavnici Evropskog parlamenta koji su posredovali u pregovorima vlasti i opozicije, a u koji je N1 imao uvid, stoji da se treba fokusirati na dve oblasti - ravnopravnu medijsku zastupljenost i integritet izbornog procesa.


Evropski poslanici u nacrtu naglašavaju i da je sporazum o izbornim uslovima, ukoliko postoji politička volja, moguće postići i u okviru međustranačkog dijaloga, a da su oni spremni da pomognu u postizanju političkog sporazuma. Ističu, međutim, da krajnji ishod procesa zavisi od samih učesnika dijaloga.

Medijska zastupljenost
Mediji u Srbiji treba da izveštavaju o političkim progamima svih stranaka na adekvatan način, navodi se u dokumentu.

Od medija se traži i da pre početka kampanje objave svoje tarife za političko oglašavanje, dok se od javnog servisa zahteva da svim političkim opcijama i proglašenim listama, pod ravnopravnim uslovima, obezbedi medijsku vidljivost i zastupljenost.

Mediji su dužni, navode evropski poslanici, da obezbede uravnoteženo izveštavanje i predstavljanje stavova opozicije i vlasti kako bi se osigurala raznolikost stavova, a građani bili potpuno i adekvatno informisani.

Kako bi se postigla jednaka medijska zastupljenost posrednici iz Evropskog parlamenta predlažu da se usvoje novi obavezujući pravilnici za javne servise, kao i formiranje privremenog nadzornog tela koje bi se sastojalo od članova REM-a i predstavnika koje predlože učesnici dijaloga. To telo imalo bi zadatak da izradi Pravilnik i da kontorliše njegovu primenu.

Upravo ova tačka bila je najveća tačka sporenja između vlasti u Srbiji i evropskih poslanika. Naime, kako je ranije pisao portal European Western Balkans, u prethodnoj verziji nacrta stajalo je da u nadzorno telo treba uključiti i nevladine organizacije koje se bave izbornim procesom. Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić i šef Radne grupe Vlade Srbije za saradnju sa OEBS-om Dejan Đurđević kategorički su odbili ovakav predlog, navodeći da je neprihvatljivo da civilno društvo bude uključeno u kontrolu izbornih uslova. Zbog toga je održano nekoliko sastanaka, a u konačnoj verziji nacrta ta stavka je izbačena.

Takođe, u tekstu se navodi da bi funkcionerska kampanja i korišćenje državnih resursa u stranačke svrhe bilo smatrano zloupotrebom službenog položaja.

Što se tiče privatnih emitera, EP predlaže izradu posebnog pravilnika kojim se uredilo njihovo izveštavanje tokom izborne kampanje. Takođe, navodi se i da bi profesionalnim i nezavisnim medijima koji nemaju nacionalnu pokrivenost trebalo omogućiti emitovanje na nacionalnim frekvencijama.

U dokumentu se navodi i da je predstavnicima opozicije neophodno dati dovoljno vremena da iznesu svoje političke stavove i to u informativnim emisijama, a pesebno u vezi sa stavovima Vlade.

Izborni proces
U drugom delu dokument se bavi izbornim procesom i navodi se da je neophodno da se poštuje tajnost glasanja, poboljša rad biračkih odbora i poveća transparentnost biračkih spiskova. Takođe, zahteva se i veća transparentnost finansiranja kampanje i utvrđivanje jasnih izbornih pravila.

Kako se navodi, treba razmotriti mogućnost da se nezavisnim medijima i organizacijama omogući redovno emitovanje programa na nacionalnoj javnoj frekvenciji.

Posebna pažnja u dokumentu posvećuje se radu Republičke izborne komisije (RIK) i navodi se da bi, zbog bojkota prethodnih izbora od dela opozicije, trebalo razmotriti adekvatan način da se i predstavnici stranaka koje nisu u Narodnoj skupštini uključe u rad RIK-a.

Od države se traži i da obezbedi efikasne mehanizme da se spreči pritisak na birače, kao i da se omogući temeljna istraga svako takvog prijavljenog slučaja, pogotovo kada je reč o pritiscima na zaposlene u državnim preduzećima.

Predlaže se i da se smanji limit za finanasijske donacije strankama, kao i uspostavljanje ograničenja za troškove kampanje.

Rasprava o dokumentu na sledećem sastanku
Kako N1 saznaje, dokument je prosleđen i predstavnicima opozicije koji su učestvovali u dijalogu, a rok za komentare i izjašnjavanje opozicije je 12. septembar.

O ovom dokumentu trebalo bi da se raspravlja na sledećoj rundi međustranačkog dijaloga, 17. i 18. septembra. Rok za postizanje dogovora o izbornim uslovima je najmanje šest meseci pre održavanja izbora, navodi se u dokumentu. Evropski posrednici zbog toga vlast u Srbiji pozivaju da što pre utvrdi datum održavanja predsedničkih, parlamentarnih i gradskih izbora. Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je realno da se izbori održe 3. ili 17. aprila 2022. godine.

Naglašava se i da se predloženi dokument odnosi samo na predstojeću izbornu kampanju i da nema tendenciju da rešava struktrune probleme izbornog i političkog sistema. Ostavlja se, međutim, mogućnost da se o tome vodi poseba dijalog koji bi počeo nakon izbora 2022. godine.
Šta reče, Angela?
14. Septembar 2021. godine
"Balkan će žaliti za Angelom Merkel"
13. Septembar 2021. godine
Arhiva vesti