Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta u nacrtu izveštaja o Srbiji traži "hitno uvođenje sankcija Rusiji". A po prvi put se poručuje da konačni sporazum između Srbije i Kosova treba da bude „zasnovan na uzajamnom priznanju“. Izveštaj je usvojen sa 55 glasova za i pet protiv. Srpski zvaničnici ne očekuju pozitivan siglan iz Brisela i upozoravaju da je pred Srbijom teška kriza - i na političkom, i na energetskom polju.
Evropski parlament u izveštaju izražava zabrinutost zbog toga što je Srbija „među retkim zemljama Evrope koja se nije uskladila sa pozicijom EU“, kao i zbog činjenice da je po usklađenosti u spoljnoj politici na poslednjem mestu u regionu.
„Mi smo u 2022. godini, ovo je 21. vek i potrebno je da Srbija napravi izbor gde želi da bude kao država. Nadam se da taj izbor nije vođen iskustvom iz prošlosti bez obzira koliko je tragična i teška bila. Razumem da su ljudi u Srbiji i sami iskusili rat, imaju sećanja i to je veoma teška tema koju nije lako staviti po strani ali je vreme za Srbiju da se iz 20-og preseli u 21. vek“, rekao je Vladimir Bilčik, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.
Izvestilac za Srbiju ističe da je otvaranje klastera povezano i sa drugim temama poput vladavine prava, evropskih vrednosti, demokratije i slobode medija ali da bi usklađivanje sa spoljnom politikom dobro došlo.
"Ja ne verujem da je odluka o otvaranju klastera i drugih poglavlja zasnovana na samo jednoj temi i poziciji Srbije ali pomak u usklađivanju bi bio ekstremno koristan i dobrodošao što bi odluke učinilo mnogo lakšim", kaže on.
Ono sa čime se Bilčik nije složilo a po prvi put se u izveštaju ipak našlo jeste da sporazum Kosova i Srbije treba da bude "zasnovan na međusobnom priznjanju".
I pre samog glasanja predsednik Srbije je očekivao kritike po pitanju Kosova i restriktivnih mera prema Rusiji. O upotrebi termina međusobno priznanje poručuje: "I dalje u zvaničnom pregovaračkom okviru stoji 'puna normalizacija odnosa Beograda i Prištine' ili Kosova i Srbije kako neki od njih kažu ali nigde se ne govori o međusobnom priznanju".
Plenarna sednica Evropskoj parlamenta na kojoj će evroparlamentarci o izveštaju glasati je zakazana za 5. jul, pa je dokument još uvek podložan izmenama.
Pre toga će se lideri Zapadnog Balkana sresti u Briselu 23. juna.
"Devet dana do toga kada treba da se donesu odluke oko Ukrajine, Moldavije, Gruzije, plus 5, plus 1 sa Zapadnog Balkana, devet entiteta, da niko, po prvi put da niko živ ne zna šta će tačno da se desi", kazao je Vučić.
Srbija će kaže ostati na Evropskom putu bez obzira na izjave evropskih zvaničnika o Kosovu i pritisaka zbog spoljne politike.
Da će taj put biti ubrzan već u junu ne očekuje ministarka za EU integracije.
"Nećemo otvoriti klaster u junu, upravo zbog neusklađivanja sa režimom restriktivnih mera, nisam baš optimista ni što se tiče drugih. Ali znate šta, situacija je takva, ima vremena do kraja godine, čeka nas mnogo izazova", rekla je ministarka Jadranka Joksimović.
Srpski zvaničnici ističu da predstoji teška zima, energetska i prehrambena kriza.
