O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Lekovi protiv kovida: Ko sme da ih koristi, kako deluju, kol...
11. Avgust 2022. godine
Autor:Nikola Kojić /// Foto: REUTERS/Jennifer Lorenzin
„Mladim ljudima koji se zaraze koronavirusom, a nemaju pridružene bolesti, nisu potrebni nikakvi lekovi, već izolacija, mirovanje i simptomatska terapija. Za razliku od njih, osobama starijim od 60 godina, sa pridruženim bolestima ili izraženijim simptomima, potrebna je ozbiljnija terapija antivirusnim lekovima“, ističe u razgovoru za portal N1 prim. dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti.

Napominjući da se radi o novim lekovima koji nisu dovoljno ispitani, dr Plavšić kaže da mnogi pacijenti, ali i lekari, imaju dilemu da li da koriste antivirusne lekove ili ne, naročito ukoliko u ambulantama ne dobiju dovoljno jasna uputstva za korišćenje.


„Ti lekovi su i distribuirani po kovid ambulantama, gde ih pacijent dobija najčešće od sestre na šalteru, sa napisanim uputstvom koliko tableta treba da popiju kog dana i to je ono što mnoge najpre zbuni i uplaši. Prvi put se dešava da dobiju lek i da treba da popiju dva puta po osam tableta. Uz vitamine, probiotik, antipiretik, zaštitu za želudac, bude to ‘šaka lekova‘ koju je teško progutati. Ali, kovid može biti veoma ozbiljna, multisistemska bolest, pa je bolje progutati sve te silne lekove nego završiti u bolnici“, poručuje dr Plavšić.

Sagovornica portala N1 podseća da je sedmi epidemijski talas koronavirusa krenuo početkom juna, da bismo dva meseca kasnije imali oko šest-sedam hiljada novozaraženih osoba dnevno, povećan broj hospitalizovanih i pacijenata na respiratorima, ali i sve veći broj preminulih osoba.

FAVIPIRAVIR/FAVIRA
Lek koji se prvi pojavio na našem tržištu i najčešće se propisuje i dalje je kineski favipiravir. Taj lek se inicijalno proizvodio u Japanu i korišćen je kao lek protiv gripa, a zatim je Kina otkupila licencu i sva prava, tako da je sada to njihov lek.

„Zanimljivo je da se taj lek nikada nije nalazio u protokolu za lečenje kovid pacijenata u Japanu. Proizvodi se i u Turskoj, a našim pacijentima se daje pod imenom favira. Uz lek stoji uputstvo na turskom jeziku, što logično zbunjuje pacijente”, smatra dr Plavšić.

Lek favipiravir deluje tako što sprečava razmnožavanje virusa u organizmu. Važno da ga pacijenti uzimaju u prvih pet dana od pojave simptoma da bi sprečili ili umanjili rizik od težeg oboljenja. Pokazano je da je poboljšanje kliničke slike tokom prvih sedam dana hospitalizacije bilo znatno češće kod pacijenata koji su koristili favipiravir u poređenju sa kontrolnom grupom. Takođe, naznačeno je moguće povoljno dejstvo na uklanjanje virusa iz organizma (obeskličavanje), kao i na potrebu pacijenata za kiseonikom. Koristi se tako što se prvi dan pije dva puta po osam tableta, a posle dva puta po tri tablete dnevno, na prazan stomak, ukupno pet dana.


“Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je u početku, kada veća naučna istraživanja nisu postojala, imala rezerve prema upotrebi favipiravira, ali je kasnija metaanaliza devet kliničkih ispitivanja u vodećem naučnom časopisu Scientific Reports ipak pokazala da lek jeste efikasan”, ističe dr Plavšić.

Od neželjenih efekata, najčešći su digestivne smetnje, poremećaji krvne slike i parametara funkcije jetre i bubrega.

“Dakle, bitno je znati da kratkoročno, ovaj lek može biti hepatotoksičan i nefrotoksičan, što znači da nepovoljno utiče na funkciju jetre i bubrega. Zato bi, po ozdravljenju, trebalo uraditi kompletan laboratorijski pregled koji uključuje funkciju jetre i bubrega. Nažalost, dugoročni neželjeni efekti za sada nisu poznati. I pored navedenih neželjenih efekata od primene tog leka, procenjuje se ipak da je korist veća“, naglašava sagovornica portala N1.

Dr Plavšić upozorava da se lek ne sme davati licima mlađim od 18 godina, kao ni trudnicama i dojiljama zbog dokazanog teratogenog dejstva na životinjama. Dodaje i da se preporučuje da se uradi test na trudnoću pre korišćenja leka, uz uzdržavanje od seksualnih odnosa za vreme uzimanje leka i još pet dana nakon toga. U narednih oko šest meseci ne savetuje se trudnoća i preporučuje se korišćenje pouzdane kontracepcije, bez obzira na to da li je lek koristila žena ili muškarac, navodi dr Plavšić.

U Srbiji se taj lek u tabletama primenjivao isključivo u bolnicama do kraja marta 2021. godine, kada je 11. verzijom Protokola za lečenje kovid pacijenata omogućeno da lek propišu i lekari u kovid ambulanti da bi pacijenti sa pozitivnim testom mogli što pre da počnu da ga koriste.

„Nažalost, postoje informacije da je u manjim gradovima u Srbiji u početku lek mogao da se dobije samo ‘preko veze‘ ili ‘na crno‘, ali i da je mogao da se kupi i u nekim apotekama po ceni od oko 100 evra. Sadašnja cena ovog leka u poznatoj beogradskoj apoteci koja se bavi distribucijom deficitarnih lekova iznosi 9.000 dinara. Inače, lek nije deficitaran, ima ga u svim ambulantama, sa rokom trajanja do marta 2023. godine. Kako i zašto se ovo dešava pitanje već pitanje za druge nadležne institucije“, ocenjuje dr Plavšić.

MOLNUPIRAVIR
Antivirusni lek molnupiravir, predstavljen kao „najbolji i najskuplji“ lek protiv kovida koga je naciji „ordinirao“ lično predsednik Aleksandar Vučić, stigao je u Srbiju 15. decembra 2021.

„Predsednik je zamolio lekare da propisuju baš molnupiravir, za koji je ocenio da je najbolji i najefikasniji, naročito kod omikron soja. Rekao i da je Srbija jedna od prvih zemalja koja je kupila taj lek, da je kupljeno 11.500 doza i da je lek jako skup“, podseća dr Plavšić.

Molnupiravir proizvodi američka kompanija MSD, a daje se u prvih pet dana bolesti pacijentima sa lakšom ili umereno teškom kliničkom slikom i visokim faktorima rizika za razvoj težeg oblika bolesti. Mehanizam delovanja molnupiravira je takav da on ulazi u sam genom virusa SARS-CoV-2 i „tera“ ga da pravi svoje loše kopije, što rezultira umiranjem virusa, reči su kojima je dejstvo leka opisao profesor Medicinskog fakulteta dr Radan Stojanović, klinički farmakolog i toksikolog.


„Molnupiravir remeti replikaciju virusa pa se, kada se virus razmnožava, ugrađuje u njegov RNA. Ovim se stvaraju greške u njegovom genetskom kodu, a kada se nakupi dovoljno „katastrofalnih grešaka“ potpuno se zaustavlja razmnožavanje virusa. Taj snažno destruktivni proces inspirisao je naučnike da leku daju ime po Mjolniru, čekiću boga groma Tora iz nordijske mitologije, koji ima čarobna svojstva: uvek pogađa metu, a potom se vraća vlasniku u ruke“, objašnjava dr Plavšić.

Prema navodima proizvođača, molnupiravir ublažava tok bolesti kovid-19, a uzimanjem leka ubrzo nakon pojave simptoma rizik od odlaska u bolnicu ili smrti od infekcije koronavirusom smanuje se za pedeset odsto. Lek se pije pet dana, dva puta po četiri tablete dnevno.

„Važno je da lekari decidirano objasne pacijentima štetna dejstva tog leka, koja su sasvim slična onima koje izaziva favipiravir, kao i da ga ordiniraju po strogo utvrđenim indikacijama. Ni molnupiravir se ne sme davati mlađima od 18 godina, trudnicama niti onima koji planiraju potomstvo u narednim mesecima (šest meseci i važi za osobe oba pola), a dojiljama se savetuje prekid dojenja u vreme uzimanja leka“, naglašava dr Plavšić, dodajući da je dodatni oprez potreban i kod pacijenata koji imaju probleme sa jetrom i bubrezima.

Sagovornica navodi da je veliki problem to što su „zalihe tog leka najverovatnije potrošene“, pa se teško može naći u kovid ambulantama. Informacija o novim nabavkama nema ni u naznakama, a molnupiravira zasad nema ni u apotekama koje prodaju deficitarne lekove.

PAKSLOVID
Lek američke kompanije Fajzer stigao je u Srbiju 7. februara 2022. kao najsavremeniji antivirusni lek za lečenje kovid-19 infekcije, kako je tada saopštilo Ministarstvo zdravlja. Pakslovid je odobren za lečenje odraslih pacijenata sa lakom i umerenom formom bolesti koja ne zahteva dodatnu primenu kiseonika, kao i onima koji imaju faktore rizika da razviju tešku formu bolesti. To su pacijenti koji imaju neku pridruženu bolest: dijabetes, gojaznost, hronične bolesti kardiovaskularnog sistema, bubrega, jetre, aktivni malignitet.

Dr Plavšić ističe da su klinička ispitivanja pokazala efikasnost od skoro 90 odsto u prevenciji hospitalizacija i smrti kod pacijenata sa visokim rizikom. Primenu pakslovida treba započeti u prvih pet dana od pojave simptoma.


„Lek pakslovid sadrži dve komponente: ritonavir i nirmatrelvir, čime se i objašnjava njegova efikasnost u lečenju lakših i umereno teških oblika bolesti. Naime, nirmatrelvir deluje tako što smanjuje sposobnost Sars-Cov-2 virusa da se umnožava u telu, dok ritonavir ima sposobnost sprečavanja prevremene razgradnje pojedinih lekova u jetri i osigurava da aktivna antivirusna susptanca bude delotvorna u organizmu tokom dužeg vremenskog perioda“, objašnjava dr Plavšić.

Nažalost, dodaje sagovornica, nije sve tako idealno jer postoji veliki broj lekova sa kojima se pakslovid ne sme davati ili se daje uz veliki oprez.

„Radna grupa Ministarstva zdravlja, na čijem je čelu dr Goran Stevanović, odlučila je da se prve količine ovog leka distribuiraju samo u tercijarne ustanove, gde će se odlučivati o daljoj primeni. Jedna komponenta ovog leka – ritonavir, zbog načina metabolisanja u organizmu ima značajan potencijal da stupa u interakcije sa mnogobrojnim lekovima, što bi moglo da dovede do pojačanih neželjenih efekata ili da umanji dejstvo leka“, upozorava dr Plavšić.

Kako kaže, ritonavir je poznat odranije i, koristi se u lečenju HIV, a Američka agencija za hranu i lekove (FDA) navodi da on može da poveća toksičnost određenih lekova ukoliko se paralelno upotrebljava. Na spisku lekova koji ne bi trebalo da budu korišćeni uporedo sa ritonavirom nalaze se medikamenti koji se upotrebljavaju za lečenje angine pektoris, poremećaja srčanog ritma, bronhijalne astme i HOBP, pojedinih mentalnih oboljenja, uvećane prostate i drugih bolesti.


Prema rečima dr Plavšić, FDA takođe navodi da pakslovid ne treba koristiti nakon neposrednog prestanka primene određenih lekova, ali i suplemenata među kojima su i oni na bazi kantariona, koji se inače prodaju bez recepta i koriste za ublažavanje simptoma depresivnog stanja.

„Iz navedenih razloga na nivou Ministarstva zdravlja dogovoreno je da se odluke o propisivanju ovog leka donose na tercijarnom nivou. Ta odluka stoji u 13. protokolu, koji je uvrstio pakslovid u lečenje kovid pacijenata. Uz to je naveden poduži spisak lekova koji ne smeju da se koriste istovremeno sa pakslovidom. U sprovednim kliničkim studijama lek je bio ispitivan na pacijentima zaraženim delta sojem. Ali, poznajući mehanizam dejstva pakslovida koji ne zavisi od spajk proteina, realno je očekivati dobru efikasnost i protiv omikrona i drugih sojeva“, napominje dr Plavšić.

O iskustvu sa pakslovidom tokom njegove primene u bolničkim uslovima u Srbiji, kako kaže, nema nikakvih dostupnih podataka.

Izvor : Privatna arhiva
„Ono što se može pročitati u uputstvima proizvođača i nekim studijama je da pakslovid ima osobinu da se posle negativnog testa događa da pacijenti budu ponovo infektivni nakon nekoliko dana. To se dogodilo i američkom predsedniku Bajdenu. Sa pojavom i zahuktavanjem sedmog talasa, prilično tiho, bez objave u medijima, direktorima domova zdravlja stigao je dopis iz Ministarstva zdravlja kojim se nalaže preuzimanje leka i njegova dalja distribucija i primena u kovid ambulantama što hitnije i po ranije utvrđenim indikacijama“, otkriva dr Plavšić.

Prema tom dopisu od sredine jula, antivirusni lek pakslovid dostupan je i u kovid ambulantama.

„U praksi to izgleda ovako: u nekim kovid ambulantama pakslovida ima dovoljno, lekari ga propisaju po indikacijama, a faviru gotovo uopšte više ne daju. U drugim ambulantama lekova ima, ali se još ne propisuju, iz nepoznatih razloga. U nekim domovima zdravlja i kovid ambulantama postoji samo favira, a i dalje se masovno daju antibiotici. Za molnupiravir i pakslovid nikad čuli… šta vam je to?! Ubedljivo je najviše onih koji se ‘mudro‘ ne javljaju na telefon“, prepričava nam dr Plavšić.

Sagovornica portala N1 podvlači da važno razumeti značaj prevencije jer, kako kaže, nijedan lek nije zamena za vakcinu, a ishod infekcije se ne može predvideti.

„O novim lekovima koji imaju veliki broj neželjenih efekata ne znamo mnogo, a njihova efikasnost i odnos između koristi i štete nisu još dovoljno ispitani“, zaključuje dr Plavšić.
Ili sankcije ili blokada pregovora
29. Septembar 2022. godine
Arhiva vesti