Ako sami sebi ne pomognemo neće nam niko pomoći, napomenuo je Radulović i izneo mišljenje da Srbija vodi promašenu ekonomsku politiku u poslednjih 10 godina.
Reč je o ekonomskoj politici, istakao je Radulović, baziranoj na javnoj potrošnji, uvozu, državnoj privredi, subvencijama, bacanju novca u bunar, korupciji, odsustvu smislenih reformi i večitoj nadi u strane investitore koji će preporoditi Srbiju.
To živo blato nas je koštalo ne samo tih 10 izgubljenih godina, već i 300.000 izgubljenih radnih mesta, uništene privrede, javnog duga na nivou 60 odsto BDP i deficita koji ove, a i naredne godine, prelazi šest odsto, kaže Radulović.
Prema njegovim rečima, naša nada u strane investitore, kao spasioce Srbije, je mitskih dimenzija, jer umesto da radimo, mi smo zamislili da će stranci doći da razviju našu privredu, što je "kapitalna budalaština".
Glavni fokus ekonomske politike, kaže Radulović, mora da bude domaća privreda, domaći privrednici i investitori.
On ističe da je za rast ekonomije najvažnije da olakšamo poslovanje i popravimo poslovni ambijent, a za to su ključna dva zakona - Zakon o radu i Zakon o planiranju i izgradnji.
Radulović navodi da je u njegovom planu "ključna subvencija" smanjivanje nameta na rad.
Najbolja, najtransprentnija i najefikasnija "subvencija" je smanjenje nameta na rad, napisao je Radulović i dodao da u Srbiji za minimalac od 180 evra, državi morate da platite 120 eva, što je nerazumno.
Radulović zbog toga predlaže da da se doprinosi na teret poslodavca smanje sa 17,9, na 10 odsto, a doprinosi na teret zaposlenog sa 19,9, na 15 odsto.
Pored toga, bio bi uveden progresivan porez na dohodak, i to tako da bi na bruto platu do 15.000 porez bio 0 odsto, od 15.000 do 50.000 20, od 50.000 do 150.000 30 i 40 odsto za plate veće od 150.000.
Drugi korak bi bilo dalje smanjenje doprinosa na teret zaposlenog sa 15 na 10 odsto, do kraja 2014, a potom bi on u narednom periodu bio smanjen na 5 procenata, da bi na kraju bio potpuno ukinut.
Preduslov daljeg smanjenja je proširenje obuhvata i bolja naplata poreza, kaže Radulovi.
On ističe da bi uvođenjem takvog poreskog sistema za značajan broj firmi, koje zapošljavaju na crno, nestao ekonomski interes za to, jer bi porezi i doprinosi na minimalac bili oko 28, umesto sadašnjih 60 odsto.
