O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
e-peticije: magarici, mazge, koze, bradavičaste svinje...
20. Novembar 2013. godine
U Srbiji politički obojenih e-peticija gotovo i nema, ali zato e-peticijaši zahtevaju skejt-park u Odžacima i Kraljevu, pivski festival u Babušnici, normalan vikend u Sremskoj Mitrovici, uvođenje slovenske mitologije u srpske škole...
... da Batajnica bude opština, a "Dubioza kolektiv" dođe na Apatisnke ribarske večeri, da se skine zabrana prodaje alkohola posle 22 h, a bojkotuju turske serije, nošenja krzna, smanji cena autobuskih karata za Beočin i pokretanje Srpski svemirski program radi osvajanja univerzuma.

Reći "ne" u formi protesta s grupom istomišljenika, najlakše je uraditi pokretanjem e-peticije na internetu. Prema evidenciji veb-sajta „Peticije24.com" u Srbiji je u 2011. bilo 411 peticija, od čega je 69 imalo jednog potpisnika. Najviše glasova je dobio „Zahtev navijača Partizana za jednogodišnji ugovor sa Rivaldom" (14.097), sledi "Bojkot koncerta Dina Merlina u Beogradu" sa 5903 parafa, sloganom "Dino marš iz Beograda" i uputstvom "ako si Srbin i voliš Srbiju potpiši". Treća peticija na rang listi (5.142 potpisa) tražila je ostavku predsednika FK Partizan, sedma je isto imala veze s ovim klubom, dok se deveta odnosila na "Crvenu zvezdu".

Između su kučkari, zagovornici besplatnog prevoza za studente u GSP-u i oni što nikako da se slože oko imena novog mosta na Adi. Tek dvanaesta je politička, s 2.127 podržavalaca koji zovu na "nepriznavanje pobunjeničke vlade u Libiji". Negde na repu je "Zahtev predsedniku Borisu Tadiću da vrati orden RS" sa 37 potpisnika, a ima i peticija da "Čak Noris bude predsednik Srbije". Iako se misli da unutrašnja politika u Srbiji najviše preokupira njene građane, tek 19. peticija konkretno zahteva "Poštedite nas predizborne kampanje", a potpisalo ju je 976 građana.
Sudeći po peticijama, građanima Srbije su trn u oku Anđelina Žoli i zabrana prodaje alkohola posle 22 h, a tražen je i bojkot turskih serija, nošenja krzna i ukidanje petardi, te da se "smanji cena autobuskih karata za Beočin".

Peticijaši su zahtevali i skejt-park u Odžacima i Kraljevu, pivski festival u Babušnici, normalan vikend u Sremskoj Mitrovici, uvođenje slovenske mitologije u srpske škole, kao i da Batajnica bude opština, a "Dubioza kolektiv" dođe na Apatisnke ribarske večeri.

Potpisi su skupljani i za zaštitu pčela u Srbiji, da se imlekovoj kravici vrati cvet u kosu, ali i za legalizuju marihuane, te pokretanje Srpskog svemirskog programa radi osvajanja univerzuma.

U 2012. godini najviše potpisa je dobila peticija "Zahtev Vladi Srbije za odustajanje od ACTA sporazuma", u kojoj se traži javno izjašnjavanje protiv ACTA sporazuma (Anti-Counterfeiting Trade Agreement), jer je "protivan ustavu Republike Srbije, štetan za slobodu govora i slobodnu komunikaciju, štetan za poljoprivrednike i kvalitet hrane koju proizvodimo i konzumiramo, štetan za proizvodnju i cene lekova, štetan za kulturu, nauku i obrazovanje, i neprecizno napisan i podložan različitim tumačenjima - dakle, u svakom pogledu štetan po sve građane Srbije".
Ovu elektronsku peticiju je potpisala 3961 osoba, a u diskusiji učestvovalo 298 ljudi. Sledi peticija "Oživimo mrtve prostore!" u kojoj 1878 građana tvrdi da "vlast uporno dopušta da napušteni prostori propadaju pod zubom vremena, a mlade koji žele da ih ožive nasilno u tome sprečava", a povod je isterivanje aktivista iz kasarne dr Arčibald Rajs.

Treća peticija meri "Težinu lanaca na RTS-u", zbog neprikazivanja filma Borisa Malagurskog, mladog srpsko-kanadskog režisera, koji je snimio film o uzrocima raspada Jugoslavije, s čime se ne slaže 1844 potpisnika. Na čevrtom mestu je peticija "Bus Plus, život MINUS, stop validaciji mesečnih karata" (1363 potpisa), kojom se traži da se obavezno "validiraju" samo oni koji nemaju personalizovane karte, uz poklič "nemojmo se predati bez borbe".
Među najživopisnije eletronske peticije u prvom tromesečju 2012. su "Odbrana parka na Petlovom brdu", zahtev da "Pink ponovo pušta latino serije u pet popodne", da se "kastriraju silovatelji i pedofili", "zaustavi falsifikovanje istorije", "zabrani kretanje konjske zaprege po centru grada", kao i peticije protiv "lopova u Srbiji" i izgradnje rafinerije u Smederevu. Valja istaći da se traži i "bojkot serije Sulejman veličanstveni", da se "poprave pločice na platou kod filozofskog", da "Bavanište postane opština", ali i da se "žene vrate u kuhinje", a "porno filmovi u studentske domove".

Iako se misli da građane Srbije najviše okupira politika i kombinacije kako da dođu do para, sudeći po elektronskim peticijama, to naprosto nije tačno.

Zabrana za krave, volove, goveda i kamile je peticija kojom se zahteva od nadleznih gradskih vlasti u Srbiji da izdaju nalog komunalnoj policiji i nadleznim inspekcijama, a od državnih organa da izdaju nalog saobracajnoj policiji i nadleznim inspekcijama da striktno sprovode Zakon i propise kojima se zabranjuje "kretanje zaprega sa upregnutim konjima i drugim radnim životinjama (krave, volovi, goveda, magarici, mule, mazge, koze, kamile, psi, lame, gnu, nojevi, bradavičaste svinje i dr.) centralnim gradskim opštinama".

Pa kaže: "Ova zabrana kretanja važi i za sve vrste neregistrovanih i neatestiranih vozila sklepanih od kojekakvog otpada (vozila sklepana od bačenih vozila, bicikala, prepravljeni motokultivatori i sl.). Svako lice koje se zatekne u kršenju ove zabrane biće uhapšeno na licu mesta i poslato na odsluženje kazne prinudnog rada na sedmom horizontu Borskih rudnika u trajanju od dve godine, a vozila korišćena u prekršaju će se spaljivati u termoelektrani u Obrenovcu. Životinje iz zaprege će se trajno oduzeti na licu mesta i predavati Zoo higijeni, koja ce dalje postupati sa njima na zakonit način."

Valja reći i da je sajt peticije.rs sa sloganima "startuj peticiju, promeni svet", te "svaki glas je bitan", iako nudi lako pokretanje e-peticije u samo tri koraka, totalno zapušten. Zadnja peticija je iz decembra 2010. i protivi se izmenama Zakona o penzijama. U 2009. godini ima tek šest peticija, među kojima se traži "ukidanje naplate policijskog zapisnika" i "povećanje broja kanti za otpatke".

___________________
na margini:  Šta je E-demokratija?

Elektronska demokratija je termin koji obuhvata upotrebu ICT u jačanju demokratije, demokratskih institucija i demokratskih procesa. Po definiciji, e-demokratija pomaže u širenju demokratskih vrednosti, povezana je s tradicionalnim procesima demokracije i omogućava bolju dostupnost informacija, lakši pristup procesu odlučivanja. Smatra se i da smanjuje razmak između vlasti i pojedinaca, koji se virtuelnim putem mogu lakše povezati i organizovati da bi zaštitili svoje interese. Sastavni je deo modernog društva, koje je uvelo čitav niz novih programskih alata koji se mogu korisno primenjivati u demokratskim procesima i institucijama.

Ciljevi e-demokracije su transparentnost, razumevanje, odgovornost, angažiranost, donošenje odluka, uključenost, dostupnost, sudelovanje i socijalna kohezija.

Prevladavajući prostorne i vremenske granice, e-demokratija daje građanima mogućnost da dobiju informaciju, isteruju svoja prava kroz pritisak, uspostave bliske kontakte sa sugrađanima i zajednički deluju. 

E-demokracija obuhvata: e-parlament, e-zakonodavstvo, e-pravosuđe, e-posredovanje, e-okolinu, e-izbore, e-referendum, e-inicijative, e-glasanje, e-konsultacije, e-peticije, e-kampanje, e-brojanje glasova i e-posmatranje.
Neki je vide i kao povratak korenima demokratije, grčkoj Agori, kao zajednički, javni, virtuelni prostor gde građani mogu da diskutuju o političkim pitanjima, dobijaju informacije, ili glasaju o zakonima.

Evropska komisija je 2013. godinu proglasila za Evropsku godinu građana. Sledeće godine se navršava 20 godina od uspostavljanja državljanstva EU, Ugovorom iz Mastrihta, koji je stupio na snagu 1. novembra 1993. Odbor za peticije Evropskog parlamenta obeležiće ovaj datum proglašavanjem 2013. za Godinu građana.
Stupanjem na snagu Lisabonskog ugovora 1. decembra 2009. uvedena je Evropska građanska inicijativa, koja predstavlja nov način neposrednog učestvovanja građana u upravljanju EZ i omogućava građanima EU da kada prikupe milion potpisa, pa onda minimum jedna četvrtina zemalja članica podnesi inicijativu Evropskoj komisiji, koja je obavezna da napravi odgovarajući predlog vezan za pitanja za koja građani smatraju da je neophodno da se donesu pravna akta ili amandmani.

Prikupljanje potpisa organizuje Građanski komitet koji se sastoji od državljana najmanje sedam država članica i broji najmanje sedam članova. Rok za prikupljanje potpisa je 12 meseci i potpisi moraju biti overeni. Tada EK u roku od tri meseca razmatra inicijativu i donosi odluku. Sve to kao i druge informacije mogu se videti na evropskom portalu "elektronsko pravo" (E-Justice).

I da ne zaboravimo: Liberte, egalite, fraternite. „Virginia Bill of Rights" i „Američko proglašenje nezavisnosti" iz 1776. godine, dva su dokumenta koja se ubrajaju u najvažnije dokumente u istoriji ljudskih prava. Dokumentom „Virginia Bill of Rights"neotuđivim ljudskim pravima proglašeni su: pravo na život, slobodu i privatno vlasništvo, sloboda okupljanja i sloboda štampe, sloboda kretanja i pravo na peticiju, pravo na pravnu zaštitu i glasačko pravo.

U Evropi je ustavno-pravno ostvarenje ideje o ljudskim pravima krenulo iz Francuske. Francuska revolucija iz 1789. sa parolom „liberte, egalite, fraternite" izvršila je taj uticaj, a 26. avgusta 1789. prihvaćena je „Povelja o ljudskim i građanskim pravima".

Izvor: B92 Blog
Foto: B92 Blog
Vesna Knežević Ćosić
Arhiva vesti