Kako saznajemo, razlog za ovu Radulovićevu odluku je njegov stav da se zaustavljaju započete ekonomske reforme.
Nedavno je Saša Radulović izjavio da ukoliko Skupština Srbije ne usvoji Zakon o radu i prateći paket zakona, on više neće biti ministar.
"Ako reforme ne mogu da se sprovode, ja više neću biti ministar", rekao je tada Radulović.
Prema njegovim rečima, ukoliko ne prođu sistemski zakoni, to je siguran znak da se odustalo od reformi i da se ide na izbore.
Najava da će Zakon o radu biti dorađen stvorila je problem u saradnji između ministra privrede i dvojice najmoćnijih članova Vlade - Ivice Dačića i Aleksandra Vučića. Saša Radulović smatra da Srbija nema ni mesec ni dva za odlaganje reformi i traži od Vlade da zvanično kaže da će povući tri reformska zakona iz procedure.
Radulović smatra da su protesti u Beogradu bili politički instruisan protest sindikata zarad potpunog zaustavljanja reformi.
“Ja sam ušao u vladu zbog reformi da uradimo teške stvari zbog ozdravljenja, ako se na rade reforme onda ne vidim smisao mog ostanka, odnosno opstajanja u Vladi. Ne želim da verujem da smo u reforme krenuli samo radi marketinga, već želim da verujem da je to bilo ozbiljno i da nije bilo zamajavanja", govorio je Radulović.
Vicepremijer Aleksandar Vučić je u septembru predložio konsultanta Sašu Radulovića za ministra privrede.
Pre nego što je postao ministar privrede Saša Radulović bio je ekonomski je konsultant. Završio je elektrotehnički fakultet na smeru automatika i elektronika.
Mediji prenose da je živeo u Nemačkoj, Kanadi i SAD, kuda je otišao krajem osamdesetih godina. Samostalni je preduzetnik od 1998. godine i, kako je sam izjavljivao, vodio je nekoliko kompanija i bio aktivni učesnik "buma" Silicijumske doline.
U Srbiji je ponovo od 2005. i to kao stečajni upravnik više različitih preduzeća i vlasnik privatne firme "E-market d.o.o.". Najčešće se u javnosti pojavljivao kao konsultant za investicije i poreski sistem, ali se bavio i publicistikom, tumačeći privredno i finansijsko stanje zemlje.
Tako je početkom ove godine ocenio da već 12 godina vodimo "potpuno pogrešnu ekonomsku politiku" objašnjavajući to sledećim primerom:
"Kada bi inženjeri gradili mostove i zgrade onako kako mi vodimo ekonomsku politiku i planiramo budžet, gradjevine bi se srušile tri meseca nakon objave kraja izgradnje".
Kao uzroke pogrešne ekonomske politike oznacio je tada katastrofalnu poresku politiku, sivu ekonomiju, ogromno učešće države na tržištu, korupciju i pravnu nesigurnost.
Foto: B92/Tanjug
