Poruka ruskog predsednika - da i stanovništvo Krima ima pravo na samoopredeljenje, ako je ono već dozvoljeno kosovskim Albancima, provocirala je nagađanja u pravcu moguće promene orijentacije Moskve prema statusu Kosmeta, ali po mišljenju stručnjaka, to tumačenje ne ide na štetu Srbije, niti znači redefinisanje pozicije prema južnoj srpskoj pokrajini, pišu Novosti.
Istovremeno, povlačenje paralele sa KiM, aktuelizovalo je i dilemu da li je samoproglašenje kosovske nezavisnosti pre šest godina bilo "jedinstveni slučaj“, kako je tada zagovarao deo međunarodne zajednice, duvajući vetar u prištinska jedra.
Po mišljenju Dušana Prorokovića, izvršnog direktora Centra za strateške alternative, tenzije na Krimu jesu dokaz da Kosovo nije sui generis slučaj što je Srbija od početka i tvrdila. Rešavanje ukrajinske krize, smatra on, ići će u prilog Srbiji, jer će iziskivati definisanje jedinstvenih kriterijuma.
"Kada se stvari budu vratile u korito jedinstevnih standarda, onda ih treba primeniti i na Balkanu na kome je Srbija žrtva asimetričnog pristupa Zapada ", kaže Proroković za Novosti. "Ili će se svi vratiti principu poštovanja granica ili će se pitanje granica otvoriti na čitavom Balkanu, prvenstveno u Makedoniji i BiH".
Povodom ukrajinskog žarišta i izvlačenja zajedničkih "imenitelja“ Krima i Kosova, Marselo Koen, profesor međunarodnog prava na Institutu za međunarodne studije u Ženevi koji je bio i član srpskog pravnog tima pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu u slučaju KiM, za ovaj list kaže:
"Vašington, London, Pariz i Berlin žanju ono šta su posejali. Njima nedostaje moralnog kredibiliteta da prizivaju teritorijalni integritet i neintervenciju nakon što su podržali secesiju Kosova i aktiviste sa Majdana u Kijevu. Da ne govorimo o vojnoj intervenciji u Iraku, Avganistanu i drugim slučajevima"...
Profesor međunarodnih odnosa Predrag Simić Putinovo poređenje ne tumači kao nagoveštaj ruskog predomišljanja povodom statusa KiM, već kao nastavak rusko-američke partije:
"Još 2008. godine Putin je SAD rekao da se odluče poštuju li međunarodno pravo ili same biraju kome će priznati pravo na samoopredeljenje. Odluka Amerike je bila da prizna Kosovo, a Rusije priznanje Osetije i Južne Abhazije. Zbog toga je paralela Krima-Kosova konzistentan stav Moskve i prilično sam siguran da će Rusija i nadalje podržavati ono što Srbija želi na KiM".
Oči svih separatista u svetu uprte su u KiM, a Škotska, Katalonija, Baskija, Erdelj ili južna Slovačka, samo su neki od primera.
Izvor:
B92/Večernje novosti
Foto: B92/Beta, AP
