O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Hag: Srbija predstavlja protivtužbu
13. Mart 2014. godine
Hag -- U Međunarodnom sudu pravde predstavnici srpskog pravnog tima nastavljaju predstavljanje protivtužbe u sporu između Srbije i Hrvatske po tužbama za genocid.
Šef pravnog tima Saša Obradović istakao je juče da je Srbija dostavila dovoljno dokaza da operacija "Oluja" koju su izveli hrvatski državni organi ispunjava sve elemente krivičnog dela genocida, kao i da je Hrvatska prekršila svoje obaveze iz Konvencije o sprečavanju genocida.

"Izjava predsednika Hrvatske Franje Tudjmana na Brionima od 31. jula 1995. kada je napravljen plan za Oluju sa hvatskim vojnim vhrom moze da posluži kao dokaz postojanja namere da se uništi deo Srpske nacionalne i etničke grupacije koja je živela u Krajini, u delovima koje su štitle snage Ujedinjenih nacija", rekao je Obradović.

Predstavljajući protivtužbu Srbije pred 17 sudija MSP-a Obradović je napomeuo da je postojanje genocidne namere Hrvatske potkrepljeno je i mnogim drugim aktivnostima, posebno intenzivnim zločinačkim aktima protiv Krjajiških Srba tokom i posle operacije "Oluja".

Prema njegovim rečima, Srbija ima legitimni interes da zahteva pravdu za žrtve i izbeglice iz Srpske Krajine od kojih je više od 150.000 našlo zaklon na njenoj teritoriji, od kog broja je jedna trećina uzela i njeno državljanstvo.

Pored obrazlaganja niza dokaza, Obradović je sudu predstavio i podatke Veritasa, prema kojima je u operaciji Oluja i po njenom zavrsetku, ubijeno je 1.719 Srba. Prema izvestaju UN, proterano oko 200.000 ljudi, dodao je šef srpskog pravnog tima.

U završnom odgovoru na Hrvatsku tužbu protiv Srbije za genocid u Hrvatskoj od 1991. do 1995. godine, Obradović je istakao da nema dokaza da su politicke ideje opozicionog lidera Vojislava Šešelja u sebi sadrzale genocidnu nameru, kao i da Hrvatska pokušava da ih imputira rukovodstvu Srbije u vreme rasprada bivše Jugovalvije.

"Hrvatska pokušava da izjednači Šešeljev ideološki koncept sa proklamovanim ciljem bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića da svi Srbi treba da žive u jednoj državi", rekao je Obradović i podsetio da ni Milošević niti bilo ko iz SPS-a nikada nije spomenuo ono što je šešelj priželjkivao - za granice Srbije -Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica.

Obradović je na početku izlaganja srpskog pravnog tima u ponedeljak naveo da od samog početka spora, hrvatska tužba protiv Srbije podneta sudu u vreme NATO bombardovanja izgleda cinično, jer su Srbi žrtve genocida u Hrvatskoj od 1991. do 1995. godine, iako je i dosta Hrvata propatilo tokom konflikta, izrazivši tom prilikom i žaljenje za sve žrtve.

Usmena rasprava, koja je počela 3. marta izlaganjem hrvatskog pravnog tima, biće zaključena 1. aprila, pošto će od 20. marta uslediti druga rudna prezentovanja argumenata sudu oba pravna tima.

To je završnica spora koji je počeo još 1999. godine podnošenjem hrvatske tužbe Medjunarodnom sudu pravde protiv Srbije.

Hrvatska, predvodjena tadašnjim predsednikom Franjom Tudjmanom, je 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred MSP protiv tadašnje SRJ zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine.

Srbija je odgovorila kontratužbom koja se zasniva na istom činjeničnom i pravnom osnovu na kome je podneta hrvatska tužba, odnosno na Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

Kako nijedna od strana u sporu nije podnela odštetni zahtev prema drugoj državi, sud se tim pitanjem neće ni baviti.

Sud će utvrdjivati da li su Hrvatska, odnosno Srbija, kao države prekršile Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, odnosno izvršile genocid na teritoriji Hrvatske u periodu koji je obuhvaćen tužbom i kontratužbom od 1991. do 1995. godine.

Tek ukoliko presudom bude utvrdjeno da je postojala odgovornost pojedine države za genocid, moglo bi da se pokrene i pitanje naknade štete.

Konačna presuda, na koju ne postoji pravo žalbe, prema očekivanju stručnjaka, mogla bi da bude javno objavljena do kraja ove ili početkom 2015. godine i biće obavezujuća za obe države.

Izvor: B92
Foto: Beta/AP

Arhiva vesti