O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Razlika između naprednjaka i demokrata u okviru statističke ...
01. Maj 2012. godine
Tesno je na vrhu, veoma. No, i da nije ovoliko tesno, zna se već poodavno da će buduću vlast formirati ili demokrate ili naprednjaci, zavisno od toga ko će od njih napraviti jaču koaliciju.
Za potrebe lista Danas, agencija Plum Mark je sprovela telefonsku anketu o izbornim preferencijama građana, u periodu između 26 i 29. aprila, na uzorku od 1. 200 ispitanika.

Gledano u celini, 384 ispitanika nije znalo ili nije htelo da kaže za koga će glasati, a 816 je navelo ime stranke kojoj će dati glas na parlamentarnim izborima.
Kada tih 816 ispitanika uzmemo kao bazu u odnosu na koju računamo procente glasova, onda nalazimo da naprednjaci i demokrate imaju podjednak broj glasova - po 22 posto. SPS dobija 14 posto, Preokret 10 posto, a po 8 posto: radikali, DSS i URS. Ostalih 11 partija su ispod cenzusa sa ukupno oko 8 posto glasova.

No, ako bi neki građani prihvatili apel naprednjaka, a na neki način i demokrata, da ne rasipaju glasove na male stranke, verovatno bi se u toku preostalih nedelju dana povećao broj onih koji glasaju za naprednjake i demokrate, a smanjio broj izbornih pristalica ostalih stranaka.

Troje od petoro ispitanika (57 posto od ukupnog broja) reklo je da sigurno ili verovatno izlaze na izbore i da pritom znaju kome će dati svoj glas. Dvoje od petoro ispitanika (43 posto) ili ne zna da li će izaći na izbore ili najavljuju apstinenciju ili neće da kaže za koga će da glasa ili ne zna. Verovatno će još neki među njima, ipak, odlučiti da izađu na izbore. Među onima koji sigurno ili verovatno izlaze na izbore svaki osmi još ne zna za koga će da glasa.
Kada gledamo samo one ispitanike koji sigurno ili verovatno izlaze na izbore i pritom znaju za koga će da glasaju, 23 posto je sklono naprednjacima, a 21 posto demokratama (razlika od 2 postotka nalazi se u okviru statističke greške.) Socijalistima svoj glas daje 14 posto ispitanika, za pokret Preokret (LDP) će glasati 11 posto ispitanika, za DSS i za radikale - po 8 posto, a za Ujedinjene regione - 7 posto. Za ostale stranke izjašnjava se 9 posto ispitanika (3 posto za Savez vojvođanskih Mađara, isto toliko će poništiti listić, 2 posto će glasati za Dveri...).

Značajan je nalaz da oko 300.000 građana zna za koga bi glasalo ako bi izašlo na izbore, no oni su neodlučni ili ne znaju da li će izaći. Demokrate bi među njima imali oko 120.000 glasova, a naprednjaci oko 45.000 - pod uslovom da se neodlučni pojave na biralištu.

Na osnovu odgovora na pitanje „Koja stranka ima najviše kapaciteta da rešava najveće probleme u zemlji?“, procenjivali smo uverenost stranačkih pristalica u kapacitete sopstvene stranke. Našli smo da je neznatno više izbornih pristalica naprednjaka uvereno u kapacitete svoje stranke (75 posto) nego demokrata koji su uvereni u kapacitete Demokratske stranke (71 posto).

Međutim, kada smo ispitanicima postavili tri konkretna pitanja vezana za rešavanje pitanja privrede, standarda i zapošljavanja, pitanja borbe protiv kriminala i korupcije i pitanja približavanja Srbije Evropskoj uniji, dobili smo drugačije odgovore. U celom javnom mnjenju demokrate imaju nešto bolji imidž nego naprednjaci, pogotovo u slučaju vrednovanja doprinosa ulasku Srbije u Evropsku uniju. Međutim, na planu obrazloženja vezanosti za stranku za koju će dati ispitanik glasati, blagu prednost imaju naprednjaci u dva od tri slučaja, a demokrate u jednom od tri slučaja.

Kada posmatramo stavove svih ispitanika o kompetentnosti stranaka za rešavanje pomenuta tri pitanja, Demokratsku stranku vidi između 10 i 35 posto ispitanika, a SNS između 6 i 11 posto. Sudeći po ovome, demokrate imaju bolji imidž u javnosti nego što ga imaju naprednjaci. Međutim, kada se posmatra opšta ocena stranaka, vidi se da se sve partije nisko ocenjuju (prosek za 8 relevantnih partija je 2,2 za ocene od jedan do pet), a da su ocene DS i SNS jednake - po 2,4. Od ostalih jedino se izdvaja SPS (zbog visokog rejtinga u borbi protiv kriminala i korupcije).

Inače, dostupna istraživanja javnog mjnenja takođe govore o malim razlikama između dve vodeće partije, s tim što se češće daje prednost naprednjacima. S druge strane, kada je u pitanju cenzus, upitan je status Dveri (češće se navodi da ostaju ispod cenzusa), a donekle i Ujedinjenih regiona (češće se navodi da će preći cenzus).
Zanimljive su indicije koje daje viralna platforma YourReputation (Medijski arhiv Ebart), a koja prognozira uspešnosti „bilo čega“ na netu. Po ovoj proceduri (gledano 30. aprila) demokrate i naprednjaci su gotovo izjednačeni: 32,6 naprednjaci, a 31,6 demokrate.

Ukupno uzev, prema stanju na nedelju dana pre izbora, lista „Pokrenimo Srbiju - Tomislav Nikolić“ ima blagu prednost nad listom „Izbor za bolji život - Boris Tadić“.

Sutra: Rejtinzi kandidata za predsednika Srbije

Važno je da naglasim da su podaci za ovo istraživanje prikupljani telefonom i da ih treba prihvatati s rezervom koja važi za sve telefonske ankete. One su nedovoljno pouzdane, iako danas u Srbiji telefone ima 87 posto domaćinstava (podatak RSZ). Problem je, međutim, visoka stopa odbijanja ankete, i kod nas i u svetu, pogotovo kada je reč o političkim i drugim osetljivim pitanjima. Stoga, nalaze telefonskih anketa treba prihvatati samo kao indicije.

S. Mihailović

Izvor: Danas, Grafika: Danas

Arhiva vesti