O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
"Srbija je skupo plaćala Kosovo"
08. Decembar 2014. godine
Izvor: Večernje novosti Beograd -- Najave Prištine da će tražiti ratnu odštetu, kao i materijalna dobra i srpsku kulturnu baštinu ne bi trebalo da budu iznenađenje, kaže sociolog Slobodan Vuković
"Reč o je kontinuitetu politike od 1918. godine do danas u kojoj se kosmetsko pitanje upotrebljava za urušavanje Srbije, političko i ekonomsko", kaže dr Slobodan Vuković, autor knjige "Srpsko društvo i ekonomija 1918-1992.“, u kome na lak i razumljiv način predstavlja ekonomsko-političku dramu Srbije u vreme dve Jugoslavije.

"Istorijski su za taj proces presudna ujedinjenja u zajedničke države i komunizam. Kad isključimo emocije i pogledamo brojke, Srbija je skupo, a na svoju štetu, plaćala civilizovanje i modernizaciju zabačene feudalne osmanske provincije koju je oslobodila 1912. godine".

Na KiM su posle Velikog rata još vladali turski feudalni odnosi, krajnja zaostalost, bez infrastrukture, škola, zdravstvenih institucija, bilo čega što znači evropsku civilizaciju.

"Ipak, Srbija je sve to mukotrpno gradila", navodi dr Vuković. "Podignut je ogroman zajam da bi se otkupila zemlja i podelila starosedocima svih nacija koji su bili u poluropskom statusu čifčija na zemlji begova veleposednika, kao i kolonistima".

Sagovornik Novosti podseća da je u SFR Jugoslaviji postojao Fond za razvoj nerazvijenih područja (kasnije republika BiH, Makedonije, Crne Gore i pokrajine KiM), koji je najvećim delom punila Srbija.

"To nije sve. Polovinu svoje neto akumulacije, odnosno onog što je godišnje zarađivala, Srbija je takođe morala da daje za Kosovo i Metohiju", navodi Vuković. "Precizno, od ukupnih sredstava koje je dobijalo Kosovo i Metohija, četiri petine poticale su iz Srbije. To je rađeno bez obzira na činjenicu da su mnoge njene opštine, naročito na jugu centralne Srbije, bile ispod nivoa nerazvijenih republika i KiM. Pokrajina je bila najskuplja srpska investicija. Za jedan dinar zarade na Kosmetu bilo je potrebno uložiti dvostruko više nego na bilo kom drugom mestu u Jugoslaviji".

Statistički, u državnom vlasništvu Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije i danas je oko 24.500 hektara poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta. Državne zgrade imaju površinu od 1,24 miliona kvadratnih metara, poslovne 145.000, a stambene 25.000 kvadrata. Objekti posebne namene prostiru se na 4.000, a građevinski na 750.000 metara kvadratnih. Vrednost ovih objekata je ogromna, a ipak prava sitnica u odnosu na elektroenergetske i infrastrukturne objekte koje su izgradili Srbija i njena preduzeća.

"Osamdesetih godina, osim obaveznog izdvajanja iz privrede, bilo je predviđeno da razvijene republike i pokrajina Vojvodina svake godine na Kosovu izgrade po jednu fabriku", kaže prof dr Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu. "Preduzeća iz Srbije imaju na Kosovu 1.358 objekata, pri čemu samo PTT-u pripada 130, ŽTP-u 55, EPS-u 18, a 45 „Srbijašumama“. Ta imovina se procenjuje na najmanje milijardu dolara".

On podseća i da je više od 55.000 hektara zemlje na KiM u tapijskom vlasništvu Srba.

"Sa Kosova i Metohije je posle 1999. godine izbeglo više od 30.000 srpskih porodica, a vrednost imovine koju su ostavile je najmanje četiri milijarde dolara", priča prof. dr Savić. "Srbija po osnovu imovine svojih građana i preduzeća, sredstava uplaćenih bivšem Fondu za kreditiranje bržeg razvoja nedovoljno razvijenih i kosovskog spoljnog duga, mora da potražuje najmanje 11,6 milijardi dolara. Kolika su to potraživanja, pokazuje podatak da se kosovski bruto-društveni proizvod procenjuje na dve i po milijarde dolara".


yOn naglašava da je Unmik godinama preko Kosovske poverilačke agencije (KPA) rasprodavao srpsku imovinu, bez ikakvog znanja i učešća samih vlasnika.

"Suprotno evropskim standardima o privatizaciji, KPA formira nova preduzeća, na koja prenosi imovinu, dok obaveze ostaju ranijim vlasnicima", naglašava Savić. "Imovina tih novoformiranih preduzeća se prodaje u viđenom stanju, bez preciznog utvrđivanja njene vrednosti i vlasnika. Prihodi od privatizacije odlaze u kosovski budžet. Samo mali broj radnika privatizovanih preduzeća, koje odabere Kosovska poverilačka agencija, stiče pravo da učestvuje u raspodeli 20 odsto ostvarenog privatizacionog prihoda. Uz saglasnost "međunarodne zajednice“, KPA nezakonito rasprodaje srpsku imovinu".

Prema podacima Kancelarije za KiM, za 545 društvenih preduzeća koja su privatizovana do 31. marta 2010. godine, u prištinski privatizacioni fond do tog datuma prikupljeno je više od 460 miliona evra.

"Očigledno je da Zapad, kome je privatno vlasništvo svetinja, u slučaju Srbije pokazuje dvostruke standarde", smatra prof. dr Savić. "Ipak, to nije smelo da pokoleba naše vlade od 1999. godine da naprave precizan spisak srpske imovine i državno telo čiji bi zadatak bio isključivo da se uporno bori za nju".
Kušner zauzeo Trepču

Vrednost objekata "Elektroprivrede Srbije“, kopova, elektrana i distributivne mreže na teritoriji KiM procenjuju se na više od tri milijarde dolara. Tu imovinu je uzurpirala Kosovska energetska korporacija - KEK, zbog čega EPS gubi 168.000.000 evra prihoda godišnje.

Nelegitimno Unmikovo Telekomunikaciono regulatorno telo (TRA) je 2006. godine protivzakonito isključilo i uništilo bazne stanice i drugu telekomunikacionu opremu "Telekoma Srbija“. Po računici iz 2013. godine, šteta koju je "Telekom Srbija“ zbog toga pretrpeo iznosi oko 1,4 milijarde dolara.

"Železnicama Srbije“ su uzurpirani objekti vredni nekoliko stotina miliona evra. Priština je prodala 75 odsto akcija "Pošte“ i "Telekoma Kosova“ (PTK) koji ima više od 1,2 miliona korisnika za 277 miliona evra. Kupac je konzorcijum nemačkog "Aksos kapitala“ i britanskog "Nadžafi kompanis“, čije je sedište u - SAD, u gradu Finiksu.

Rudarsko-hemijsko-metalurški kombinat "Trepča“ je primer kako su se otimala srpska preduzeća na KiM. Bernar Kušner, tadašnji šef Unmika je 14. avgusta 2000. godine poslao nekoliko hiljada vojnika Kfora da zauzmu prostor kombinata i topionicu u Zvečanu, a kombinat je registrovao kao novi privredni subjekt. Unmik je 2002. godine upravljanje nad "Trepčom“ delegirao na svoju agenciju KPA (Kosovska poverilačka agencija) koja gazduje prihodima iz rudnika do 2006. godine. Kosovska agencija za privatizaciju je 2009. preregistrovala kombinat na novu adresu u južnoj Mitrovici. U Srbiji je Holding "Rudarsko-metalurško-hemijski kombinat Trepča a. d. Zvečan u restrukturiranju“ registrovan kod Agencije za privredne registre tek 25. jula 2012. godine.

Izvor: B92
Foto: B92





Arhiva vesti