O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Fejsbuk revolucija u buretu baruta
11. April 2011. godine
Da li je u Srbiji moguće okupiti 50.000 građana pozivom preko društvene mreže kao u okruženju i na Bliskom istoku
„Fejsbuk protest” pod nazivom „Četvrti april, omladina uzvrća udarac” održan prošle nedelje na Trgu Republike u Beogradu nije okupio 3.000 mladih koliko ih se oglasilo da će doći, već desetak puta manje. Organizatori protesta su ostali anonimni, insistirajući da nemaju veze ni sa jednom strankom. Povod okupljanja je duboka kriza koja je pogodila mlade i nezaposlene, one koji imaju nesiguran posao i kojima je oteta šansa za kvalitetno obrazovanje i bolju budućnost, kako su obrazložili.

Poruke za dolazak na proteste nisu pomogle ni u Hrvatskoj. Samo 75 građana i nekoliko slučajnih prolaznika bilo je na performansu „Ostavka” održanom u Zagrebu. Hrvatski mediji podsećaju da je ne tako davno bilo i 10.000 ljudi i zaključuju da žar jenjava i da građani ne protestuju jer sumnjaju u promene.

Prema nekim istraživanjima u Srbiji ima preko dva miliona naloga za društvene mreže, a u tekstu sa portala Medijske dokumentacije Ebart, kaže se da je okupljanje mladeži u Beogradu delovalo prilično deklarativno: „To što su zastave i parole obojili skup anarhosindikalnim porukama ima malo veze sa stvarnošću. Građani Srbije su, izgleda, podjednako nezadovoljni aktivnošću i vlasti i opozicije da bi izašli na ulicu kao u Egiptu nošeni pozivima preko Tvitera ili Fejsbuka”, kaže se u tom tekstu.

Postojanje snažne opozicije, začudo – navodi se dalje da u tom tekstu – mnogo više ograničava politički uticaj društvenih mreža od tajnih službi. Jer, svaka ozbiljno organizovana opozicija računa da osvoji vlast na izborima a ne na ulici.” Dalibor Petrović, sociolog, kaže da je Fejsbuk sredstvo, odnosno lakši način organizovanja. „On je specifičan jer se preko njega lakše može koordinisati, pošto su mediji u nekim zemljama kontrolisani. Fejsbuk nema uredništvo i informacija je dostupna svima, ali mora da se vidi i onda se uvećava kao grudva snega kada pada niz breg.” Petrović misli da problem nije bio to što neko treba da „potegne neki put”. „Imamo mnogo različitih protesta i važno je kome se ova grupa obratila. Nije bila efikasna kao što je to bilo u Egiptu, Libanu ili Tunisu. Iz tih zemalja su do nas došle prave slike sa protesta i obični ljudi su bili izveštači zahvaljujući Fejsbuku.”

Stručnjak za sociologiju komunikacije kaže da Fejsbuk ne može da inicira promene u društvu jer je to alat a ne ključ. „Fejsbuk je sredstvo za organizovanje i ako problem nije gorući teško će pomoći. Ali, ako je problem gorući može biti okidač uz još neku akciju. Preko njega se mogu plasirati informacije naročito u društvima gde je to nemoguće preko medija. To je proces koji se neće zaustaviti.”

Milan Nikolić, sociolog, kaže da se „Fejsbuku kao novom načinu komunikacije daje previše značaja. Važnija je socijalna energija i potencijal. U nekim arapskim zemljama, Hrvatskoj i Crnoj Gori protesti su organizovani preko Fejsbuka. Ako je grupa ozbiljna i sms-om poruke mogu da se šalju na više adresa.”

Nikolić objašnjava da su važni elementi kakva socijalna energija stoji iza toga, koji je socijalni profil grupe, kakve ideje plasiraju i kolika je disciplina. „Prenošenje informacija nije najvažnije. Tome se posvećuje velika pažnja. U zemlji jeste veliko socijalno nezadovoljstvo, a ovo je uski sloj mladih ljudi koji ide na društvene mreže. Njihov socijalni naboj je mali. Istina je da je mnogo nezaposlenih, pitanje je koliko radno sposobnih ima posao, perspektiva je takva da se ne vidi svetlo na kraju tunela, a EU je na dugom štapu. Mladi nisu za izbore iako ne misle da je vlast dobra, ali misle da će doći još gori. Vlada nezadovoljstvo i konfuzija. Bure baruta postoji, ali ne znamo odakle će da stigne iskra.”

Srđa Popović, predavač na FPN- u i direktor Centra za primenjenu nenasilnu akciju, smatra da Fejsbuk ima svoje prednosti i mane. Kao učesnik „Otpora” on podseća kako su 24. septembra 2000. godine slali poruke preko mobilnih telefona. „Ima tri razloga zbog kojih su novi mediji interesantni. Prvi je što stvari čine bržim i jevtinijim. Ranije se pozivalo fiksnim telefonima i lepili su se plakati. Drugi razlog je što umanjuje uticaj državnih medija, što je važno, jer su u nekim zemljama mediji kontrolisani. Nama je trebalo sedam godina da se oslobodi Studio B. I treći razlog je što se brže uči. Sada je priručnik za demonstracije na internetu.”

Popović kaže da ljudi koji ove proteste nazivaju Fejsbuk protestima greše. „I ’Otpor‘ je bio bez vidljivog vođe, ali ako nemaš vođu moraju postojati elementi grupnog identiteta, kao što je to imao hipi pokret ili pokret za slobodnu ljubav. Ekolozi se sada prepoznaju po kolima koja voze i po tome što neće da uzmu kese po samoposlugama. Lideri su izvikani u Srbiji i zato se pravi grupni indentitet. Tako je Mubaraku uzeta država.”

Popović podseća da je akcija oko platana na Bulevaru kralja Aleksandra počela na Fejsbuku i da su brzo sledili performansi, sastanci, akcije. Da nije tako bilo, da je cela priča ostala samo na Fejsbuku priča o platanima bi bila ignorisana. Popovićev zaključak glasi: „Fejsbuk je vrlo udoban za pokazivanje političkog stava. On jeste jako koristan u zatvorenim društvima. Ali, kod nas ne može da se napravi Fejsbuk grupa i da 50.000 ljudi izađe na ulicu”. 

Hrvatsko iskustvo

Filip Erceg je u časopisu „Novi plamen” analizirajući iskustvo hrvatske Fejsbuk „revolucije“ zaključio:
• protest je započelo dvoje-troje ljudi, narastao je na 10.000 i splasnuo na desetak
• niko nije uspeo da postane lider protesta iako je Igor Pernar uradio sve da bi to bio
• protest su koristile sasvim različite grupe: navijači, ratni veterani, opozicija...
• jedini zajednički cilj protesta jeste rušenje vlasti HDZ-a
• anarhistički stav protestanata sprečava efikasnost demonstracija
• Fejsbuk protesti mogu biti uspešni ako imaju potpuno jasan program i štab koji će usmeravati proteste

I. Anojčić

Izvor: Politika
Arhiva vesti