O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Kad su Romi prestali da budu Cigani
20. Maj 2013. godine
Uvek me je zanimalo kako neko zaradi pogrdan a neko lep nadimak. Deca se ne rađaju sa nadimcima. Dobijaju ih ili kao bebe od svojih najbližih ili na ulici ili školi od svojih vršnjaka. Protiv nadimka se, kažu, ne treba boriti. Nadimak se prilepi za ličnost i ona ga nosi i kad nema nikoga ko se seća kako je nadimak nastao. Nadimak je beleg iz nekakvog paralel...
Ako ne možemo da otkrijemo misteriju stvaranja nadimaka verujem da možemo da razumemo način, i potrebu, da se čitavi narodi ili etničke skupine svrstavaju pod imenima i izrazima koji ih vređaju ili omalovažavaju. Istorija ljudske civilizacije povezana je sa položajem čitavih društvenih grupa, naroda i rasa. Biti gospodar, barbarin, rob, pripadnik najniže kaste ili izabrane, vernik progonjene ili vladajuće religije, sve je to deo naše zajedničke, često tragične, istorije. 

Položaj Roma u savremenom svetu počeo je da dolazi u centar pažnje više decenija posle Drugog svetskog rata kada su Romi, zajedno sa Jevrejima, bili izabrana etnička skupina koja je bila predviđena za uništenje. Jevreji su se potrudili da istina o holokaustu postane deo opšteg pamćenja. U nekim evropskim zemljama je negiranje holokausta postalo krivično delo upravo zbog toga jer je cilj da savremene generacije, a posebno mladi ljudi, postanu svesni razmera zločina koje su nacisti počinili tokom poslednjeg svetskog rata. 
Put do ravnopravnosti i borba protiv svih vrsta diskriminacija Roma nije ni malo jednostavan. Toliko je stereotipa i laži, da ne pominjemo govor mržnje o Romima,  bilo nagomilano u 19. i 20. veku da bilo neophodno da se učine istinski napori u obrazovanju, kulturi i medijima kako bi stvari počele da se menjaju. Put do ravnopravnosti, naravno, vodi i preko politike. Možemo danas slobodno da ustvrdimo da je do boljeg položaja Roma u medijima došlo pre svega zahvaljujući povećanom aktivizmom samih Roma u političkom životu Srbije. Onog časa kada su političari shvatili da su glasovi Roma na, prilično čestim, izborima u Srbiji itekako značajni, počeo je i da se menja način i ton kako su se mediji odnosili prema Romima. 

 Priča o političko korektnosti u Srbiji nikada nije bila ozbiljno primljena. Uvek je postojala snažna rezerva prema tome kao odrazu američkog i zapadnog uticaja, nekoj vrsti posredne ideološke strategije u globalnom „pokoravanju“. Posebno snažan otpor prema ideji političke korektnosti vezan je za LBGT teme. U odnosu na Rome mediji su, međutim, relativno brzo počeli da koriste izraz Rom umesto Ciganin. Povremeno se u javnosti mogao čuti argument da i Romi sami sebe nazivaju „Ciganima“, baš kao što i Albanci sebe nazivaju „Šiptarima“. Ta vrsta argumentacija je, naravno, besmislena jer upotreba imena za jednu društvenu skupinu unutar nje same  i izvan nje imaju sasvim drugo značenje.  (Slično kao što šaljive nadimke koje koristimo u uskom porodičnom okruženju ne upotrebljavamo izvan njega.) 

 To da se ljudi ne „prozivaju“ po svojoj etničkoj, verskoj, političkoj ili rasnoj pripadnosti stvar je koliko političke korektnosti toliko i elementarne pristojnosti. Ovde, međutim, nije samo reč o nazivima nego i o sadržaju i temama. Ukoliko su neke teme, pa i sadržaji, unapred rezervisani za pripadnike određene društvene grupe, jasno je da se time sužava i prostor u kojem oni deluju. Ukoliko su Romi samo tema u rubrikama kriminala i  zabave onda je to svojevrsni pokazatelj njihovog mesta u društvu. Kad je reč o socijalnim temama jedna stvar bi trebalo da bude jasna, a to je da u Srbiji nisu samo Romi siromašni. Tema siromaštva zajednička je, na žalost, za stotine hiljada ljudi iz raznih etničkih i društvenih grupa. To da i siromašni građani ove zemlje imaju sva prava kao i oni koji su dobrostojeći izgleda da je i dalje potrebno da se objašnjava.

 Uloga i odgovornost medija u ovom poslu je  ogromna. Verujemo da će analiza i primeri koje smo pronašli pomoći i novinarima ali i romskim organizacijama koje se bore za ravnopravnost u ovom društvu pomoći da pronađu najbolji put za sve. Jer, od odbrane prava na punu ravnopravnost i od podrške cele zajednice da Romi postanu punopravni građani ove zemlje, zavisi i kakav će biti put za sve građane Srbije.

(Uvod iz publikacije "Kako do drugačije slike o Romima u medijima" u izdanju Centra za slobodne izbore i demokratiju)

V. Ćurgus Kazimir
Arhiva vesti