|
|
|
16 godina od NATO bombardovanja24. Mart 2015. godineBeograd -- Danas se navršava 16 godina od početka vazdušnih napada NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ).
 Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama iz različitih izvora, poginulo između 1.200 i 4.000 ljudi.
U bombardovanjima, koja su bez prekida trajala 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture...
Napad na Srbiju, odnosno SRJ, izvršen je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, što je bio presedan.
Naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana.
Klark je kasnije, u knjizi "Moderno ratovanje", napisao da je planiranje vazdušne operacije NATO protiv SRJ "sredinom juna 1998. već uveliko bilo u toku" i da je završeno krajem avgusta te godine.
SRJ je napadnuta kao navodni krivac za humanitarnu katastrofu na Kosovu i Metohiji (neposredni povod bili su događaji u Račku) i neuspeh pregovora o budućem statusu pokrajine koji su vođeni u Rambujeu i Parizu .
Nakon što je Skupština Srbije potvrdila da ne prihvata odluku o stranim trupama na svojoj teritoriji i predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 časova započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više mesta u Srbiji i Crnoj Gori.
Devetnaest zemalja alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji.
Najpre su gađani protivvazdušušna odbrana i drugi objekti Vojske Jugoslavije, i to u Prištini, Batajnici, Rakovici (Straževica), Mladenovcu i drugde.
Prema proceni Vlade Srbije u bombardovanju je poginulo najmanje 2.500 ljudi, od kojih 89 dece (prema pojedinim izvorima ukupan broj poginulih bio je gotovo 4.000), a ranjeno je i povređeno više od 12.500 osoba.
Nedavno objavljeni zvanični podaci Ministarstva odbrane Srbije govore o 1.008 ubijenih vojnika i policajaca.
Ukupna materijalna šteta procenjena je tada na 100 milijardi dolara. Ratni gubici NATO u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjenii.
Tadašnje vlasti u Beogradu su tvrdile da je oboreno više desetina letelica, što nikada nije potvrđeno. Ruska agencija APN objavila je da je NATO izgubio preko 400 vojnika i preko 60 letelica, dok je američki predsednik Bil Klinton naveo u govoru 10. juna 1999. godine da NATO nije pretrpeo "nikakve žrtve".
U Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu čuvaju se ostaci srušenih aviona F-117, F-16, bespilotnih letelica, krstarećih projektila...
Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada nije našao na meti.
U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga.
Oštećeno je i 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.
Tokom agresije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.
NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 "kasetnih bombi", od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno je više stotina, i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.
Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO su prvi put upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.
Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.
Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna 1999. izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili pali su na području sela Kololeč (nedaleko od Kosovske Kamenice), u 13.30 sati.
Tog dana Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, a u pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i obezbede povratak izbeglih dok se ne definiše širok autonomni status.
Komemorativni skupovi širom zemlje
U Srbiji će komemorativnim skupovima i polaganjem venaca i cveća na spomenike biti obeleženo 16 godina od početka napada NATO na SR Jugoslaviju 1999. godine.
Povodom 24. marta, Dana sećanja na žrtve bombardovanja, vence će na spomenicima vojnim i civilnim žrtvama položiti predstavnici državne vlasti, Vojske, lokalnih vlasti, udruženja...
Po najavi Skupštine Grada Beograda, centralni komemorativni skup biće u 19.50 sati kod zgrade bivšeg Generalštaba Vojske Srbije u Beogradu, na uglu Nemanjine i Ulice Kneza Miloša. Ta zgrada, teško ostećena bombardovanjem, nije obnovljena do danas.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položiće venac na Spomenik žrtvama NATO bombardovanja u Aleksincu.
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće obeležavanju godišnjice početka NATO agresije kod zgrade Generalštaba VS.
Na brdu Straževica u beogradskoj opštini Rakovica, vence će položiti predstavnici Vlade, Vojske, Grada Beograda, Opštine i udruženja boraca.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Aleksandar Vulin položiće u beogradskom parku Tašmajdan venac na spomenik deci poginuloj tokom NATO bombarodavnja.
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali prisustvovaće sutra obeležavanju 16 godina od početka NATO bombardovanja Beograda i Srbije i položiti venac na mesto stradanja vojnika Gardijske brigade i pacijenata KBC "Dragiša Mišović".
U znak sećanja na nastradale u NATO bombardovanju, vence će položiti i porodice poginulih gardista i pacijenata, predstavnici Gardijske brigade i KBC "Dragiša Mišović", saopšteno je iz Gradske uprave.
Zamenica predsednika Skupštine grada Beograda, Andrea Radulović položiće venac na Spomenik žrtvama rata i braniocima otadžbine od 1990-1999. godine na Savskom trgu, a zamenik gradonačelnika Andreja Mladenović na spomen-obeležje "Zašto" u Tašmajdanskom parku.
Demokratska stranka Srbije organizovaće ispred Ministarstva odbrane i Ministarstva spoljnih poslova akciju "Nikad u NATO", uz proglas o nepristajanju na ugovor Srbije sa NATO i uz zahtev za raspisivanje referenduma o Individualnom partnerskom akcionom planu sa NATO.
Ispred srušene zgrade Generalštaba novinarima će govoriti i predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj.
Izvor: B92
Foto: Tanjug
|
|
Arhiva vesti
|
