O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
"Gde god je rat tu su i Balkanci"
17. April 2015. godine
Gde god postoje sukobi, borci iz zemalja zapadnog Balkana su u ratu iako su to vlade njihovih država zabranile, piše “Ekonomist”.
Kako se navodi, brojke su male, ali je uticaj Balkanaca relativno veliki na stranim bojištima.

“Pravoslavni Srbi su se pridružili proruskim pobunjenicima u Ukrajini, dok se katolici Hrvati bore na ukrajinskoj strani. Pored toga, muslimani Albanci, Bošnjaci i muslimani iz Sandžaka otišli su da se bore u Iraku i Siriji”, navodi se u tekstu.

Svi oni su slali poruke i pozdrave jedni drugima preko interneta. Prošlog meseca dva Hrvata su na snimku sa Jutjuba poručili njihovim srpskim “prijateljima” da se nadaju da će se uskoro sresti.

Kako se ističe, za Srbe i Hrvate ovaj rat je replika njihovog sukoba iz 90-ih i avantura.

“Srbi su nedavno u istočnoj Ukrajini bili preokupirani internim sukobima pa su tako Radomira Počuču, nekadašnjeg portparola u Ministarstvu unutrašnjih poslova uhapsili drugi srpski borci. On je ponižen slikama na Fejsbuku na kojim a se vidi vezan sa povezom preko očiju dok nosi majicu na kojoj je srpska zastava i moto ‘Srpska čast’”, ističe “Ekonomist”.

Osim toga, kako se navodi, mnogi Srbi su se priključili ekstremnim nacionalističkim grupama. Oni preziru svoju vladu, mrze Evropsku uniju i protiv su ulaska Srbije u NATO. Veruju da se bore u hrišćanskoj borbi. U tome su slični Hrvatima koji su se priključili ukrajinskom Azov bataljonu, jedinici ozloglašenog po neonacističkim simbolima koja privlači volontere širom Evrope.

Kako ističe poljski stručnjak Kacper Rekavek, iako dobijaju veliki pažnju relativno je mali broj stranaca koji se bore u Ukrajini, ako se u to ne računaju Rusi.

Prema njegovim rečima, oko 300 boraca je učestvovalo u borbama sa obe strane.

“Međutim, Srbi su sa 100 boraca na strani pobunjenika jedna od najvećih grupa stranaca u istočnoj Ukrajini. Sa druge strane Hrvata ima oko 25 i oni su treća grupa stranaca po veličini”, navodi se u tekstu.

U Siriji i Iraku, kako se navodi, brojke su mnogo veće. Špen Kursani, autor izveštaja o ljudima sa Kosova koji se tamo bore kaže da ih ima 232. Osim toga, bori se i 330 Bošnjaka, 90 Albanaca, 70 Srba i 12 Makedonaca.

Lider Albanaca među borcima Islamske Države je Lavdrim Muhakseri koji je, kako istiše Kursani, opsednut svojom popularnošću na društvenim mrežama. Inače, Muhakseri na jednom od snimaka ID-a odrubljuje glavu Iračkom zarobljeniku.

Kursani je osim toga, kako piše “Ekonomist”, otkrio da ukoliko se broj džihadista posmatra po procentu zemalja, Kosovo je na vrhu liste od 22 zemlje, Bosna je druga, a Albanija četvrta.

Prema Kursanijevim rečima, većina ljudi sa Kosova koji se bore u Siriji su slabije obrazovani i dolaze sa ruralnih područja, dok skoro dve petine njih ima krivični dosije.

Kako ističe, oko tridesetak njih je ubijeno u borbama. Suprotno popularnom verovanju za koje je kriv saudijski uticaj, Kursani nalazi da su borci sa Kosova motivisani Takfiri ideologijom, koju su Albanci iz Makedonije proširili po Kosovu. Oni su je, kako se navodi, primili iz Egipta.

Većina boraca će se suočiti sa hapšenjem kad se vrate (osim u Hrvatskoj gde borbe u inostranstvu nisu nezakonite), pa je to možda razlog zbog kojeg sve manje ljudi sa ovih prostora ide u rat, ističe “Ekonomist”.

“Vlade na Balkanu ne žele ni ekstremene nacionaliste ni nasilne islamiste da prave nevolje. Međutim, postoji i nešto protiv čega Balkan stoji ujedinjenjen: liberalizam i Zapad”, zaključuje se u tekstu.

Izvor: B92
Foto: Beta, AP
Arhiva vesti