O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Slučaj "Karadžić" – brojevi, datumi, činjenice
24. Mart 2016. godine
Posle 497 sudskih dana, proces pred Haškim tribunalom koji se vodi protiv bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića dobiće epilog danas popodne.
Međunarodni sud za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji je protiv jednog od osnivača Srpske demokratske stranke podneo optužnicu za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona ili običaja rata za vreme dok je bio lider bosanskih Srba.

Prvobitna optužnica je podignuta 25.jula 1995. godine, a operativna 14 godina kasnije, pošto je prethodno uhapšen u Beogradu 21. jula 2008. godine, gde se prethodno skrivao koristeći falsifikovana lična dokumenta na ime Dragana Davida Dabića.

Devet dana kasnije prebačen je u zatvorsku jedinicu Haškog tribunala, a 3. marta sledeće godine se pojavio pred Pretresnim većem, na izjašnjavanju o krivici. To je odbio pa je u njegovo ime uneseno da se ne oseća krivim.

Karadžiću je stavljena na teret individualna odgovornost, počinjena kroz učešće u nekoliko udruženih zločinačkih poduhvata, koji su za cilj imali trajno uklanjanje bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa područja u BiH na koja su bosanski Srbi polagali pravo.

Optužen je da je od aprila 1992. do novembra 1995. godine učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu da se pokrene i sprovede kampanja snajperskog delovanja i granatiranja civilnog stanovništva Sarajeva, s ciljem širenja terora među civilima.

U optužnici se navodi da je odgovoran za zločin u Srebrenici, za eliminisanje bosanskih Muslimana, ubijanjem muškaraca i dečaka, kao i prisilnim odvođenjem žena, dece i dela starijih muškaraca iz tog područja.

Karadžić je optužen da je tokom maja i juna učestvovao u kidnapovanju pripadnika misije UN kao talaca, da bi se NATO prisilio da obustavi vazdušne napade na vojne ciljeve bosanskih Srba.

Na kraju, tereti se da je kao nadređeni za zločine navedene u optužnici jer je znao ili imao razloga da zna da se snage pod njegovom kontrolom spremaju da počine zločine ili da su ih već počinili, a nije preduzeo mere da spreči činjene zločina ili da kazni počinioce.

Zločini koji se navode u optužnici uključuju, između ostalih:

    Ubijanje bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata, uključujući ubistvo najmanje 144 osobe u Biljanima (opština Ključ); više od 200 zatočenika u KP domu Foča; oko 150 ljudi u logoru Keraterm (pored Prijedora), i najviše 140 zatvorenika u logoru Sušica (pored Vlasenice).
    Zatočenje hiljada bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata u zatočeničkim objektima u životnim uslovima smišljenim tako da dovedu do njihovog fizičkog uništenja. Navedeni zatočenički objekti uključuju logor Manjača (pored Banja Luke), logore Omarska, Keraterm i Trnopolje (pored Prijedora), KP dom u Foči i logor Batković (pored Bijeljine).
    Ubijanje više od 7,000 muškaraca i dječaka bosanskih Muslimana iz Srebrenice putem organizovanih i situacionih pogubljenja, uključujući ubistvo više od 1,000 muškaraca u jednom velikom skladištu u selu Kravice i pogubljenje još 1,000 muškaraca bosanskih Muslimana pored škole u Orahovcu.
    Bezobzirno razaranje privatne imovine i javnih dobara, uključujući spomenike kulture i sakralne objekte, kao što su brojne džamije širom zemlje.
    Dela ubistva koja su bila deo cilja širenja terora među civilnim stanovništvom Sarajeva sprovođenjem kampanje snajperskog delovanja i granatiranja, u periodu od 12. maja 1992. do novembra 1995. Takva dela uključuju granatiranje pijace “Markale” 5. februara 1994., kada je poginulo 66, a ranjeno više od 140 ljudi.

Suđenje

Ukupno 337 svedoka tužilaštva, 248 svedoka odbrane i jedan svedok po pozivu Pretresnog veća učestvovalo je u suđenju koje je počelo 26. oktobra 2009, a okončano završnom rečju nešto manje od pet godina kasnije – 7. oktobra 2014.

Iako se Karadžić pojavio na početku suđenja, 5. novembra 2009. godine nije i Sudsko veće je 14 dana kasnije imenovala Ričarda Harvija za branioca optuženog, po uslovima koje je Žalbeno veće donelo u slučaju Slobodana Miloševića.

Takva odluka je obrazložena odlukom u kojoj se konstatovalo da je optuženi u znatnoj meri i uporno opstruisao pravično i ekspeditivno vođenje suđenja protiv njega.

Od 1. marta 2010. godine, Pretresno veće je Karadžiću dozvolilo da zastupa samog sebe i on je izneo svoju uvodnu reč.

Opomenut je da će mu biti oduzeta prava na samozastupanje, na pomoć dodeljenog tima odbrane, a imenovani branilac preuzeti ulogu dodeljenog branioca ukoliko bude ometao suđenje.

Tužilaštvo je izvodilo dokaze od 13. aprila 2010. do 25. maja 2012. godine, a na Vidovdan je Pretresno veće donelo odluku da odbaci Karadžićev zahtev za oslobađanje po deset tačaka optužnice, ali je prihvaćena žalba na tačku 1 optužnice koja ga je teretila za genocide i ratne zločine od marta do decembra 1992. godine u nekoliko opština u Bosni i Hercegovini.

Žalba Tužilaštva na ovakvu odluku je prihvaćena, poništena je odluka Pretresnog veća i Karadžiću je vraćena tačka 1 optužnice.

Nakon svega toga, Karadžić je počeo iznošenje dokaza 16. oktobra 2012. godine, a taj proces je okončan 1. maja 2014. godine.

Izvor: B92
Foto: Beta/AP
Arhiva vesti