|
|
|
 To se može otegnuti i do kraja pregovora Beograda sa EU, ukoliko Srbija ostane pri stavu da neće menjati zakon koji se odnosi na nadležnost u procesuiranju ratnih zločina i osiguravanje mesta u parlamentu hrvatskoj manjini, navodi ovaj list.
Pritisci na Beograd se neće smanjivati, a poglavlje 23 neće biti zatvoreno sve dok Hrvatska ne bude zadovoljna onim što Srbija bude uradila.
Hoće li otvorena pitanja Beograda i Zagreba biti rešavani bilateralno ili će postati sadržaj poglavlja o pravosuđu i osnovnim pravima zavisi od ostalih država članica EU koje bi teoretski mogle da se saglase da Srbija tokom pregovora mora da ih ispuni ili pak, što je realnije, da ne ometaju Hrvatsku da insistira na tome.
Prema nezvaničnim saznanjima "Danasa", Hrvatska je trenutno jako čvrsta i za sada odoleva pritiscima koji dolaze iz pojedinih zemalja EU. Kako je objašnjeno, za sada se pregovori EU sa Hrvatskom vode na nižim diplomatskim nivoima i pitanje je da li su najvažnije zemlje EU spremne da ulože svoje vreme i da se angažuju oko pritiska na Zagreb.
U Vladi juče novinari "Danasa" nisu dobili odgovor na pitanje hoće li Komitet za proširenje Saveta Evrope u petak raspravljati o poglavlju 23. Kako je navedeno, sve zavisi od toga hoće li Hrvatska imati stav ili ne i kako će situaciju proceniti predsedavajuća Holandija. Odluka bi trebalo da bude doneta narednih dana ili najkasnije početkom juna kako bi sve bilo spremno da zakazivanje međuvladine konferencije do kraja juna na kojoj bi trebalo da budu otvorena nova poglavlja.
Maja Bobić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, za "Danas" kaže da uslovi Hrvatske mogu postati sadržaj poglavlja 23 samo po uslovom da se sa tim saglase sve zemlje članice. Kako podseća, u izveštaju sa skrininga poglavlja 23 nema preporuka koje treba ispuniti a koje koje sadrže uslove o kojima Zagreb govori.
"Prilikom otvaranja poglavlja 23 videće se koja su merila za zatvaranje poglavlja i znaće se da li je EU zahteve Hrvatske prihvatila ili ne. Ukoliko ih nema, onda ti zahtevi ostaju za bilateralno rešavanje. Zahtev da se hrvatskoj manjini omogući zastupljenost u parlamentu nije nešto što EU od nas traži i zato je to bilateralno pitanje, a kada je reč o spornom zakonu analize pokazuju da u EU postoje različite prakse rešavanja tog problema", objašnjava Bobić.
Ona podseća da sa Hrvatskom Srbija ima i nerešeno pitanje državnog razgraničenja koje takođe Zagreb u jednom trenutku može da postavi.
Izvor: B92
|
|
Arhiva vesti
|
