O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Iz Beograda i Zagreba stižu i reakcije na susret zvaničnika dve zemlje. Iako je povod za susret podelio mišljenja, u obe države pozdravljaju "otopljavanje" odnosa. Ipak, očekivanja su da se u rešavanje otvorenih pitanja zaista i krene, kako potpisivanje Deklaracije ne bi bilo "čista simbolika".

Korak napred ka bližim odnosima Beograda i Zagreba ili tek siboličan gest kako bi se preduhitrile nove hrvatske blokade evropskog puta Srbije?

"Mislim da će sa zadovoljstvom biti prihvaćena činjenica da se odnosi Beograda i Zagreba relaksiraju, bar u onoj meri koliko tome jedna deklaracija može doprineti", kaže Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku.

No, susret je otvorio i pitanje - da li dvoje zvaničnika imaju ovlašćenja da na deklaraciju uopšte i stave potpise - bivša hrvatska premijerka Jadranka Kosor za N1 tvrdi - nemaju.

 "Ono što se najavljuje potpisati, ja ne vidim ko bi to mogao realizirati. Dakle, predsednik Republike prema Ustavu Republike Hrvatske nema ovlasti potpisivati međunarodne obveze - to može Vlada, premijer i ministri. U ovom trenutku ovaj susret i te kako puno više koristi Srbiji koja očekuje otvaranje poglavlja i čuli smo da Hrvatska sada ne blokira ništa", kaže Jadranka Kosor, bivša hrvatska premijerka.

A za šefa SDP-a, Zorana Milanovića, susret je, pak, samo "zgodan protokol", kaže, jasno je da politička pozicija Grabar-Kitarović i Vučića nije ista. Ipak, Milanović, pozdravlja nove korake.

"On je pobednik izbora i formiraće Vladu danas ili sutra, ona je predsednica Republike, koja nema ovlašćenja, nikakve provedbene, izvršne. ali ako će to dovesti do toga da odnosi Hrvatske i Srbije budu bolji ili još bolji, ja to mogu samo pozdraviti, ali zna se ko vodi posao i ko donosi odluke!", kaže Zoran Milanović, predsednik SDP-a.

"Istorijski susret"

 Oni koji gledaju susret iz negativnog ugla, ne vide širu sliku - kaže Nenad Đurđević iz Foruma za etničke odnose.

"Pored oviuh pitanja koja su otvorena ili treba da se otvore, a predstavljaju neku vrtsu nesuglasja dve strane, ima dve tačke koje jasno govore mogućnostima saradnje i sagledavaju širu sliku i u Evropi i kako kažu u Deklaraciji i u svetu. Dakle, saradnja iz oblasti terorizma, iz oblasti izbeglica, migracija - to su sve izazovi sa kojima naša društva i naše zemlje, mislim da nisu spremne da se suoče sa njima", kaže Nenad Đurđević iz Foruma za etničke odnose.

"Istorijski susret" - moguće, kaže novinarka Gordana Suša, ali samo imajući u vidu prošlost osoba koje se sastaju. Suša podseća: Zavadili su nas, a sada nas mire...

"Samo da vas podsetim, Josifović i Tadić su prvi doveli do - što se kaže - otopljavanja odnosa između dve države, nažalost to je tako bačeno pod tepih novim tim govorom nerazumavanja da je zato i svaki simbol nove saradnje poželjan za sve građane u obe države", kaže Suša.

I predsednik Samostalne demokratske srpske stranke, Milorad Pupovac kaže da se želi najveća moguća bliskost dva suseda i to baš u trenutku kada su odnosi dveju država na ivici tenzija.

"Reč je srpske institucije u Hrvatskoj, kao što je Srpsko narodno veće, Zajedničko veće opština, ne priznaju, a da im se finansijskim uskretbama želi ograničiti njihova autonomija rada i delovanja. Od 2011. godine zapravo nema prave suradnje uzmeđu Hrvatske i Srbije. I predsednica Grabar-Kitarović i i premijer Vučić su odlučili da se sa tim prekine", kaže Milorad Pupovac, predsednik Samostalne demokrtatske srpske stranke.

"Čista simbolika" ili suštinsko suočavanje sa nerešenim problemima - spisak je tu, realizacija je novi izazov za susede.
Maja Đurić / N1
Arhiva vesti