|
|
|
 To poglavlje se odnosi na spoljnu politiku i bezbednost, a među njima prednjače Nemačka, Velika Britanija i zemlje nekadašnjeg Varšavskog pakta - Češka, Mađarska, Bugarska, Poljska i Rumunija.
Iako je Brisel završio nacrt izveštaja sa skrininga za ovo poglavlje još u januaru, on je i dalje na usaglašavanju kod članica EU, od kojih njih desetak još nije dalo "zeleno svetlo" za usvajanje ovog dokumenta.
Od Srbije se, između ostalog, očekuje da bude mnogo aktivnija u usaglašavanju svoje politike sa EU i da poveća procenat usaglašenosti sa deklaracijama i rezolucijama Brisela prema trećim zemljama, a koji godinama opada.
Tokom prošle i pretprošle godine nismo podržali ukupno 30 dokumenata EU, što je skoro polovina deklaracija koje je Brisel pripremio. U 2015, od 40 dokumenata odbili smo 13, a godinu ranije, od 35 nismo se saglasili sa 17. Primera radi, u 2012. Srbija se od 62 deklaracije Brisela nije usaglasila samo sa jednom, u vezi sa poštovanjem ljudskih prava u Kini.
Prošle godine odbili smo Brisel u svih 10 slučajeva koji su se odnosili na Ukrajinu i Rusiju - od sankcija Moskvi do osude aneksije Krima. Srbija se nije usaglasila ni sa rezolucijama o sankcijama protiv pobunjeničkih vođa samoproglašene Pridnjestrovske Moldavske Republike i restriktivnim merama Zimbabveu i BiH.
Marina Jovićević, v. d. pomoćnika šefa diplomatije za EU, izjavila je da je stav Srbije od početka bio jasan i da zbog Kosova naša zemlja nije u mogućnosti da se usaglašava sa pozicijom EU prema državama poput Rusije i Kine, koje su stalne članice Saveta bezbednosti UN:
“Zato smo u situaciji da je procenat usaglašenosti sada oko 60 odsto, dok je ranije bio i 99 odsto”, kaže Jovićević.
Igor Novaković iz Isak fonda (Centra za međunarodne i bezbednosne poslove) kaže nam da za 2016. još nema preciznih podataka koliko rezolucija EU je Srbija podržala, ali on smatra da će brojke biti na prošlogodišnjem nivou:
“Odugovlačenjem sa procedurom otvaranja poglavlja 31 šalje se jasna poruka Beogradu da se očekuje da se pojača usaglašavanje s politikom EU, posebno oko restriktivnih mera”, navodi Novaković.
Možda najzanimljiviji slučaj neusaglašavanja sa odlukama EU je deklaracija evropske šefice diplomatije Federike Mogerini i generalnog sekretara Saveta Evrope Torbjorna Jaglanda o obeležavanju Svetskog dana protiv smrtne kazne, koju je naša zemlja ukinula. U deklaraciji se direktno osuđuje praksa smrtnih kazni u Belorusiji kao jedinom slučaju na evropskom kontinentu. Osim Srbije, sa izjavom se nisu usaglasile još samo Jermenija, Gruzija i Azerbejdžan.
Izvor: B92
|
|
|
