O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Tito uopšte nije voleo Kastra, niti je Kastro voleo Tita
28. Novembar 2016. godine
Prvi put sam Fidela Kastra video u Njujorku kada je došao s puškom u ruci i morao je da je ostavi u parku pre nego što je uđe u zgradu UN, kaže Budimir Lončar.
Diplomata i poslednji ministar spoljnih poslova Jugaslavije rekao je za hrvatski "Jutarnji list" da je posle često odlazio na Kubu.

Bilo je i oštrih diskusija među nama, dodao je on.

“Kastro je uvek delovao vrlo samouvereno, odavao je utisak nesebičnosti, zračio idealizmom, u to nema sumnje. Ali, osećala se kod njega i stalna težnja za radikalizacijom. Ostavljao je utisak snažne ličnosti koja je tim radikalizmom ugrožavala kompromisni put kakav je svet tražio. Bio je dinamičan političar, ali i autokrata i diktator”, tvrdi bivši diplomata koji se mnogo puta susreo s Kastrom.

“U kontaktima je bio vrlo neposredan, znao je razgovarati tako što vas je u nekim trenucima iz prijateljstva potapšao po ramenu ili uhvatio za ruku, iz njega su zračile emocije i ljudska toplina. Bio je jako zadojen idealizmom i poštenjem pa je posebno pazio da u redovima njegovih ljudi ne bude kriminala i korupcije, bez obzira na to što je delovao na radikalnoj i rizičnoj opciji”, dodao je Lončar.

On otkriva da odnosi Josipa Broza Tita i Fidela Kastra nisu bili baš tako harmonični kako se to u “stara” vremena prikazivalo u javnosti.

Tito mu je zamerao što se mnogo oslonio na Moskvu i nije dopuštao da se Pokret nesvrstanih okrene prema Sovjetskom Savezu.

“Posebno su odnosi bili poremećeni kada se svet 1962. godine našao gotovo pred nuklearnim ratom, a Tito je smatrao da Kastro nije na visini i odgovornosti svetskog igrača. Oštro smo ga kritikovali, a Titu je smetala Kastrova euforičnost i naglašena radikalizacija prema Zapadu. Često je izražavao sumnju hoće li se Kastro držati dogovora, ali je bivša Jugoslavija ipak uvažavala njegov značaj”, objašnjava Lončar.

Seća se i onih dana kad se stvarao Pokret nesvrstanih koji je, između ostalih, pokrenuo i Tito. Tada Kastro nije bio među petoricom osnivača, iako se na početku opredeljivao za politiku izvan blokova.

“Video sam ga u Kairu uoči Beogradske konferencije i sećam se da je nudio da se sastanak Nesvrstanih organizuje u Havani. To nije prošlo jer je Jugoslavija bila najprivlačnija.”

Na prvoj konferenciji Nesvrstanih u Beogradu Fidel Kastro je već pokazivao radikalizam prema Americi, iako još nije ušao u pun zagrljaj Sovjetskog Saveza.

“Kako je hladni rat sve više dobijao na intenzitetu tako su se i odnosi Kube i Amerike zaoštravali, a između Kastra i Rusa približavali. Tako je hladni rat naglasio njegovo komunističko opredeljenje, iako je Kastro bio odgojen u katoličkom ambijentu i kao katolički intelektualac uvek je pokazivao socijalnu osetljivost.”

Budimir Lončar često je Kastru izražavao nezadovoljstvo Nesvrstanih zbog njegovih bliskih odnosa s Moskvom.

“Govorio mi je da i Nesvrstani treba da budu prirodni saveznik Sovjetskog Saveza, a Tito je smatrao da to ugrožava taj pokret. Imali smo zbog toga s njim velike teškoće jer smo hteli da Pokret nesvrstanih bude alternativa hladnom ratu. Za nas koji smo bili ugroženi od SSSR-a to je bilo posebno važno.”

Lončar dodaje da je Kastro, uprkos tim razilaženjima, davao Pokretu nesvrstanih dinamiku.

“Kada sam često odlazio na sastanke s Kastrom u Havanu, uvek sam imao dva osećaja: s jedne strane rvanje oko usmeravanja Pokreta i kubanskog odnosa prema SSSR-u, a s druge zadovoljstvo što su oni uvek među Nesvrstane unosili aktivističku komponentu.”

Iskusni diplomata, koji je bio u mnogim delikatnim misijama širom sveta, seća se i burnih rasprava s Kastrom u vreme kubanske krize kada je Moskva pokušala da stacionira sovjetske nuklearne rakete na Kubi.

“Bili smo na ivici uništenja sveta i tada se u Njujorku dogodio jedan krajnje diplomatski neuobičajen događaj. Bio sam u jugoslovenskoj ambasadi koju je vodio Vlado Popović i oštro smo kritikovali Kastra i događaje na Kubi. Tražilo se da Kubanci i Sovjeti priznaju pokušaj postavljanja nuklearnih raketa i kritikovana je Havana što se igra sa sudbinom sveta. S kubanskim predstavnicima imali smo vrlo oštru diskusiju i nakon toga smo otišli kao posmatrači na zasedanje Saveta bezbednostii. Došlo je do incidenta kada se Vlado Popović digao, došao pred Ruse i na ruskom vikao: ‘Vi lažete, morate reći istinu, svet je ugrožen, neodgovorn stei!”

Nakon brojnih susreta s Fidelom Kastrom Lončar je stekao utisak da je reč o kontroverznoj ličnosti, ali da mu se ne može osporiti harizma.

“Iako je bio determinisan hladnim ratom, izvorno je branio nezavisnost svoje zemlje. Bio je pokretač emancipacije od strane dominacije, idealist. Bez obzira na to što se u praksi taj idealizam znao pretvarati u politiku samo jedne strane, ne uvek dobre i korisne.”

Lončar je svedočio i susretima Tita i Kastra pa je iz prve ruke video da među njima nije postojala toliko dobra komunikacija kakvu je bivši jugoslovenski predsednik imao s drugim svetskim liderima.

"Titu je mnogo toga smetalo, nije mu bio drag ni Kastrov odnos prema glavnim zapadnim akterima, ali uvažavao je njegov značaj i ulogu.”

Poslednje Lončarevo putovanje na Kubu bilo je 2006. kada je Stipe Mesić učestvovao na 14. Samitu Pokreta nesvrstanih u Havani. Amerikanci su tada bili iznervirani tim gestom tadašnjeg hrvatskog predsednika koji je odmah posle Kube sletio u Njujork na zasedanje Generalne skupštine.

“Kastro je već bio bolestan, bili smo samo nekoliko metara od kuće u kojoj je stanovao. Kubanski domaćini su nam tada rekli da mu zdravstveno stanje nije najbolje, ali da još uvek učestvuje u životu zemlje i vodi glavnu reč”, rekao je Lončar za "Jutarnji".

Izvor: B92

Arhiva vesti