24. Januar 2023. godine
Danas

Članovi Radne grupe spore se o mogućim izmenama Zakona o javnom informisanju

BEOGRAD // Da li će tabloidi koji najviše krše Zakon o javnom informisanju i Kodeks novinara Srbije ubuduće moći da učestvuju na državnim i lokalnim konkursima za javno finansiranje, zavisi od novog zakona oko kog se trenutno „lome koplja“. Deo nacrta oko kojeg se spore članovi Radne grupe za izmenu zakona je status Saveta za štampu. Medijska udruženja traže da Savet dobije veća ovlašćenja i da njihove odluke budu obavezujuće kod buduće dodele finansijskih sredstava.

Ukoliko Radna grupa za izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima, koja bi trebalo da završi rad do 10. februara, usvoji ovaj predlog, Informer, Alo, Srpski telegraf i ostali tabloidi koji na dnevnom nivou krše medijske zakone i Kodeks, neće više moći da učestvuju na medijskim konkursima koje finansira država. Da odluke Saveta za štampu dobiju na težini i na ovaj način budu deo zakona, predlog je medijskih udruženja, ali je problem što Radnu grupu čini devet predstavnika iz medijske sfere, dok ih je 11 ispred države. Imajući u vidu da se tabloidi koji najviše krše novinarske zakone sa razlogom zovu (pro)režimskim, pitanje je da li će ovaj zahtev medijskih stručnjaka postati deo legislate. Dr Saša Mirković, član Radne grupe ispred ANEM-a, kaže za Danas da se ulazi u finale procesa izrade Nacrta zakona, nakon čega slede javna rasprava, slanje Nacrta u Brisel i usvajanje zakona u skupštini. „U svakoj od tih faza, moguća je izmena nacrta zakona, čak i ako unutar Radne grupe bude postignut konsenzus u vezi sa ključnim razmimoilaženjima nevladinog sektora i predstavnika vlasti poput budućeg statusa Saveta za štampu. U pogledu Saveta za štampu, čekamo predlog predstavnika resornog ministarstva pošto Koalicija za slobodu medija, ANEM i UNS smatraju da Savet za štampu treba da ima status koji je definisan važećom vladinom Medijskom strategijom“, ukazuje Mirković.

Novinar Nedim Sejdinović smatra da je nerealno očekivati da će se odredba o obavezujućem kriterijumu poštovanja Kodeksa novinara Srbije za dodelu državnih konkursnih sredstava naći u Zakonu o javnom informisanju i medijima, pogotovo odrednica po kojoj će postojeći Savet za štampu biti ekskluzivno telo koje će odlučivati o tome ko krši, i u kojoj meri, a ko ne - etičke norme. - Čak i ako se nađe u nacrtu zakona, očekivati je da će na višim nivoima odlučivanja biti izmenjena. Podsetimo da je jedan od kriterijuma za dodelu sredstava i do sada bilo poštovanje Kodeksa, pa su sredstva, skoro isključivo, dobijali mediji koji do ovog dokumenta ne drže, bar kada je reč o elementarno objektivnom informisanju. Dakle, ako nešto slično i prođe skupštinu, već će biti pronađeni mehanizmi kako će se zakon mimoilaziti - navodi Sejdinović. Zamislimo da se ta odredba i pronađe u zakonu, dodaje naš sagovornik, pa i da se poštuje, „u smislu da bar tabloidna čudovišta ne dobijaju državne novce da zagađuju mentalni prostor i ubijaju društvo“. „Da li će oni prestati da izlaze? Naravno da neće, jer oni koriste novce od države na desetine različitih načina, preko posrednika i povezanih firmi. Da žive od konkursnog sufinansiranja, bez obzira na ogromna sredstva koja na ovaj način prihoduju, odavno bi se ugasili. Ovo je država-mafija, ovde su zakoni za protivnike i slabe“, zaključuje Sejdinović.

NUNS, Asocijacija medija, UNS, Lokal pres, AOM, NDNV i ANEM blisko sarađuju unutar Radne grupe. Pored ovih sedam članica, u Radnoj grupi su još RAB i Sinos. Ukupno devet članova iz nevladinog sektora dok je 11 predstavnika države. Do sada je održano 14 sastanaka ove grupe koju je u novembru prošle godine osnovalo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija.

Antrfile:

Za lažne vesti milion evra iz budžeta Prema istraživanju Raskrikavanja, šest dnevnih listova - Informer, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Večernje novosti i Objektiv su u 2021. na svojim naslovnim stranicama objavili ukupno 987 lažnih, neutemeljenih i manipulativnih vesti. Istovremeno, izdavači ovih tabloida su te godine iz budžeta dobili gotovo milion evra. Tabloid Informer prednjačio objavom manipulativnih vesti. Imao ih je čak 275 , a odmah iza njega su bili Srpski telegraf i Alo. Savet za štampu zabeležio je da je samo tokom septembra 2021. objavljeno 993 tekstova u kojima je prekršena bar jedna odredba Kodeksa, što je za trećinu više u odnosu na isti mesec godinu dana pre toga. U nekoliko navrata zabeleženo je više od 50 prekršaja dnevno.

UNS: Pretnje novinarima

Danasa najozbiljnije u 2022.

BEOGRAD// Udruženje novinara Srbije (UNS) saopštilo je da je u 2022. godini zabeleženo dvostruko više pretnji, pritisaka i napada na novinare nego godinu ranije. Registrovano je 140 slučajeva pritisaka, napada, pretnji i drugih vidova represije u 2022. godini, što je gotovo dvostruko više nego u 2021. godini, kada su evidentirana 74 slučaja. Na internetu je zabeležena i najozbiljnija pretnja u 2022. godine, upućena redakciji dnevnog lista Danas. Na redakcijsku i i-mejl adresu glavnog i odgovornog urednika Danasa Dragoljuba Petrovića stigla je poruka naslovljena sa „Beogradski Šarli Ebdo“ u kojoj se preti „salvom metaka“ novinarima i kolumnistima ovog dnevnog lista, kao i kolumnistima drugih medija, nazvanim „istomišljenicima Danasa“. FoNet

Autor: KATARINA ŽIVANOVIĆ

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine