26. Januar 2023. godine
Danas

Šta se događa ako Srbija prihvati evropski predlog, a Kosovo odbije plan

Beograd, PriŠtina // Dok se pažnja ovdašnje javnosti fokusira na to da li će Beograd i Aleksandar Vučić prihvatiti evropski predlog sporazuma za rešavanja kosovskog pitanja, zanemaruje se pozicija Aljbina Kurtija i Prištine koja traži „međusobno priznanje“. Za sada je izvesno da neće biti priznanja Srbije, ali je moguća tolerancija ulaska Kosova u međunarodne institucije, uključujući UN, što je kompromis između dve suprotne pozicije. Krize izazvane jednostranim potezima Prištine, odnosno često nazivani reciprociteti, pre svega u pogledu ulazno-izlaznih dokumenata i srpskih ličnih karata, kao i tablica koje izdaje MUP Srbije, a kojih ima najviše na severu Kosova, ali i pitanje plaćanja struje na severu Kosova, bile su čitave prošle godine „kočnica“ u nastavku dijaloga.

Beograd je reagovao na postupke Kurtijeve vlade, sve vreme ponavljajući kako Priština i dalje odbija da formira ZSO, što je obaveza iz Briselskog sporazuma. Kako ni prištinska administracija, ali ni međunarodni zvaničnici koji su insistirali na francusko-nemačkom predlogu nisu imali sluha za zahteve Srbije da se prvo formira Zajednica, pa tek onda ide na potpisivanje novog sporazuma, došlo je do kolektivnog istupanja Srba sa severa iz kosovskih institucija.

Vučić na nedavnoj konferenciji nije eksplicitno rekao da će sporazum prihvatiti, ali sve da i Beograd prihvati „francusko-nemački“ predlog, koji je u međuvremenu izdignut na nivo „evropskog predloga“ koji uživa otvorenu podršku SAD, teško je očekivati „da“ zvanične Prištine. Kurti je u više navrata čak govorio da je Priština sačinila određen opšti okvir za sporazum.

Predsednik Srbije je od započinjanja priče o francusko-nemačkom predlogu nekoliko puta menjao narativ. Najnovije je da su na promenu retorike uticali pritisci međunarodne javnosti i ono što mu je na sastanku sa „petorkom“ krajem prošle sedmice poručeno - ako Srbija odbije predlog, doći će do: ukidanja bezviznog režima, prekida pregovora sa EU, povlačenja investicija i uvođenje neke vrste sankcija.

Time je predsednik Srbije potvrdilo ono što se ranije spekulisalo - šta su štap i šargarepa Zapada za zvanični Beograd, ali izgleda da oni izostaju kada je u pitanju Priština. Bar izostaje štap. Kao „šargarepa“ u ovoj konstalaciji mogli bi se gledati davanje vizne liberalizacije i prihvatanje aplikacije za članstvo u EU.

Dok je Vučić okružen saradnicima koji se nalaze na američkoj crnoj listi, poput Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića, obojice umešanih u dešavanja na Kosovu, pogotovo što je Radoičić i potpredsednik Srpske liste, što se takođe može tumačiti kao vid pritiska, za Kurtija važi priča da je nekorumpirani idealista.

Rigidan u svojoj, u navratima ekstremističkoj politici i retorici, kosovski premijer ima koliko-toliko stabilnu većinu. Vlada mu zavisi od poslanika iz opcije kosovske predsednice Vjose Osmani, za koju u kosovskim krugovima pričaju i da je ekstremnija od Kurtija. U pitanju je stranka „Smelo“ čija je predsednica Domenika Gervala, aktuelna ministarka spoljnih poslova, ovdašnjoj javnosti poznata po nastupima na sednicama UN, a inicijator osnivanja stranke je bila sama Osmani nakon napuštanja stranke DSK.

Ipak, pričom koju su pokrenuli slovenački mediji o proneveri poreza i pranju novca u koje je navodno umešan kosovski ambasador u Hrvatskoj Martin Berišaj, protiv kog je kosovska agencija koja se bori protiv korupcije podigla prijavu i nekorumpiranost ovog političara stavlja se pod znak pitanja. Kurti je u aferu navodno umešan tako što je porez izbegavan, a da je novac u vrednosti najmanje od 1,5 miliona evra, koje je dobio od kompanije GEN sa sedištem u Srbiji, kasnije korišćen za kampanju „Samoopredeljenja“ za izbore 2021. godine.

Upravo one izbore na kojima je Kurtijevo „Samoopredeljenje“ uz podršku Vjose Osmani i drugih kojih su napustili Demokratski savez Kosova (DSK, albanski LDK) osvojilo 50,28 odsto glasova, ostvarivši tako najbolji rezultat u istoriji parlamentarnih kosovskih izbora. Taj rezultat treba imati u vidu s obzirom da su ovi izbori održani nakon što je prva Vlada Kosova čiji je Kurti bio predsednik pala, samo nakon nekoliko meseci, nakon izglasavanja nepoverenja u Skupštini, na zahtev koalicionog partnera - Demokratskog saveza Kosova, čemu se tada Osmani usprotivila. Kurti je tada govorio da rušenje Vlade ima veze sa „spremnim sporazumom o razmeni teritorija Kosova i Srbije“.

Jasna poruka da ga ruše zbog neprihvatljivog dogovora sa Srbijom, uz pritisak SAD, između ostalog, rezultovala je skoro duplo boljim rezultatom.

Pitanje je i koliko kritika da aktuelna Vlada nije dobar partner SAD, a kojom kosovska opozicija pokušava s jedne strane da se u očima SAD pokaže kao neko ko bi mogao da zameni Kurtija, a s druge strane da u očima kosovskih Albanaca kojima su SAD simbolički vrlo važne - Kurtija prikaže kao nekog ko odstupa od zahteva zvaničnika ove zemlje.

Ipak, pitanje je koliko su takvi postupci kosovske opozicije delotvorni, odnosno koliko briga Kurtijevo biračko telo da li jeste ili nije partner SAD, jer se i pre izlaska Srba iz institucija Kurti pokazao odlučnim u svojoj poziciji.

Antrfile:

Server: Plan je korak u pravom smeru

Američki profesor Danijel Server ocenio je da je najnovija verzija nemačko-francuskog plana o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije korak u pravom smeru ako se u potpunosti primeni, ali sa nekim sumnjivim dodacima i važnim elementima koji nedostaju. Server, profesor univerziteta Džons Hopkins, naveo je u blogu na peacefare.net da u najnovijoj verziji plana u koju je imao uvid ima malo više detalja o uređenju srpske zajednice na Kosovu nego ranije i da se ne pominje priznanje Kosova od pet država EU, niti pitanje reciprociteta za albansku zajednicu u Srbiji. Ne pominje se, dodaje autor, kosovski Ustav kao osnova za „konkretne aranžmane“ i ne zahteva se reciprocitet za albansku zajednicu u Srbiji.

Nove krize kao odgovor

Kako se pritisak bude povećavao Kurti će izazivati nove krize na koje će Beograd i Zapad biti prinuđeni da reaguju. Ne treba zaboraviti ni na moguće povećanje tenzije usled nekog etnički motivisanog incidenta. Povod za krizu mogu biti lokalni izbori na severu Kosova koji se očekuju na proleće, a sve to bi pregovore u pogledu evropskog predloga odužilo.

Autor: VOJIN RADOVANOVIĆ

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine