O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
ODLAZAK BORE STANKOVIĆA
21. Mart 2020. godine
Politika
Počasni generalni sekretar Fibe preminuo je u Beogradu u 95. godini Počasni generalni sekretar Svetske košarkaške federacije (Fiba) Borislav Stanković preminuo je u Beogradu u 95. godini, ostavivši iza sebe trag kakav je malo ko ostavio u sportu. Olimpijski pokret ostao je bez jednog od svojih stubova, a košarka bez svog najvećeg vizionara, diplomate i funkcionera, čiji je uticaj dopirao do svakog kutka planete. Danas će mnogi njegovo delo procenjivati po kapitalnim poduhvatima - kao što je istorijski čin ujedinjenja profesionalaca i amatera - a po strani će neminovno ostati sve one važne stvari koje je „uzgred" uradio, noseći širom sveta u dupke punim koferima knjige, pravila i košarkašku opremu. Ali, mnogi mu to nisu zaboravili.. Dobitnik je visokih nacionalnih i sportskih priznanja u desetinama zemalja, od Obale Slonovače i Senegala do Kine i Sjedinjenih Američkih Država. Ostaće upamćeno i to da je doneo prvu košarkašku loptu u Palestinu, da je vratio Kinu u međunarodnu košarkašku porodicu, da je ulazio u neke zemlje u vreme kada niko iz Jugoslavije nije mogao... Dva bivša predsednika Fibe su na nesvakidašnji način ocenila njegov doprinos igri pod obručima: DŽordž Kilijan ga je nazvao Mister Basketbal (Gospodin Košarka), a Bob Elfinston je podvukao: „Košarka i Fiba su u svojoj istoriji imale tri čoveka koji su najzaslužniji za košarku kakvu danas imamo, a to su njen izumitelj DŽejms Nejsmit, prvi generalni sekretar Fibe Vilijam DŽons i njegov naslednik Borislav Stanković." Žak Rog je kao predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK), na Fibinom banketu 2002. godine - povodom Stankovićevog odlaska u penziju - naglasio da „olimpijski pokret ne bi bio onakav kakav je danas da nije bilo ljudi poput Stankovića". Najčuveniji komesar NBA lige Dejvid Štern (preminuo pre dva i po meseca), prilikom svog prijema u Fibinu kuću slavnih u Ženevi 2016, u svečanom govoru obratio se posebno Stankoviću, koji je sedeo za istim stolom sa njim: „Dragi moj prijatelju, mnoge velike stvari smo uradili zajedno, ali niko nije toliko doprineo globalnom razvoju košarke kao što si ti." Bora Stanković rođen je 9. jula 1925. u Bihaću, gde je živeo do treće godine, a onda se s roditeljima preselio u Novi Sad. Iako postoji razlikaujednom slovu, ime je dobio po jednom od najznačajnijih predstavnika srpskog realizma, Borisavu Stankoviću. Bio je jedinac u pravničkoj porodici, ali mu je posle očeve smrti (nove vlasti ga pogubile početkom 1945, kao državnog neprijatelja) majka Marija savetovala: „Ne možeš da se baviš pravom u zemlji koja nema pravo!" Sa tim žigom Stanković je nastavio život, pronalazeći radost u košarci koju je u to vreme i upoznao. Prvi sport mu je bio tenis, u kojem je kao srednjoškolac u Novom Sadu stigao do polufinala državnog prvenstva u tom uzrastu. Pod okupacijom je silom prilika prešao na stoni tenis i bio prvak Beograda 1943. i 1946. Za vreme rata prvi put je video košarku, na Tašmajdanu, kada muje bilo 17 godina. Tada se upoznao sa ostalim pionirima košarke u Srbiji i Jutoslaviji, među kojima su najznačajniji bili Nebojša Popović, Aleksandar Nikolić i Radomir Šaper. Sa njima je deceniJama činio „veliku četvorku"jugoslovenske i svetske košarke. Bio je osnivač Crvene zvezde. Igrao je za njenu prvu, najtrofejniju generaciju (19461948) i s njom osvojio tri prvenstva, zatim za Železničar (19491950) i Partizan (19501953). S državnim timom je učestvovao na Prvom svetskom prvenstvu 1950. u Buenos Ajresu i na Evropskom šampionatu u Moskvi 1953. Kao trener OKK Beograda (19531965) osvojio je tri prvenstva i tri puta stizao do polufinala Kupa šampiona, a sa Oransodom iz Kantua (19661969) postao je prvi strani trener osvajač prvenstva Italije (1968). U Zvezdi i Partizanu bio je i igrač i trener. U ekipi OKK Beograda lansirao je Radivoja Koraća kao prvu zvezdu u istoriji jugoslovenske košarke. Do prelaska u Fibinu kancelariju u Minhenu 1969, radio je kao veterinar, što je bilo njegovo osnovno zanimanje. U KSJ je došao 1953. a zatim od 1956. do 1966. obavljao ulogu generalnog sekretara. U to vreme bio je i „tehniko" u nacionalnom timu, dajući nemerljiv doprinos i razvitku reprezentacije i radu saveznog kapitena Aleksandra Nikolića. Preloman trenutak u njegovoj diplomatskosportskoj karijeri bila je ponuda prvog generalnog sekretara Fibe Vilijama DŽonsa da mu bude za menik (od 1960. do 1976). Prepustio mu je kormilo za vreme Olimpijskčh igara 1976. godine. Sa Stankovićem na čelu, Fn(Đa je ušla u svoje zlatno doba, podižući ugled i u olimpijskom pokretu i među ljubiteljima košarke. Ako nešto od toga zaslužuje da bude izdvojeno, to je svakako ujedinjenje američke profesionalne košarke s ostatkom sveta. Kad su se američki profesionalci, predvođeni Majklom DŽordanom, pojavili na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992, košarka je ušla u novu eru. Deset godina kasnije Stanković se povukao s mesta generalnog sekretara Fibe. Kao član Fibine Komisije za evrokupove od njenog osnivanja (to su temelji i današnje Evrolige), posle i njen predsednik, zatim kao direktor najvećih košarkaških događaja, ostvario je neverovatan uticaj na košarku. Za vreme Olimpijskih igara u Seulu 1988. izabran je za člana MOKa, na predlogtadašnjegpredsednikaMOKa HuanaAntonijaSamarana.UNejsmitovu kuću slavnih u Springfildu primljen je prilikom obeležavanja stotog rođendana košarke (1991), čime mu je dvostruko odato priznanje. Na otvaranju Fibine kuće slavnih, 2007, postao je i njen član. Odlikovan je desetinama domaćih i međunarodnih priznanja. Pored ostalog, francuskim Ordenom Legije časti, Ordenom MOKa, Nagradom „Svetski sportski lider" Sportske akademije SAD, Fibinom nagradom za životno delo, Oktobarskom nagradom, Ordenom zasluga SR Jugoslavije, Zlatnom plaketom Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore, Majskom nagradom. Do kraja života ostao je veran košarci i posvećen napretku košarkaške organizacije u kojoj je potekao. Kao počasni predsednik KSS učestvovao je u donošenju nekih vitalnih odluka za srpsku košarku u prethodnoj deceniji. Iza sebe je ostavio ćerku, dve unuke i dvoje praunuka. Sahrana će se obaviti u ponedeljak u 13.30 časova, u krugu porodice na Novom groblju u Beogradu.

Antrfile:

EnBiSi: Čovek koji je doveo NBA igrače na Olimpijske igre

Mnoge sportske institucije, od klubova kojima je pripadao (Crvena zvezda, Partizan, OKK Beograd, Kantu) do Svetske košarkaške federacije (FIBA) kojuje vodio 26 godina, odale su juče na razne načine poštu Bori Stankoviću. Mnogi svetski mediji preneli su vest o njegovoj smrti, a mnogi sportski autoriteti na raznim meridijanima govorili su o njegovom liku i delu.
Predsednik Košarkaškog saveza Srbije (KSS) Predrag Danilović:
„Bora Stanković je jedan od četvorice velikana koji su postavili temelje košarke u tadašnjoj Jugoslaviji. Jedan je od najzaslužnijih za razvoj našeg sporta i za to što smo u evropskim košarkaškim okvirima decenijama imali naše na odgovornim mestima. Uz igrače i stručni štab reprezentacije imao je najveće zasluge za evropsko zlato koje smo osvojili u Atini 1995. godine", rekao je Danilović, a preneo sajt KSS. Bila je velika čast i privilegija poznavati takvu košarkašku, sportsku i ljudsku veličinu kakva je bio naš čika Bora. Ponosni smo na čoveka koji je promenio i zadužio svetsku košarku, dovoljno je da pogledate njegovu biografiju i sve će vam bitijasno.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić oprostio se juče od legendarnog košarkaša i dugogodišnjeg funkcionera FIBA Bore Stankovića i na instagramu:
„Bora je bio i uvek će ostati jedna od najistaknutijih ličnosti naše i svetske košarke. Obeležioje čitavu epohu u istoriji sporta na ovim prostorima, a svojim autoritetom i profesionalizom dao je nemerljiv doprinos najvišim svetskim institucijama poput FIBA i Međunarodnog olimpijskog komiteta. Kod nas, njegovih poštovalaca, uvek će imati posebno mesto - kao ponos našeg sporta i naše zeml>e", naveo je Vučić na svom instagram nalogu
Generalni sekretar Svetske košarkaške federacije Andreas Zaglis:
„Svet sada prolazi kroz veoma jedinstvenu i tešku situaciju, ali to ne znači da danas košarka nije izgubila jednu od najvećih ličnosti.Fiba je izgubila počasnog generalnog sekretara, ali i osobu koja je ostavila dubok trag u sportu i našoj organizaciji, nakon osnivača, više od bilo koga drugoga u istoriji. To ne neponovljiva ličnost, kao neko ko je igrao prvo Svetsko prvenstvo, organizovao prvo Svetsko prvenstvo u Evropi, a onda otvorio košarku i globalno postavio Fibu.
Mirko Novosel, nekadašnji selektor Jugoslavije i Hrvatske:
„Pre svega, Bora je najveća osoba u istoriji jugoslovenske košarke! Apsolutno! Boraje biotaj koji je izuzetno zaslužan za razvoj jugoslovenske košarke u prvoj fazi, kada je bio generalni sekretar KSJa, a posebno u drugoj fazi kada je bio generalni sekretar Fibe i kada juje podigao na svetski nivo, da postane najbolja federacija od svih sportova na svetu... Samo mi je mnogo žao što neću moći da dođem na sahranu u Beograd,
znate da su granice zatvorene. U Zagrebu smo isto u izolaciji, ne izlazimo na ulice. Koristim ovu priliku da izrazim iskreno saučešće srpskoj košarci i svim ljudima za koje je, kao i za mene, odlazak jednog Bore Stankovića veliki, veliki gubitak..."
Najveća legenda italijanske košarke Dino Menegin je, pored ostalog, rekao
„Napustila nas jejedna od najistaknutijih osoba u svetu košarke, tvorac globalne košarke. Stanković je bio pametan rukovodilac koji je uvek razmišljao unapred. Upoznao sam vrlo malo ljudi u svetu košarke koji su imali takvu harizmu. Tokom Fibinih sastanaka, kada bi došao red na njega da govori, svi bi pažljivo slušali. I niko nikada nije dovodio u pitanje njegov sud.
Mnogi svetski mediji preneli si ovu vest, pa i najveći američki, poput „NJujork tajmsa" i IEsPiEna. Jedna od najvećih sportskih mreža EnBiSi, višedecenijski vlasnik TV prava za Olimpijske igre, vest o Stankovićevoj smrti naslovila je ovako:
- Preminuo je Borislav Stanković, čovek koji je doveo NBA igrače na Olimpijske igre
Za domaće medije o Stankoviću su govorili Ivo Daneu, Dušan Ivković, Željko Obradović, Dejan Tomašević, Zoran Slavnić, Radmilo Mišović, Vanja Udovičić, ministar sporta i omladine Srbije i mnogi drugi. A. M.

Miletić: Tek će se videti šta je značio

Komentator Sportske rubrike „Politike" i pisac Aleksandar Miletić izjavioje da je odlaskom Borislava Bore Stankovića košarka je izgubila jednog od najvećih ljudi u istoriji i da će se nakon njegove smrti događati stvari zbog kojih će se tek videti ko je zapravo bio jedan od osnivača jugoslovenske košarke.„Otišaojejedan najvećih ljudi u istoriji košarke, čovek koji je kao retko ko ostavio dubok trag u košarci, delujući na raznim frontovima. Bio je odličan košarkaš, reprezentativac, vanserijski trener, prvi šampion Italije kao strani trener i bio je jedan od najboljih košarkaških funkcionera. I ne samo košarkaški, jer ne smemo da zaboravimo nikako i njegovu ulogu u Međunarodnom olipijskom komitetu, čiji je bio član od 1988. godine", rekao je Miletić u razgovoru za Tanjug.
Miletić je u poslednje dve decenije bio hroničar života i dela Bore Stankovića, o kojem je napisao i knjige „Bora Stanković - gospodin košarka", „ Bora Stanković - moje Olimpijske igre", a priredio je i njegovu autobiografiju „Igra mogživota", kojajenastalaje naosnovu višegodišnjih razgovora sa Stankovićem.
Autor: ALEKSANDAR MILETIĆ
Arhiva vesti