17. Jun 2022. godine

Autor:N1 Beograd /// Foto: Tanjug / Rade Prelić

23. Jun 2022. godine
Danas

Zašto su Vučić, Rama i Kovačevski u poslednjem trenutku potvrdili odlazak na sastanak lidera EU i Zapadnog Balkana Beograd // Konsultacije lidera „Otvorenog Balkana“ oko odlaska na sastanak šefova EU i Zapadnog Balkana, u poslednjem trenutku a prvi put ovako koordinisano u nastupu prema EU, signalizira da će Srbija, kao i Albanija i Severna Makedonija, u narednom periodu biti više okrenute saradnji kroz ovu incijativu nego odnosima sa EU, sa razočarenjem u politiku proširenja koja je fokus pomerila sa Zapadnog Balkana na Ukrajinu. Lideri inicijative „Otvoreni Balkan“ - predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Albanije Edi Rama i premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski, juče su potvrdili da će učestvovati na sastanku „EU - Zapadni Balkan“, koji se održava danas, u okviru dvodnevnog samita EU (23. i 24. jun). Potvrda je stigla nakon konsultacija koje su se odigrale u poslednjem trenutku i na iznenađenje mnogih, jer se njihov pristanak za učešće do tada podrazumevao. To što su Vučić, Rama i Kovačevski prvi put koordinisano dogovarali nastup na spoljnopolitičkom planu odnosno prema EU, može se tumačiti kao intenzivnija saradnja i pokušaj imitiranja delovanja EU u ovom regionu, kada već EU ne daje signale za skorije članstvo, ističu nezvanični izvori Danasa iz diplomatskih krugova. Prema saznanjima Danasa iz diplomatskih izvora u Briselu, o formatu razgovora lidera EU sa predstavnicima Zapadnog Balkana odlučivalo se prošle nedelje kada se sastajalo „koreper“ telo EU, sačinjeno od stalnih predstavnika država članica, koji su većali da li bi sastanak sa liderima regiona mogao da preraste u dvodnevni samit na kome bi se poslala jača poruka podrške pristupanju. Ideju proširenja formata zagovarale su neke članice, posebno Francuska, koja uskoro završava predsedavanje EU i Češka, koja treba da preuzme šestomesečno predsedavanje. Francuska je želela da da svoj doprinos politici proširenja tako što bi na kraju svog predsedavanja organizovala dvodnevni samit za Zapadni Balkan, ali kako ova ideja nije dobila podršku većine, pristupilo se „rezervnoj“ ideji - o formiranju Evropske političke zajednice, koju je inicirao francuski predsednik Emanuel Makron, a koja će biti tema samita Evropskog saveta danas i sutra. Za ovu inicijativu posebno se naglašava da nije „zamena“ za politiku proširenja, ali većina zainteresovanih u regionu je upravo tako tumači. Dodatno razočarenje za lidere regiona su i signali iz Češke, koja je do sada davala nešto veću podršku proširenju nego neke druge države EU i koja treba da preuzme predsedavanje, ali tokom tih šest meseci neće moći da organizuje samit za Zapadni Balkan, već će se fokusirati na pomoć Ukrajini. Kako do proširenja formata sutrašnjeg sastanka ipak nije došlo, a u međuvremenu su diplomatski napori EU preusmereni na podršku statusu kandidature za Ukrajinu, verovatno i Moldaviju i Gruziju, u diplomatskim krugovima se ovo čita kao signal da se EU u narednom periodu neće baviti Zapadnim Balkanom, posebno ne dokle god ovde ima naznaka veza sa Rusijom, zbog čega je posebno problematična Srbija. - To su očigledno prepoznali Vučić, Rama i Kovačevski, pa su odlučili da ovako „teatralnom“ Vučićevom objavom, da će zajednički dogovoriti da li će uopšte učestvovati na sastanku, i oni pošalju poruku EU - da imaju alternativu i da ih ne interesuje učešće na sastancima na kojima nema pozivitnih vesti za njih - navode naši izvori. Tumačenje da na ovom sastanku neće biti ničeg pozitivnog ni za Srbiju, ni za Albaniju ni Severnu Makedoniju dolazi i od toga što su iz EU u poslednje vreme poslate poruke ohrabrenja jedino za Crnu Goru iako ni ona nije blizu članstva. Za Srbiju je jasno da se njen dalji napredak ka EU uslovljava pitanjem uvođenja sankcija Rusiji kao i ishodom dijaloga Beograda i Prištine, odnosno priznanja statusa Kosova, što je jasno i naznačeno u poslednjem izveštaju o Srbiji koji je usvojio Odbor za spoljne poslove EU (AFET) a koji će se početkom jula naći pred Evropskim parlamentom. S druge strane, ne vide se pomaci ni za Severnu Makedoniju s obzirom na veto Bugarske za odobravanje statusa kandidata za ovu zemlju, a kako je Albanija „u paketu“ sa Severnom Makedonijom u procesu pregovora, lideri ove zemlje našli su se posebno pogođeni time što zbog ovih odnosa ni njihov proces evrointegracija ne može da napreduje. Nezadovoljstvo ovakvim položajem izrazio je i albanski premijer Edi Rama juče na Tviteru kada je potvrdio učešće na samitu, uz konstataciju da „neće biti mnogo priče o nama“, ali da je zainteresovan da čuje više o ideji nove evropske političke zajednice, Otvorenom Balkanu i „kidnapovanju evropskog procesa od strane Bugarske“.

Antrfile:

Spremni za teme koje „neće biti lake“

U saopštenju Predsedništva Srbije povodom zajedničkog dogovora lidera Otvorenog Balkana oko odlaska na sastanak u Brisel, navodi se da su lideri tri zemlje usaglasili principe koji će predstavljati glavnu okosnicu razgovora sa brojnim zvaničnicima Evropske unije. „Odluka o učešću i zajedničkom pristupu na samitu u Briselu predstavlja još jedan korak u borbi za napredak naših zemalja, ali i jasan signal da i pored brojnih prepreka, nastavljamo da dajemo konstruktivan doprinos na putu ka evrointegracijama“, navedeno je iz kabineta Vučića. Dodaje se da su lideri svesni da teme razgovora neće biti lake, ali da će učešćem još jednom potvrditi posvećenost evropskom putu tri zemlje.

Autor: ALEKSANDRA POPOVIĆ

24. Jun 2022. godine

23. Jun 2022. godine

22. Jun 2022. godine