O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Makronu pobeda u prvom krugu, za novi mandat protiv Marin Le...
11. April 2022. godine
Autor:N1 Beograd, BBC /// Foto: REUTERS/Benoit Tessier
KURTI PRAVI STAZU SVE DO STOLICE U UN
13. Maj 2022. godine
Večernje novosti
ZVANIČNIM APLICIRANJEM ZA ČLANSTVO U SAVETU EVROPE, VLASTI U PRIŠTINI GRUBO POGAZILE SVE DOSADAŠNJE SPORAZUME ŽELEĆI NA MALA VRATA DA ZAOKRUŽE DRŽAVNOST Procedura prijema mogla bi da traje do maja 2024. Beograd kreće u akciju otpriznavanja APLIKACIJA Prištine za članstvo u Savetu Evrope, podneta juče, samo je prvi korak u novom opasnom planu da se na mala vrata zaokruži lažna kosovska državnost, a Srbija stavi pred svršen čin priznavanja nezavisnosti svoje južne pokrajine. Sledeći udar u dobro osmišljenoj akciji na relaciji Zapad - lideri kosovskih Albanaca biće podnošenje zahteva za ulazak Prištine u Partnerstvo za mir, a sa ciljem da se pet članica Evropske unije koje ne priznaju tzv. Kosovo - Španija, Grčka, Rumunija, Slovačka i Kipar - nateraju da tu odluku promene. Time bi se frankenštajn-tvorevini praktično otklonile najveće prepreke za dolazak na Ist River, a brana širokom otvaranju vrata Ujedinjenih nacija za članstvo ostale bi samo Rusija i Kina. Valja podsetiti i na to da od početka ukrajinske krize ne prestaju pokušaji da se Moskva izgura iz svetske organizacije. Nakon što je ministarka spoljnih poslova privremenih institucija u Prištini Donika Gervala juče potvrdila da su podneli zahtev za članstvo, srpski državni vrh analiziraće novonastalu izuzetno složenu situaciju na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, koja je zakazana za danas u 11 sati. Prema našim informacijama, Beograd će aktivirati diplomatsku borbu za povlačenje priznavanja Kosova, a "u rukavu" imamo više 14 država koje su spremne da to urade. Nakon što je Priština aplicirala za SE, čime je najgrublje prekršila i Rezoluciju SB UN 1244, Briselski i Vašingtonski sporazum, nas apsolutno više ništa ne obavezuju da poštujemo ranije postignute dogovore. Kada je reč o sprečavanju ulaska Kosova u Savet Evrope, naš manevarski prostor je sužen, s obzirom na to da je Rusija u martu izbačena iz te organizacije, a da čak dve trećine članica priznaje Kosovo. Međutim, u pokušaju Prištine da se ugura u SE presudnu ulogu najverovatnije neće igrati matematika, već komplikovana procedura prijema, koja bi mogla da potraje sve do maja 2024. Zahtev za članstvo, naime, mora da prođe više stepenica, a to u najboljem slučaju traje između godinu i dve, a bilo je slučajeva kada se na odluku čekalo i pola decenije. Aplikacija se predaje generalnom sekretaru Saveta Evrope (trenuto je to Hrvatica Marija Pejčinović Burić), koji ga prosleđuje zemlji koja predsedava Komitetu ministara SE. Do 20. maja to je Italija, a posle ovog datuma - Irska, do novembra 2022. S l e d e ć a stanica je Komitet min i s t a r a S a v e t a Evrope ( K M - SE), na nivou ambasadora. Na njihovom sastanku se odlučuje o pokretanju procedure slanjem zahteva za mišljenje u Parlamentarnu skupštinu SE. Da bi se došlo do mišljenja PSSE postoji nekoliko koraka, jer se ovde traži tumačenje dva nezavisna eksperta koji razmatraju usklađenost pravnog okvira države koja aplicira za članstvo sa osnovnim principima SE. Kada ti izveštaji pristignu, Biro PSSE ih prosleđuje na razmatranje u tri komiteta: za politička pitanja i demokratiju, za pravna pitanja i ljudska prava, i za monitoring. I z v e š t a j i ova tri komiteta se zatim objedinjuju na Komitetu za politička pitanja i demokratiju i odatle se prosleđuju na usvajanje na plenum PSSE. Za usvajanje tog mišljenja je neophodna dvotrećinska većina prisutnih poslanika u sali. Ovaj deo procedure najduže traje. Kako procenjuju dobro upućeni sagovornici "Novosti", potrebno je minimum godinu dana, i to kada postoji podrška da se proces ubrza. Ako je mišljenje PSSE pozitivno, ono se šalje na KMSE na nivou ministara, gde se odluka donosi dvotrećinskom većinom. Imajući u vidu da se ministri sastaju jednom godišnje, vrlo je verovatno da konačna odluka o zahtevu Kosova ne bi mogla da se donese pre maja 2024. godine. Takođe, moguće je da se ovo pitanje na svakoj stepenici "drži u fioci" i da se odugovlači sa njegovim rešavanjem, pa da ceo proces odlučivanja potraje pet i više godina. Takvih je slučajeva, naime, bilo i do sada. Šef parlamenta i lider socijalista Ivica Dačić ukazuje da je poslednji potez Prištine samo još jedna potvrda da ne poštuju nijedan dogovor koji je postignut i da u tome ima podršku nekih zemalja: - To je veliki udarac nastojanjima da se pronađe kompromisno rešenje. U Savetu oni imaju potrebnu većinu, ali u drugim organizacijama na nivou Ujedinjenih nacija nemaju nikakve šanse. Nekadašnji šef naše misije pri SE u Strazburu Zoran Milivojević kaže, za "Novosti", da je pravilo za prijem u međunarodne organizacije od značaja da ste članica UN, odnosno međunarodno priznata država: - Nažalost, sada na sceni imamo politiku sile, nepoštovanje normi i standarda međunarodnog prava, tako da je sve moguće. Ovo je pokušaj da se iskoristi zapadna kontrola Saveta Evrope, gde su dve trećine članica priznale Kosovo. Videli smo prošle nedelje kada su u Berlinu bili Vučić i Kurti da Nemačka, odnosno kancelar Šolc zna za ovu akciju Prištine i da to podržava. Znači, jasno je da se ovoga nije dosetio Kurti, već je ovo pokušaj da Zapad, tamo gde ima dominaciju i kontrolu, na mala vrata, korak po korak, isposluje i potvrdi kosovsku državnost, jer već 14 godina ovaj njihov projekat nema velikog uspeha. Istovremeno, to je i pritisak na Srbiju da p r i h v a t i tzv. realnost, kao i pritisak na članice EU koje ne priznaju Kosovo.

Antrfile:

"NAPADAJU" I INTERPOL U UNESKO

KOSOVO je nezavisnost od Srbije nelegalno proglasilo 2008. i od tada pokušava da protivno međunarodnom pravu i potpisanim sporazumima uđe u brojne međunarodne organizacije.
Osim što nije članica Evropske unije, Kosovo nije članica ni Svetske trgovinske organizacije, Interpola, Uneska...
Kršeći sva pravila i statute, Priština je uz pomoć pokrovitelja svoje lažne nezavisnosti uspela da postane član Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske banke za obnovu i razvoj, Olimpijskog komiteta, Evropske i Svetske fudbalske federacije.

SAVET EVROPE: ZAHTEV U KOMITETU MINISTARA

IZ Saveta Evrope juče su potvrdili da su primili zahtev prištinskih institucija za prijem u članstvo, ali navode da u ovom trenutku ne mogu da predvide dalju proceduru u konkretnom slučaju.
- Zahtev je prosleđen Komitetu ministara u skladu sa statutom Saveta Evrope.
Statut SE predviđa da Komitet ministara može u članstvo pozvati svaku evropsku državu za koju samatra da je "voljna i sposobna" da prihvati principe "vladavine prava, ljudskih prava i osnovnih sloboda svih lica u njenoj nadležnosti", i da "iskreno i efikasno sarađuje u ostvarivanju ciljeva SE na promociji" ljudskih prava, vladavine prava i demokratije. Statut SE predviđa da se odluka o članstvu donosi dvotrećinskom većinom u Komitetu ministara. Istovremeno, predviđa se "u posebnim slučajevima" i mogućnost tzv. pridruženog članstva, gde je pridružena članica zastupljena samo na nivou Konsultativne skupštine.

STEPENICE ZA ULAZAK U SE
1. Podnošenje aplikacije generalnom sekretaru
2. On zahtev prosleđuje zemlji koja predsedava Komitetom ministara SE (do 20. maja to je Italija, a posle Irska, do novembra 2022)
3. Komitet ministara SE na nivou ambasadora odlučuje o pokretanju procedure slanjem zahteva za mišljenje u Parlamentarnu skupštinu SE
4. Dva nezavisna eksperta razmatraju usklađenost pravnog okvira države koja aplicira za članstvo sa osnovnim principima SE
5. Izveštaje eskperata razmatraju tri komiteta: za politička pitanja i demokratiju, za pravna pitanja i ljudska prava, i za monitoring.
6. Izveštaji ova tri komiteta se zatim objedinjuju na Komitetu za politička pitanja i demokratiju i odatle se prosleđuju na usvajanje na Plenum PSSE
7. Za usvajanje tog mišljenja neophodna je dvotrećinska većina prisutnih poslanika PSSE u sali
8. Ako je mišljenje PSSE pozitivno, šalje se na KMSE na nivou ministara, gde se odluka o prijemu takođe donosi dvotrećinskom većinom

RUSIJA IZBAČENA ZBOG UKRAJINE

SAVET Evrope je međunarodna organizacija za ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava sa sedištem u Strazburu, osnovana 1949. godine. Od marta ove godine ima 46 članica jer je Rusija isključena iz SE zbog dešavanja u Ukrajini. Zemlje posmatrači su Kanada, Sveta stolica, Japan, Meksiko, SAD i Izrael.
Srbija je članica SE od 2003.

Autor: NN
Naslov
18. Maj 2022. godine
Arhiva vesti