O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Bocan Harčenko: EU tera Srbiju da uvede sankcije, a najveći ...
17. Jun 2022. godine
Autor:N1 Beograd /// Foto: Tanjug / Rade Prelić
MARIJA ĐORIĆ: SRBIJA ĆE BITI IZLOŽENA NOVIM PRITISCIMA
20. Maj 2022. godine
Danas
Kako će se članstvo Finske i Švedske odraziti na poziciju Srbije u odnosu na NATO tragom Beograd // Nakon što su Švedska i Finska podnele zahteve za članstvom u NATO, usled ruske invazije na Ukrajinu, posledice koje iz toga proizilaze na zemlje Zapadnog Balkana, odnosno Srbiju, sagovornici Danasa tumače na različite načine. Dok politikološkinja Marija Đorić ocenjuje da će prijem dve nove članice u Alijansu izvršiti dodatni pritisak na države koje nisu članice da se pridruže NATO, za Vuka Vuksanovića, višeg istraživača u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i saradnika pri Londonskoj školi za ekonomije i političkih nauka, tako nešto je za Srbiju gotovo nerealan scenario. - Zahtev Finske i Švedske za članstvom u NATO će imati posledice na Zapadni Balkan u smislu da Zapad više neće tolerisati takozvane neintegrisane teritorije u koje se ubraja i Srbija, koja igra politiku balansiranja - kaže Marija Đorić. Možemo, zaključuje ona, očekivati da će Srbija biti izložena novim pritiscima kada je reč o pridruživanja a u kontekstu rata u Ukrajini. Prema rečima Vuka Vuksanovića, s druge strane, neće biti promene srpske pozicije prema NATO - Članstvo u Zapadnoj alijansi nepopularno je u ovdašnjem javnom mnjenju u kontekstu rata u Ukrajini. Takođe, to se odnosi i na kontekst unutar kojeg je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, pod velikim pritiskom Zapada da uvede sankcije Rusiji. To bi bilo potencijalno još veće samoubistvo da se bar samo na površini stavi na agendu mogućeg članstva Srbije u NATO, kaže Vuksanović. Srbija će, dodaje on, verovatno, morati da kao vid pokazatelja odnosno izbegavanja iritiranja Zapada, pokuša da ojača svoju bezbednosnu saradnju sa NATO da bi demonstrirala da nije izvor bilo kakvih potencijalnih nestabilnosti. - Pretpostavljam da će neki drugi u regionu pokušati da to stavi na dnevni red, poput Sarajeva i Prištine. Da svoje članstvo ispostave NATO u trenutku kad postoji fobija zbog Rusije. Verujem da će pokušati da iskoriste politički momenat da postave pitanje svog članstva. Međutim, Priština ima mnogo veći problem a to je kako da pokuša da prevaziđe blokadu četiri države NATO, koje nisu priznale nezavisnost Kosova. U slučaju Bosne i Hercegovine moralo bi da se najpre napravi konsenzus unutar konstitutivnih naroda i entiteta - zaključuje naš sagovornik. Zahtev za članstvo Švedske i Finske sada mora da razmotri 30 država članica NATO-a. Očekuje se da će taj proces trajati oko dve nedelje, iako je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izrazio rezerve u pogledu pridruživanja Finske i Švedske.

Antrfile:

Milo Đukanović obišao bazu KFOR-a

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović, drugog dana zvanične posete Kosovu, obišao je bazu KFOR-a. „Važna poseta sedištu NATO-KFOR u Prištini i razmena mišljenja s komandantom Misije Ferencom Kajarijem. Posebno zadovoljstvo susretom s potpukovnikom Emilom Halimovićem, crnogorskim pripadnikom u snagama KFOR-a“, napisao je Đukanović na Tviteru. P. D.
Autor: SNEŽANA ČONGRADIN
Arhiva vesti