O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
EPIDEMIJA VIRUSA OBARA BDP SRBIJE OD 0,5 DO 1,5 ODSTO
12. Mart 2020. godine
Danas
Stručnjaci upozoravaju da bi efekat korone na ekonomiju mogao da bude značajan Beograd - „Ukoliko se ostvari osnovni scenario OECD-a po kome bi epidemija virusa korone trajala do polovine godine, BDP evrozone biće manji od ranije projektovanog za 0,5 procentnih poena. U tom slučaju i udarac za srpski BDP bio bio sličan“, kaže za Danas Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, što znači da će u boljem slučaju BDP Srbije umesto projektovanih četiri, ove godine porasti za 3,5 odsto. Drugi, pesimističniji scenario OECD-a odnosi se na trajanje epidemije cele godine, kada bi efekat na BDP bio 1,5 procentni poen. U svakom slučaju, Arsić ističe da u vezi epidemije i njenog uticaja na privredu ima mnogo nepoznanica. „Efekat ne ekonomiju najviše zavisi od toga da li će doći do epidemije u samoj zemlji, šta će biti u zemljama najvećim trgovinskim partnerima, a tu nas pogađa epidemija u Italiji i u kakvom je stanju ekonomija, gde onda preti opasnost da epidemija bude samo okidač za već postojeće slabosti“, objašnjava Arsić. Što se tiče Srbije prvi efekti videće se na podacima za februar i mart i to pre svega u turističkom prometu, kao i u proizvodnji u delu gde se koriste inputi iz Kine i Italije. „Daleko veći efekat bi bio da dođe do epidemija u zemlji i da delovi zemlje bude u karantinu, kao što je to slučaj u Italiji. Izvesno je da će se potrošači uzdržavati od kupovine, pre svega trajnih potrošnih dobara kao što su automobili, tehnika, i svega što nisu egzistencijalne namirnice. Deo tih kupovina će svakako biti odložen za narednu godinu i zbog toga će do ekonomskog oporavka doći naredne godine. Izostanak turističke aktivnosti u prvoj polovini godine imaće trajni efekat“, kaže Arsić. Ovakvi spoljni šokovi često samo podstaknu već postojeće slabosti ekonomije pri izbijanju krize. Neke od tih slabosti recimo mogu biti ako je u nekoj zemlji visok nivo zaduženosti, gde ako potraje epidemija može doći do dužničke krize. Mi nemamo taj problem, ali kod nas je problem zavisnost od priliva stranih direktnih investicija kojim se pokriva platnobilansni deficit. Na ovo je ukazao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić na jučerašnjoj konferenciji za medije kada je rekao da je „nekoliko fabrika u čijem otvaranjima je trebalo da učestvuje u narednim danima zbog svojih unutrašnjih pravila to odložilo za mesec, dva, tri“. Arsić napominje da ukoliko bi se epidemija završila za mesec, dva odlaganje investicija ne bi imalo veliki efekat na ekonomiju, ali ako bi se stanje produžilo to bi već mogao biti problem. „Nepoznato je da li će se investicije kineskih kompanija u Srbiji usporiti i to je nemoguće i predvideti. Ako se širenje virusa uspori do toplijeg perioda pa se odloži epidemija do leta, do tada je moguće da bude pronađena i vakcina“, napominje on. U svemu ovome ima i jedan pozitivan ekonomski efekat za srpsku ekonomiju, a to je pad cena nafte koji će dobro uticati na platni bilans. Za sada glavni problem srpske privrede je epidemija u zemljama koje su među najvećim dobavljačima za domaću industriju, Kini i Italiji. Predsednik Metalac grupe Dragoljub Vukadinović ističe da kompanija ima zaliha za oko mesec i po i da za sada nema previše problema kod uvoza repromaterijala, pošto su već počeli da se javljaju i dobavljači iz Kine koji su počeli sa radom. „Kod uvoza robe iz Italije i Kine postoje poteškoće, ali glavni problem može biti za ukupan biznis ako se epidemija proširi u Srbiji. Kao prvo imamo trgovinu i brinemo da li će ovo odvratiti potrošače od kupovine. Druga stvar je što ako neko od zaposlenih u fabrici oboli moraće da se zatvori fabrika. Mi smo preduzeli mere da se to ne desi. Ako ostane ovako kao što je sada, neće biti problem“, napominje Vukadinović dodajući da se nadaju da problemi sa virusom neće trajati duže od 1. maja. Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije na praktičnom primeru objašnjava kako blokada Kine pogađa privrednike. „Mi smo uvezli novu tehnologiju iz Kine i trebalo je da dođe inženjer da nas obuči u korišćenju, ali to je sada odloženo za nekoliko meseci. Veliku količinu robe uvozimo iz Kine, a i Italija nam je veliki trgovinski partner, tako da se kriza nazire i pitanje je šta će se dešavati posle. Sigurno neće biti kao 2008. godine pred svetsku ekonomsku krizu kada su nam govorili da je to naša šansa. Neke kompanije su se već zatvorile, neke, najviše iz IT sektora, su poslale ljude da rade od kuće, takođe i u nekim firmama komercijalisti ne dolaze na posao“, kaže Atanacković. Maloprodaja je sektor u kome su zaposleni najizloženiji kontaktu sa ljudima, pa i u najvećem riziku za zarazu. Goran Kovačević, vlasnik Gomeksa, ističe da su već sprovedene interne mere, podeljeni antiseptici, a čišćenje površina kao što su korpe ili kase udvostručeno. „Neki bitni delovi firme u centrali moći će da rade od kuće, a u PKS smo se dogovorili da nabavljamo maske za zaposlene preko robnih rezervi i mislim da je taj predlog prihvaćen. Mi u ovom trenutku beležimo rast prodaje i to pre svega osnovnih životnih namirnica, ali nema opasnosti od nestašica, niti imamo informacija od dobavljača koje ukazuju na to“, kaže Kovačević.

Antrfile:

VuČiĆ: Zbog epidemije odlaže se otvaranje nekoliko fabrika

Beograd - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče je rekao da će biti ekonomskih posledica epidemije korona virusa, a jedna od njih je odlaganje otvaranja nekoliko fabrika.
„Otvaranje nekoliko fabrika biće odloženo za nekoliko meseci, zbog poslovne odluke investitora. Posledice tog odlaganja će se osetiti u trećem ili četvrtom kvartalu ove godine“, rekao je Vučić. Uz ocenu da je „Srbija mala i i siromašna zemlja“, najavio je da će razgovarati s „evropskim partnerima“ kako da joj finansijski pomognu da ublaži ekonomsku štetu od epidemije korona virusa.
„Želimo da kao zemlja-kandidat za članstvo u EU, ne budemo isključeni iz paketa dodele pomoći“, rekao je Vučić. Istakao je da će već tokom predstojeće posete Nemačkoj o tome razgovarati s kancelarkom Angelom Merkel. Beta
Autor: M. OBRADOVIĆ
Arhiva vesti