3. Oktobar 2019. godine
Politika

Suficit od 46,6 milijardi dinara ostvaren u prvih osam meseci želimo da podelimo tamo gde je najpotrebniji, a u ovom slučaju na povećanje plata u proseku od 9,6 odsto, jednokratnu pomoć penzionerima, pomoć građanima zaduženim u „švajcarcima" i na investicije, rekao je juče Siniša Mali, ministar finansija, predstavljajući, kako je rekao, prvi put posle pet godina, pozitivan rebalans budžeta. Poslanici vladajuće koalicije podržavaju vladin

predlog, jer je, kako su isticali, baziran na izvornim prihodima. Deo opozicije zamera što se povećava potrošnja, jer „to neće podstaći privredni rast", a i radikali zameraju što, kako su istakli, nema privrednog rasta, ali i zbog „marketinškog načina povećanja plata u predizborne svrhe, umesto po platnim razredima".

Obrazlažući predložena rešenja, Mali je kazao da se do ovog rezultata došlo zahvaljujući teškim merama koje su ranije preduzete i da ovaj rebalans govori da su nam finansije u potpunosti stabilne. Kako je rekao, povećanje plata u javnom sektoru, koje će se primenjivati od 1. novembra ove godine, kreće se u rasponu od osam do 15 odsto, „što govori o nameri vlade da podigne kvalitet i standard ljudi koji rade u ovom sekgoru kako bi kvalitet njihovih usluga (u zdravstvu, prosveti...) bio još bolji".

Rebalansom do većih plata u proseku za 9,6 odsto

Sa prve strane

Siniša Mali je dodao: „Medicinske sestre će dobiti najveće povećanje 15 odsto, doktori 10 odsto, ustanove kulture 10 odsto, zaposleni u predškolskim ustanovama i u prosveti devet odsto, koliko i zaposleni u ustanovama socijalne zaštite, MUPu, Upravi carina, Poreskoj upravi i tako dalje. Nove odredbe omogućiće jednokratnu pomoć penzionerima u iznosu od 5.000 dinara, koja će im biti isplaćena oko 1. decembra, a od 1. januara sledi povećanje penzija po takozvanoj švajcarskoj formuli i to između 5,1 i 5,5 odsto. Rebalansom je izdvojen novac i za zadužene u švajcarskim francima, njih 15.734, kao i za realizaciju investicionog plana, a naš apsolutni prioritet je izgradnja autoputeva, pa je, između ostalog, za početak izgradnje Moravskog koridora izdvojeno 14 milijardi dinara."

Najavljujući podršku JSa rebalansu, Dragan Marković Palma rekao je da je „najvažnije da suficit nije ostvaren prodajom fabrika, kao što su radili neki bivši premijeri, već iz izvornih prihoda". Kazao je da smo imali tešku godinu da je „šačica ljudi iz opozicije na ulici kritikovala vladu zato što su im ugrožena medijska prava, a nema ih ovde da pričaju o rebalansu", da je uvek podržavao studente, ali ne „ovu blokadu Rektorata od ovih iz 'Jedan od pet miliona'". Čestitao je ministru na svemu urađenom: „Veoma je teško u ovakvim uslovima postići rezultat. Kad gledam neke opozicionare kako se deru kao ranjene mečke, moram da kažem da ne može dreka da sakrije ovaj rezultat". Ministar Mali mu je odgovorio da je „suficit baziran na održivim prihodima, dakle ne na jednokratnim prilivima, već zato što nam rastu potrošnja i privredna aktivnost, zato smo i predložili da taj novac distribuiramo na povećanje plata i penzija i nastavak investicija".

I SVM će podržati rebalans najavio je Zoltan Pek, kazao je da je budžet uravnotežen, da su rashodi pod kontrolom, a „za pohvalu je to što rebalansom trošimo samo ono što smo zaradili, to je novi trend i to je dobro". Pohvalio je povećanje plata, jer

„nam nažalost stručna radna snaga odlazi iz javnog u privatni sektor, ali i u inostranstvo". Po oceni Ivana Bauera (SDPS) rebalans je ranije uvek bio nešto negativno zbog prekomernog trošenja novca, a „ovaj put je posledica suficita koji što pre želimo da stavimo funkciju".

Pohvale vladinom predlogu stigle su i od socijalista, a Đorđe Milićević je kazao da bi, zahvaljujući odgovornosti vlade i suficitu, i više novca moglo otići na povišice plata i penzija, ali „to bi bilo neodgovorno, a ova vlast se nikada neće tako ponašati". Pohvalio je i rešavanje problema zaduženih u „švajcarcima", koje je „neko godinama gurao pod tepih, a koji je uništio bankarski sektor".

Aleksandar Stevanović (SMS) pohvalio je neke rezultate vlade, ali je istakao da budžet mora da bude takav da podstiče privredni rast , zamerivši što se rebalansom budžetiraju dodatni rashodi, „koji neće podstaći nizak privredni rast". Prema njegovim rečima, bilo bi dobro da je prilikom povećanja plata vođeno računa koga treba stimulisati u javnom sektoru, jer tu „ima i onih koji dobro zarađuju, a ne rade ništa". Istakao je da je povećana potrošnja opravdana, ali samo u meri u kojoj je finansirana povećanim prihodima, čije povećanje ima trajni karakter i ako podstiče privredni rast, a tek četvrtina povećanih rashoda ide na mere koje će podstaći privredni rast.

Ministar Mali mu je zahvalio štO je konstatovao da su nam finansije stabilne i rekao da je najveći izazov posle konsolidacije obezbe

diti što veće stope rasta, a „želimo da one budu ne 3,4 odsto, nego pet, šest, sedam odsto". Istakao je: „Rast BDPa podstiče i potrošnja i upravo zato je deo suficita usmeren na povećanje plata. Na rast utiču i investicije i tu smo opredelili novac. Rast ne možete ostvariti jednom merom nego nizom mera, a cilj nam je da rast bude održiv". Naglasio je da su najteže mere iza nas i da sad treba povećati plate kako bi se podstakla potrošnja.

Milorad Mirčić (SRS) rekao je da suficit nije nastao samo od poreza i akciza, već i od neporeskih prihoda kao što su „uplata NBS od deset milijardi dinara i koncesija za Aerodrom 'Nikola Tesla', a to su jednokratni prihodi". Prema njegovim rečima, „rebalans je iskorišćen za predizborno povećanje plata i penzija u marketinške svrhe, da je drugačije bio bi donet zakon o platnim razredima, pa bi se plate povećale sistemski". Dodao je: „Nama je najbitnije to što će novac biti potrošen na kupovinu robe iz uvoza, a enormno se povećava uvoz u odnosu na izvoz. Nema ni povećanja privrednog rasta, EPS i rudnici beleže pad, a i carinska politika je loša, trebalo bi od carina da ostvarimo pola milijarde prihoda, a one su ukinute na sve što dolazi iz EU".

Antrfile:

Autor: MIRJANA ČEKEREVAC

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine