|
|
|
TURSKA POČELA INVAZIJU NA SIRIJU 10. Oktobar 2019. godine
PolitikaPredsednik Evropske komisije ŽanKlod Junker pozvao je juče Ankaru da hitno obustavi vojnu operaciju i upozorio da EU neće finansirati „bezbednu zonu"
Turska je počela vojnu operaciju „Izvor mira" na severoistoku Sirije protiv kurdskih snaga, objavio je juče predsednik Redžep Tajip Erdogan. Zajedno s turskim jedinicama su i pripadnici Slobodne sirijske armije (FSA), saveza grupa iz te zemlje koje su se borile protiv režima Bašara el Asada.
Slobodna sirijska armija je mobilisala desetine hiljada ljudi za ofanzivu na Kurde, saopštioje njen predstavnik za medije Abdelrahman Gazi Dadeh, kako je prenela Al Džazira. Osam hiljada boraca ima zadatak da krene na sirijski grad Tal Abijad, dok deset hiljada regruta treba da napadne Ras el Ajn. Dadeh nije precizirao koliko će militanata jurišati na druge tačke koje su pod kontrolom sirijskih Kurda, pre svega na njihovo veliko uporište Kobane.
Prethodno je Mustafa Bali, portparol Sirijskih demokratskih snaga (SDF), koalicije kurdskih i arapskih boraca koja se suprotstavila nadiranju Islamske države, objavio da su turski ratni avioni počeli s vazdušnim udarima u severoistočnoj Siriji i da je, kako je naveo na „Tviteru", „ogromna panika zavladala među narodom u toj oblasti".
Turska počela invaziju na Siriju
Sa prve strane
Iirijske demokratske snage su apelovale na SAD da se uspoctavi zona zabranjenog l eta za zaštitu od turskih napada. Ofanzive Turske ne bi ni bilo da Bela kuća nije, nakon telefonskog razgovora američkog predsednika Donalda Trampa i njegovog turskog kolege, saopštila kako se neće mešati u tu akciju. Američki vojnici koji su bili stacionirani na tačkama koje su razdvajale turske i kurdske snage povučeni su kako bi se oslobodio prostor za ofanzivu, uprkos protivljenju mnogih predstavnika i Trampovih republikanaca i opozicionih demokrata, kao i, sudeći po merama koje su preduzeli nakon objave Bele kuće, američkog ministarstva odbrane i Pentagona. Oni su turskoj vojsci uskratili obaveštajne podatke iz američkih dronova koji nadleću Siriju.
Otvoreno protivljenje turskom prodoru na severoistok Sirije izrazila je i Arapska liga, kao i Iran, saveznik sirijskog režima, koji je u zavadi s Erdoganom, nekada Asadovim prijateljem. Iranska vojska je juče, pre nego što je počela invazija, započela nenajavljene manevre kod turske granice.
Od još jednog Asadovog pokrovitelja, Rusije, preko njenog šefa diplomatije Sergeja Lavrova, stigla je poruka da teritorijalni integritet Sirije mora biti očuvan. Turske trupe su već dvaput, uz pomoć lokalnih saveznika iz FSA, izvele operacije protiv sirijskih Kurda, zapadno od regaona na koji sada udaraju, i nisu se povukle iz oblasti koje su tada zauzeli.
Među Evropljanima, francuski predsednik Emanuel Makron je poslednji koji je juče pre početka turske ofanzive iskazao brigu zbog nje. Iz EU se upozorava da je moguća posledica te invazije ponovno pokretanje migrantske krize, kao i jačanje Islamske države, koja je vojno savladana umnogome zahvaljujući sirijskim Kurdima. DŽihadisti iz teterorističke organizaciJe su i Juče, dok se očekivao turski napad, nasrnuli na Raku, nekadašnju prestonicu „kalifata", koju su od njih oslobodili i još je drže Kurdi.
Veliki upad u Siriju Ankara priprema pod izgovorom da će u pograničnom delu susedne zemlje, istočno od reke Eufrat, stvoriti „bezbednu zonu" u koju bi se iz Turske vratilo dva od 3,6 miliona sirijskih izbeglica. Za smeštaj toliko ljudi treba izgraditi čitava naselja, bolnice, škole, džamije i druge objekte. Prema grubim procenama, za to je neophodno 26 milijardi dolara. U Turskoj najavljuju organizovanje donatorske konferencije. Predsednik Evropske komisije ŽanKlod Junker pozvao je juče Tursku da hitno obustavi svoju operaciju na severoistoku Sirije i upozorio vlasti u Ankari da EU neće pomoći u finansiranju „bezbedne zone".
Poslanici turskog parlamenta su juče, pre Erdoganovog saopštenja da je ofanziva pokrenuta, po hitnom postupku usvojili deklaraciJu po kojoj predsednik države i vlada mogu da pokrenu prekogranične operacije u Siriji i Iraku. Tu odluku, koja će biti na snazi godinu dana, podržale su sve stranke izuzev prokurdske Narodne demokratske partije.
„Naš krajnji cilj je da sever Sirije očistimo od svih terorističkih grupa kako bi se obezbedio povratak izbeglica u njihove domove. To će se postići stvaranjem mirovnog koridora unutar teritorije Sirije", naveo je predsednik Komiteta za nacionalnu bezbednost Ismet Jilmaz.
U odluci je otvorena moćnost i za upade turske armije u Irak, što je ona povremeno i dosad činila. Ankara pridaje veliki značaj teritorijalnom integritetu te susedne zemlje, u čijim planinama imaju baze pripadnici Radničke partije Kurdistana (PKK), koju turske vlasti tretiraju kao terorističku i smatraju da je povezana s pripadnicima kurdskih jedinica u Siriji. U Iraku su i baze Islamske države.
Antrfile:
Autor: VOJISLAV LALIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
